Интервју министра Дарка Радуновића за Побједу

Повећањем са садашњих 193 на 222 еура, минимална зарада ће износити 43 одсто просјечне зараде у земљи, што је изнад просјека у ЕУ гдје је овај однос на нивоу од 40 одсто казао је министар.

ПОБЈЕДА: У јавности је било доста критика што минимална зарада раније није повећана. Да ли су критике биле утемељене?

РАДУНОВИЋ:Тачно је да је у јавности било доста критике што о повећању минималне зараде нијесмо раније донијели одлуку. Те критике нијесу уважавале комплексност овог питања. Наиме, свака оваква мјера мора бити сагледана не само кроз потребу раста дохотка оних који примају минималну зараду, него и са становишта утицаја на запосленост, пословање и, наравно, на буџет државе. Примјера ради, јасно је да се ради о повећаном оптерећењу послодаваца на које они могу реаговати смањивањем запослености. Да бисмо ту могућност минимизовали, смањили смо допринос за обавезно здравствено осигурање који пада на терет послодавца, за два процентна поена. Дакле, тек када смо пажљиво размотрили све импликације повећања минималне зараде и процијенили њихов утицај и када су се, у знатној мјери, стекли услови по основу фискалне консолидације, одлучили смо се за овај приједлог.

ПОБЈЕДА: Колики ће бити фискални утицај повећања минималне зараде и смањења пореског оптерећења рада?

РАДУНОВИЋ: Покушаћу посредно да илуструјем тај утицај. Синдикати су предлагали да се минимална зарада повећа на 250 еура. То би изазвало укупно годишњи раст трошкова пословања од 41 милион еура. Сигурно је да би, поред смањења конкурентности привредних субјеката, па и угрожавања економског раста у цјелини, један од ефеката био и отпуштање запослених, у знацајном обиму, што одмах узрокује раст неформалне економије.

Треба имати у виду и проистицуци раст буџетских трошкова за плате, пензије, незапосленост и за социјална давања од око 5,2 милиона еура, што је, у овом моменту, неиздрживо за наш буџет. Повецање минималне зараде на 222 еура, према нашем сценарију, своди поменуте ризике на најмању могуцу мјеру, јер је раст трошкова послодавца по овом основу знацајно мањи, посебно ако се има у виду и поменуто смањење стопе доприноса. Истовремено, разлика измеðу приједлога синдиката и Владе у односу на обим раста минималне зараде се, у буџету, пројектује као уштеда од 3 милиона еура.

ПОБЈЕДА: Из Владе је недавно најављено да ће ново повећање минималца бити наредне године. Да ли већ имате оквирне пројекције колико повећање минималца и смањење оптерећења рада се може оцекивати тада?

РАДУНОВИЋ: За одлучивање о могуцем новом повећању минималне зараде, кључни параметар це бити ефекат повећања које смо предложили. Ту првенствено мислим на утицај у односу на запосленост, односно на могућност отпуштања као реакцију послодаваца. Дакле, било би неозбиљно лицитирати о проценту и термину новог повећања минималне зараде док се ово које је предложено не активира. У сваком слуцају, граðани могу бити сигурни да је питање кретања минималне зараде практицно стални предмет наше пажње и анализе.

ПОБЈЕДА: Очекујете ли да у овој години буде побољшан материјални положај радника и имате ли пројекцију колико би у овој години њих требало да буде из сиве зоне пресељено у легалну?

РАДУНОВИЋ: Побољшање материјалног положаја радника у Црној Гори и квалитета њиховог живота је континуирани посао Владе, и то никако није само декларативни став. Није једноставно дјеловати у том смјеру, посебно када се опредијелите за одговорну, системски осмишљену и дугорочну економску политику, без популистичких изјава и мјера. Признаћете, прилично је једноставно повећати минималну зараду, плате у јавном сектору, пензије и социјална давања, не водећи рацуна о катастрофалним посљедицама по државу, ако такве одлуке немају економско утемељење и оправданост. Зато Влада настоји да цијели црногорски економски брод гура напријед, а да се побољшање стандарда дешава као проистичућа посљедица таквог прогреса и раста. За вријеме мандата ове Владе отворено је више од 15.000 нових радних мјеста, уз додатна позитивна очекивања у овом сегменту базирана на пројекцијама економског раста, али и сузбијања сиве економије. И помињано повецање минималне зараде за 15 одсто имаце знацајан ефекат и директан утицај на око 35.000 запослених, а, рекао бих, не само на њих. У континуитету радимо и на другим сферама општег стандарда. Примјера ради, активни смо у рјешавању стамбених потреба свих граðана којима је ово питање суштинско. Подсјетицу да је пројекат "1000+" активан вец једну деценију. Само кроз њега су, до сада, стамбено питање ријешила 1.162 домаћинства.

ПОБЈЕДА: Кризни порез биће укинут од наредне године, уз смањење пореског оптерецења на рад, уступање дијела пореза општинама, али и друге промјене... Како це се то све одразити на буџет државе, односно јавне финансије?

РАДУНОВИЋ: Намјера укидања такозваног кризног пореза је мјера у оквиру наше средњероцне макроекономске пројекције. Она треба да буде стимуланс раста зарада запослених који имају примања изнад просјека у Црној Гори. Поред тога, вец смо у буџету за ову годину предвидјели да се увецани дио овог пореза усмјери локалним заједницама, наравно, на основу новог Закона о финансирању локалне самоуправе. По том основу, око 10 милиона еура је преливено из централног буџета у буџете општина. Та цињеница је и кљуцни параметар због кога смо, у државном буџету за ову годину пројектовали дефицит од 2,97 одсто.

