Саопштење: Оштрији стандарди у области јонизујућег зрачења

„Законом о заштити од јонизујућих зрачења у Црној Гори уводе се оштрији стандарди сигурносне и безбједносне културе у тој области“, поручено је са данашњег округлог стола, на ком је Министарство одрживог развоја и туризма представило Нацрт Закона из ове области, у Привредној комори.

Округли сто организован је у циљу упознавања релевантних субјеката у Црној Гори са обавезама које Нацрт Закона о заштити од јонизујућих зрачења, радијационој и нуклеарној сигурности и безбједности предвиђа.

Генерална директорица Директората за животну средину Ивана Војиновић казала је да Нацрт Закона поставља стандарде за обављање дјелатности у области радијационе и нуклеарне сигурности, који се морају поштовати.

„Закон, прије свега, прописује шта све треба да буде испуњено да би неко добио овлашћење да користи извор јонизујућег зрачења било да је ријеч у увозу, извозу, транзиту, превозу, складиштењу или третману одређеног извора јонизујућег зрачења према тзв. градираном приступу, који је препознат на међународном нивоу”, казала је Војиновић. Додаје да Закон такође регулиште питање стручне оспособљености и периодичне провјере стручне оспособљености свих запослених лица у различитим индустријама и привредним дјелатностима.

„Прописане су и обавезе за она предузећа која послују у области производње воде за пиће, за предузећа која се баве прометом и третманом грађевинског материјала, односно испитивања грађевинског материјала на радиоактивност“, казала је Војиновић.

Нова рјешења дефинишу и питање прекограничних пошиљки радиоактивног отпада и истрошеног горива, те медицинског излагања овој врсти извора, имајући у виду фреквентну употребу извора јонизујућег зрачења у области медицине. Прописан је и начин заштите здравља људи од гаса радона наводећи да је то питање и проблематика којој је Министарство дало одређен приоритет у протеклом периоду, а све у сврху заштите здравља становништва Црне Горе.

Како је навела, Закон има импликације на привреду Црне Горе, уводи оштрије стандарде, као и основне стандарде сигурносне и безбједносне културе које тренутно баштине све земље Европске уније и све развијене државе. „У том погледу предвиђено је да се Закон почне примјењивати три године након доношења, како би се привреда прилагодила на ове обавезе, а да би администрација са друге стране донијела сва подзаконска акта која су неопходна за његову примјену“, поручила је Војиновић.

Потпредсједник Привредне коморе Данило Гвозденовић указао је на добру сарадњу са Министарством одрживог развоја и туризма те навео да је Одбор за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Привредне коморе креирао два тима, од којих ће један да ради управо на оваквој врсти прописа и помоћи Министарству пред којим се налази изазов да затвори Поглавље 27.

Видео-материјал доступан је на серверу Владе хттп://195.66.166.68/уплоад/