Уводно предавање предсједника Владе Мила Ђукановића на свечаном отварању другог циклуса предавања на Дипломатској академији Гавро Вуковић

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

''Спољнополитички приоритети Црне Горе''
Дипломатска академија ''Гавро Вуковић''


Поштовани господине декане,
Уважени представници Дипломатског кора,
Цијењени полазници Дипломатске академије,
Даме и господо,

Изузетно ми је задовољство што могу да вас поздравим и да вам се обратим на почетку новог школског циклуса за полазнике Дипломатске академије, која носи име великана наше дипломатске историје.

Данашње излагање ћу ограничити на неколико кључних спољно-политичких приориета Црне Горе: То су пуна интеграција у Европску Унију и евро-атлантске структуре; регионална сарадња и развој билатералних односа са другим земљама. Постоје и многи други аспекти спољне политике о којима данас нећу говорити, а који су такође важни.

По правилу, приоритети спољне политике су конзистентни. То је случај и са Црном Гором. Искуство нас учи да земље које често мијењају своју позицију не могу бити поуздан и кредибилан партнер. Док су спољнополитички приоритети Црне Горе остали конзистентни, наша међународна позиција се мијења, у позитивном правцу.

Ово је јединствен период у нашем демократском и економском развоју, који отвара нове могућности да равноправно и заједно са осталим народима промовишемо цивилизацијске вриједности и да допринесемо јачању стабилности и сарадње. Довршавамо архитектуру новог економског и политичког система Црне Горе. То је примјерено нашим плановима да у кратком року Црну Гору учинимо компатибилним дијелом развијене европске цивилизације.

Процес остваривања нашег пуноправног партнерства са ЕУ и НАТО одвија се руку под руку са свеобухватним процесом реформи које спроводимо у економији, правосуђу, образовању, државној администрацији, укључујући унутрашње послове и ефикасно управљање границом. То је неопходан саставни дио стратешке интеграције. Реформе нијесмо иницирали само да би се придружили развијеним европским и евро-атлантским структурама, већ због нас самих, како би обезбиједили бољи живот за све грађане. Међутим, потврђује се да је институционализација сарадње, конкретно кроз Споразум о стабилизацији и придруживању и Партнерство за мир, моћан катализатор реформи и њихова потпора. Она подстиче реформе и омогућава брже и ефикасније испуњавање политичких, економских, законодавних, институционалних, социјалних и војних реформи.

Због тога, не би смјели дозволити да, због проблема у функционисању државне заједнице, европске и евро-атлантске интеграције и даље буду на стенд-бy. Црна Гора се залаже за афирмацију принципа регате, што је и основно полазиште Европске Уније према овом Региону. Залаже се да буде процјењивана на бази сопствених способности и резултата. На тим основама, наставићемо да партнерима у Србији нудимо дијалог о моделу, који би омогућио да свака држава преузме одговорност за сопствени развој и своју европску будућност. Тиме би се на најбољи начин допринијело остваривању њихове европске перспективе, заједничких интереса и стабилности Региона. У прилог томе је и чињеница да су односи Црне Горе и Србије ушли у демократску и развојну фазу, која је обогаћена заједничким стремљењима ка стабилности и европској перспективи читавог Региона, као и тјешњим везама грађана, породица, култура и привреда.

Искуство европских интеграција нас учи да су најбољи гарант појединачне и регионалне стабилности и развоја они државни модели и аранжмани који омогућавају да се брже приближавамо зацртаном циљу. У нашем случају, то су демократска Србија и демократска Црна Гора, које ће на темељу европских стандарда и вриједности јачати свестране везе и сарадњу.

Тешко да постоје двије земље у Европи које дијеле толико заједничког, као Црна Гора и Србија. Такво насљеђе би требало да нам омогући лакши договор о коначном уређењу наших међусобних односа. Тиме би послали позитивну поруку Региону, Европској Унији и међународној заједници у цјелини, да смо способни да тако важна питања ријешимо у европском духу, што би нас кандидовало за бржи пут ка Европи.

Као и до сада, Црна Гора неће прибјегавати једностраним потезима у рјешавању својих виталних питања. Међутим, поново подвлачим да Црна Гора не би имала посебних тешкоћа да испуни услове за чланство у ЕУ и НАТО. Свјесни смо да то захтијева вријеме и велике напоре у политичким, економским, правосудним и војним реформама. Али, цијенимо, да смо већ активно ангажовани у процесу остваривању постављених захтјева. Црна Гора је испунила све услове за Партнерство за мир. Међутим, због несарадње Србије са Хашким трибуналом нијесмо примљени на Истанбулском самиту, иако Црна Гора ни најмање није партиципирала у том проблему. Напротив. И овај примјер потенцира важност да сваки дио Европе улази у интеграције када за то испуни услове, што би допринијело јачању укупне безбједности и стабилности у Европи.

Црна Гора засигурно спада међу најгласније заговорнике и промотере регионалне сарадње у Југоисточној Европи. Црна Гора се у односима са сусједима руководи принципом да је регионална сарадња неопходан елеменат појединачне и заједничке стабилности, демократског и економског развоја. Политички и економски стабилно сусједство је важна компонента развоја сваке земље. Црна Гора је то осјетила и искусила током декаде конфликата на просторима бивше Југославије. Са сусједима смо, међутим, и у периоду кризе, кроз дијалог, рјешавали одређена отворена питања.

Црна Гора ће наставити да буде присутна свуда гдје се промишља и гради будућност Региона у којем живимо. Желимо да будемо дио велике свјетске анти-терористичке коалиције, дубоко свјесни своје позиције и улоге, али одлучни да у тим процесима, усвајајући нове вриједности, очувамо свој државни и национални идентитет.

На регионалном плану, активни смо у успостављању зоне слободне трговине и заједничког енергетског тржишта Југоисточне Европе. Учествујемо у активностима Инвестиционог уговора ОЕЦД-а, иницијативама и програмима борбе против организованог криминала и корупције, Форуму за питања азила и регионалних миграција и другим програмима. Интерес Црне Горе је да се што прије прикључи Јадранској повељи, коју су иницирале Хрватска, Албанија и Македонија, а подржале САД. То је важан механизам за промоцију кључних вриједности евро-атлантског партнерства, и још један корак напријед у развоју регионалне сарадње и остваривању визије уједињене, слободне и просперитетне Европе.

Црна Гора себе види у 21. вијеку као дио Европске Уније и евро-атлантске заједнице. Овај циљ је неодвојив од њеног партнерства и пријатељства са САД, без чијег активног присуства и конкретног доприноса у тешком времену за нас, не би остварили резултате које данас имамо. Посебно мјесто и улогу има даљи развој и осавремењавање односа са Русијом, који су утемељени на вјековном пријатељству. Упоредо развијамо сарадњу и са партнерима из других региона, као што су Кина, Јапан и други.

Опредијељеност Црне Горе да постане равноправни члан уједињене породице европских народа је неодвојива од јачања билатералних веза и сарадње са земљама Европске Уније, посебно са државама насталим на простору бивше Југославије, као и са њеним традиционалним партнерима Италијом, Њемачком, Аустријом, Великом Британијом, Грчком, Француском, Мађарском...

Увјерен сам да ће полазници Дипломатске академије са успјехом овладати знањем и вјештинама и да ће бити носиоци остваривања спољне политике Црне Горе, њених стратешких опредјелјенја, те да ће допринијети њеној европској и евроатлантској будућности. У то име, полазницима Академије честитам на избору и захваљујем се на пажњи.

Подгорица, 1. новембар 2004.