За едукацију медицинског кадра пола милиона ЕУР

Црна Гора је за континуирану медицинске едукације ове године обезбиједила 500 хиљада ЕУР, а новац ће, према броју запослених, бити распоређен у виду буџета свакој здравственој установи, саопштила је директорица Директората за контролу квалитета здравствене заштите Весна Мирановић.
Она је казала да је план да се континуиране медицинске едукације “кроји“ према потребама здравственог система и интересовању здравствених радника.
„Договорено је да новац који је на располагању, према броју запослених буду распоређена у виду буџета свакој здравственој установи у Црној Гори“, рекла је Мирановић агенцији МИНА.
Она је саопштила да су све здравствене установе већ доставиле листе потреба за едукативним активностима у наредној години.
Мирановић је казала да појам континуиране медицинске едукације подразумјева низ образовних активности које служе да се одржи, развије или повећа знање, вјештине и професионална достигнућа и односи које љекар користи да пружи услуге пацијентима, јавности или професији.
„Кроз систем континуиране медицинске едукације обезбјеђује се да најновија знања и најсавременије технике лијечења буду пренесене кроз допунски и стални облик интерног или екстерног усавршавања и циљ је да подигне ниво стручног знања и унаприједи квалитет здравственог збрињавања у свим облицима здравствене заштите и свакодневној пракси“, истакла је Мирановић.
У оквиру едукације, како је објаснила, Клинички центар Црне Горе (КЦЦГ) и Институт за јавно здравље (ИЈЗ) одржаће курсеве за обуку љекара са примарног и секундарног нивоа здравствене заштите.
Према њеним ријечима, планирана је обука специјалиста породичне медицине за ултразвук абдомена, радиолога на примарном и секундарном нивоу за допплер крвних судова, организовање курсева из кардио-пулмоналне реанимације и других.
Мирановић је навела да је при одабиру области за едукацију основни циљ да се „разбију“ загушења у систему каква настају због дуготрајног чекања на ултразвук абдомена, допплер крвних судова.
„КЦЦГ је дефинисао приоритетне области едукације сопственог кадра у виду краткорочних, циљаних боравака на елитним клиникама, референтним за одређену област за коју је процијењено да је треба развити, ојачати у смислу боље обучености кадра, и тако смањити зависност црногорског здравственог система од регионалних центара“, рекла је Мирановић.
Она је истакла да су црногорски љекари активни и у академском напредовању, те да је КЦЦГ, ИЈЗ и Дом здравља Подгорица научно-истраживачка база Медицинског факултета Универзитета Црне Горе.
Како је додала Мирановић, љекари тих установа своја професионална искуства и академска достигнућа користе у објављивању научних радова, учествују у научно-истраживачким пројектима чинећи богатијим корпус сазнања из области медицине.