Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

„КОЛАШИНСКИ ЛИСНАТИ СИР“ седми по реду заштићени производ у Црној Гори

Објављено: 07.05.2019. 18:53 Аутор: мпрр

„Колашински лиснати сир“ придружио се листи црногорских производа заштићених ознаком квалитета на националном нивоу. Ових дана завршена је процедура регистрације ознаке поријекла за овај препознатљиви производ, а коју су, у сарадњи са Министарством пољопривреде и руралног развоја, реализовали произвођачи из Удружења произвођача колашинског лиснатог сира.

Колашински лиснати сир производи се на више од 100 пољопривредних газдинстава у оквиру региона производње, а на тржиште се годишње пласира око 2.000 тона овог врхунског производа. Заштитом овај производ добиће нову вриједност, што ће произвођачима омогућити додатни доходак и могућност још боље валоризације кроз јачање туристичких капацитета и понуде, не само на подручју Колашина, већ и укупно на сјеверу и приморју.

Производња једног од најкарактеристичнијих сирева у Црној Гори, познатог и ван њених граница, према документацији која је основа за заштиту ознаке поријекла, одвија се на територији општина Колашин и Мојковац, у оквиру дефинисаног географског подручја које обухвата 17 мјесних заједница.

На квалитет и специфичност Колашинског лиснатог сира утичу карактеристике управо географског подручја на коме се производи, односно природа, богатство флоре и клима, који имају несумњив утицај на квалитет млијека од којег се сир производи. То је подручје окружено са канјоном Таре на сјеверу и Мораче на југу, као и планинама Бјеласица, Сињајевина и Комови, а на коме се налази и Биоградско језеро, као једна од посљедњих прашума у Европи.

Осим природних особености географског подручја, за посебност у квалитету и крајњем укусу и изгледу Колашинског лиснатог сира, најзаслужније су, ипак, вриједне домаћице са овог подручја, које су вјештине у приреми овог производа преносиле генерацијама. Сигурне у своје умијеће не таје да специфичност овог сира зависи од рецептуре, гдје је важна тачна оцјена природне кисјелости гријавине, раније помужемог и одстајалог млијека коме је скинут кајмак и у заједничком загријавању обраног и пуномасног млијека пред сирење и вјешнини припреме препознатљивих листова сира.

Осим Колашинског лиснатог сира, Црна Гора до сада је заштила: Његушки пршут“ – географском ознаком, „Пљеваљски сир“ – ознаком поријекла, „Црногорски говеђи пршут“ – ознаком поријекла, „Црногорска стеља“ – ознаком поријекла, „Црногорски пршут“ - географском ознаком и „Дурмиторски скоруп“ – ознаком поријекла.

Такође, интензивирају се активности за отпочињање процедуре заштите још два препознатљива и квалитетна црногорска производа - меда и маслиновог уља.

Према прописима, пољопривредне и прехрамбене производе могуће је заштитити ознаком поријекла, географском ознаком, ознаком гарантовано традиционалног специјалитета. У овим случајевима процедуру заштите покреће група произвођача. Од 2018. године произвођачима је омогућено да својим производима додају вриједност и побољшају пласман заштитом ознакама - „Виши квалитет“, „Планински производ“ и „Са моје фарме“. Захтјев за регистрацију ових ознака може поднијети један произвођач, што је значајано олакшање за покретање и добијање ознаке.

Ширење листе заштићених производа потврда је успјешности резултата које Црна Гора остварује у дијелу политике квалитета, усмјерене на подизање квалитета и безбједности хране, истицању и промоцији квалитета бројних аутохтоних производа, што је један од кључних приоритета у развоју црногорске пољопривреде, односно јачању домаћих произвођача и развоју руралних подручја, али и брендирања Црне Горе као препознатљиве гастро – дестинације која туристичкој понуди наше земље даје посебну вриједност.

Како би се унаприједио квалитет домаћих производа и обогатила понуда специфичних, аутохтоних и традиционалних производа, Влада Црне Горе кроз бројне програме и мјере подршке и едукације, из године у годину све снажније подржава напоре произвођача да континуирано унапређују производњу, уводе потребне стандарде квалитета и безбједности хране коју производе. И кроз овогодишњи Агробуџет и актуелне мјере и пројекте подршке из националних средстава и ЕУ фондова произвођачи имају могућност да наставе са унапређењем своје производње у том правцу.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?