ПОБЈЕДА: Влада је најавила офанзиву против сиве економије. Какав ефекат у овој години оцекујете?

РАДУНОВИЋ: Радикално смањење сиве економије видим као озбиљан финансијски потенцијал државе. Зато смо, у доношењу свих мјера из надлежности Министарства које водим, изузетно пажљиви, управо у односу на могуцност да би конкретна мјера могла утицати на раст сиве економије. С друге стране, сива економија је озбиљна сметња тржишној конкуренцији и здравом економском развоју. Дакле, офанзивни однос у борби против неформалног пословања је стална обавеза Владе и предуслов успјешности, не мање знацајан од било ког другог економског фронта. Зато радује повецани интензитет рада и ојацавање Комисије за сузбијање сиве економије и, наравно, још поцетни, али видљиви резултати тог рада. Посебан фокус у овом дјеловању мора бити усмјерен на нелегални промет услуга и, првенствено, акцизних роба и на неформално запошљавање, у првом реду у секторима туризма, трговине и граðевинарства.

ПОБЈЕДА: Да ли се повећао приход од акциза на цигарете за ових 3,5 мјесеца и какав тренд очекујете?

РАДУНОВИЋ: Редефинисање акцизне политике које смо извршили прошле године је имало за циљ да се, у року од најмање годину дана, тржиште дуванских производа врати у стање у ком је било прије подизања акцизе, у септембру 2017. године. Охрабрује податак да вриједност увоза ових акцизних производа расте и да се постепено побољшава и наплата прихода од акциза на цигарете. Она је, у првом кварталу ове године, била приближна остварењу у истом прошлогодишњем периоду. Очекујемо да ћемо, у тоталу за 2019. по овом основу, имати већу наплату него прошле године. 

ПОБЈЕДА: Како коментаришете податак да 53,5 одсто привредних субјеката има по једног запосленог? У области туризма и угоститељства по једног запосленог има 2.487 субјеката, 147 хотела и колико буџет, а и запослени, губе од ове раширене појаве?

РАДУНОВИЋ: Суштину привредног пословања цини настојање субјеката да максимизују ефекте и смање трошкове. Поред регуларних могућности и пословне вјештине, користе и законске празнине, неефикасност контролних органа, недостатак регулативе, па и социјалне околности. Без резерве могу рећи да и само Ваше питање показује колики је простор за дјеловање сиве економије, у овом примјеру, кроз модел неформалног запошљавања. Конкретан примјер показује да наше контролне активности не смију бити само процедуралне и формалне, него да морају и суштински приступати предмету. Другим ријечима, није незаконито имати фирму која управља хотелом са само једним запосленим, ако су остале кадровске потребе задовољене на легалан начин кроз привремено (али формално) запошљавање, кроз уговор којим се менаџмент препушта другој институцији и сл. Меðутим, ако тога нема, јасно је о чему се ради. Но, чак и у таквим случајевима, да би се примијенила санкција, мора постојати законско утемељење, без обзира на очигледност малверзације. Дакле, Комисија за сузбијање сиве економије мора, поред осталог, да осмисли и законски утемељи модел контроле очигледних злоупотреба које садашњом регулативом нијесу препознате као предмет санкције.

ПОБЈЕДА: У овој години планиране су измјене закона о ПДВ, о порезу на доходак физичких лица, порезу на добит правних лица. Да ли ће бити суштинских промјена смањења стопа или увоðења новог опорезивања?

РАДУНОВИЋ: Измјенама сета пореских закона које помињете првенствено желимо да ускладимо наше пореско законодавство са европским директивама. У том смислу, Влада је, поред осталог, пажљиво размотрила сва постојећа пореска изузећа и њихов утицај на буџет. Могуће је да, у законима на цијој модификацији радимо, укинемо неке садашње опције изузимања од пореских обавеза, чиме би се умјерено допринијело повећању прихода буџета. Наравно, могуће је и увоðење неких нових пореских бенефиција, код оних категорија обвезника код којих је европска пракса показала позитивне ефекте такве одлуке.

ПОБЈЕДА: Како сте задовољни приходима буџета у текућој години и очекујете ли ребаланс?

РАДУНОВИЋ: Да, задовољан сам овогодишњим резултатима у наплати прихода, али и видљивим позитивним трендом. Закљуцно са 18. априлом 2019. наплацено је 501,3 милиона еура, што је, у односу на исти период претходне године, више за 56,3 милиона еура или 12,7 еура. Нема сумње да це буџетски приходи бити изнад планираних, јер смо вец на дан поменутог пресјека били на 98,1 одсто од плана за прва цетири мјесеца 2019.

41 милион еура годишње би се повећали трошкови пословања да је минимална зарада повецана на тражених 250 еура

ПОБЈЕДА: Да ли је већ извјесно да Црна Гора може рачунати на нову гаранцију Свјетске банке?

РАДУНОВИЋ: Више министарстава у Влади, као и Централна банка, тренутно раде на испуњењу услова за добијање нове гаранције Свјетске банке за развојну политику, односно на реализацији реформских мјера. Имајући у виду резултате реформи и интензитет нашег ангажовања у том смјеру, до краја године очекујемо позитивну одлуку одбора директора Свјетске банке по питању одобрења нове гаранције.