Дрљевић: Задовољни напретком у испуњавању политићких критеријума

Црна Гора је у потпуности посвећена испуњавању обавеза из преговарачког процеса и може бити задовољна досадашњим напретком у испуњавању политичких критеријума за чланство у Европској унији, сматра главни преговарач Александар Дрљевић.

Истовремено у Центру за грађанско образовање (ЦГО) оцјењују да Црна Гора не може бити задовољна тиме што је седам година након почетка преговора отворила највише поглавља, а да је при том у већини, односно 24, остварила ограничен напредак, док у једном нема никаког напретка, а свега у седам се констатује добар напредак, како се то и оцјењује у Извјештају Европске комисије за прошу годину.

Дрљевић је, упитан да ли Црна Гора може бити задовољна постигнутим у испуњавању политичких критеријума за чланство у ЕУ, нарочито се ако има у виду да се у најновијој стратегији проширења ЕУ наглашава потреба за испуњењем Копенхашких критеријума и чињеница да ни једна од држава Западног Балкана те критеријуме у овом тренутку не испуњава, одговорио потврдно.

„Свакако. Црна Гора је у потпуности посвећена испуњавању обавеза из преговарачког процеса. Из године у годину, биљежимо напредак, како у дијелу испуњавања политичких и економских критеријума за чланство у ЕУ, тако и у погледу способности преузимања обавеза из чланства у тридесет и три преговарачка поглавља“, рекао је он агенцији МИНА.

Дрљевић је оцијенио да је прогрес евидентан, како у погледу усклађивања црногорског законодавства с правном тековином ЕУ, унапређења институционалног оквира и јачања административних капацитета, тако и у дијелу постизања биланса мјерљивих резултата у свим областима.

Према његовим ријечима, Црна Гора је у претходном периоду направила значајне помаке у свим областима, а посебно су били фокусирани на напредак у области владавине права, додајући да очекује да ће Европска комисија препознати резултате на овом пољу, првенствено у области борбе против корупције и организованог криминала.

Он је истакао да је, као показатељ опсега и сложености реформских активности, у циљу унапређења законодавног оквира у областима које обухватају поглавља 23 и 24, Црна Гора од отварања преговора донијела или измијенила преко 70 реформских закона.

„Такође, значајно је ојачан институционални оквир у овој области, кроз јачање административних капацитета постојећих и оснивање нових институција које већ дају опипљиве резултате, у првом реду Агенција за спрјечавање корупције и Специјално државно тужилаштво“, рекао је Дрљевић.

Дрљевић је подсјетио да налази из посљедњег Незваничног радног документа Европске комисије о стању у поглављима 23 и 24 у Црној Гори констатују континуирани напредак у законодавној реформи и изградњи институција, као и почетни биланс остварених резултата у борби против корупције на високом нивоу и организованог криминала, прања новца и привременог одузимања имовине.

Он је додао да се, на темељу свих тих резултата дошло на корак до испуњења привремених мјерила у поглављима 23 и 24 и добијања завршних мјерила у овим поглављима, а самим тим на корак до нове, завршне фазе у преговорима.

„Очекујемо да ће ЕК и у овогодишњем Извјештају о Црној Гори препознати остварене резултате у области борбе против корупције и организованог криминала, прања новца, финансијских истрага, одузимања имовине, те процесуирања напада на новинаре и другим областима од значаја, што ће дати нови замах приступним преговорима и реализацији преосталих обавеза из европске агенде“, рекао је он.

Упитан да ли сматра да је Владин фокус, кад је питању испуњавање политичких критеријума, усмјерен исправно, односно да ли досадашњи приступ више подсјећа на формално испуњавање критеријума и „прикупљање штрикова“ него на стварање квалитетних механизама за мјерење постигнутог у овој области, Дрљевић је рекао да се преговори одвијају по новом моделу и стриктнијим условима који фокус стављају управо на резултате реформи.

Како је рекао, Црна Гора је прва држава кандидат за чланство која са ЕУ преговара у складу с новим, захтјевнијим приступом преговорима, у чијем фокусу је реформа система владавине права као кључне претпоставке за свеукупну трансформацију друштва.

„Влада не спроводи реформе зарад „прикупљања штрикова“ и пуког затварања поглавља. Напротив, циљ свеобухватних реформи није да кажемо да смо донијели стотине прописа, основали десетине институција него промјена цјелокупног система како би он функционисао на нивоу држава чланица ЕУ. Дакле, наш примарни циљ јеувођење европских стандарда који ће наше друштво приближити европском квалитету живота и што ће имати позитиван утицај на нашу привреду и на свакодневни живот грађана“, навео је Дрљевић.

Управо зато су, додао је, приступни преговори најподеснији механизам за цјелокупну трансформацију друштва. „Вјерујем да смо током посљедњих седам година, колико трају преговори, успоставили одржив систем који даје видљиве резултате у свим областима“.

Извршна директорка ЦГО Далиборка Уљаревић сматра да је Владин фокус, прије свега, одржање на власти, што је, како је рекла, легитимно.

Али власт која своје одржање не веже за јавни интерес, додала је она, што је наш случај, не може продуковати адекватне резултате нити то све може бити добро и одрживо за друштво, иако је, вјерујем, за многе у Влади то логичнији и лакши пут.

„Наравно, има и оних у властима за које задржавање политичке моћи није само питање функције него и личне слободе, јер би се институције ослобођене непримјереног политичког утицаја могле позабавити њима, почињући макар од оног што су независни медији и невладине организације до сада изнијели од индиција, а понекад и доказа, ако већ нијесу сами имали потребан професионални интерес“, казала је Уљаревић агенцији МИНА.

Према њеним ријечима, Влада води процес приступања ЕУ, али док год тај процес није инклузиван и обиљежен отварањем власти који треба да тежи консензусу око кључних приоритета и сарадњи са свима који у томе могу помоћи, уз пуно поштовање аутономије њиховог дјеловања, не може се говорити ни о условима за суштинско испуњавање политичких критеријума.

Зато, сматра Уљаревић, у седмој години преговора и даље имамо праксу „један корак напријед, два корака назад“.

На другој страни, додала је она, заправо би једино исправно било сада више него икада радити на садржајним реформама, отварати систем за плурализам мишљења а самим тим и за квалитет који је потиснуо партијско-клијентелистички инжињеринг.

„Једино таквим приступом и мјерљивим резултатима до формирања нове Комисије имамо шансу да задобијемо потребну политички, техничку и финансијску подршку за демократизацију и европизацију – јер ЕУ треба успјешна прича у региону али у датој констелацији односа неће ће се више задовољити досадашњим симулирањем реформи црногорских власти“, додала је она.

Говорећи о очекивањима црногорске и међународне јавности да се остваре конкретни резултати у борби против корупције и организованог криминала, Уљаревић је рекла да је чињеница да је процес преговора отворио огромна очекивања црногорске јавности која, реално, ниједна власт није могла испунити.

„Али, цијеним да се црногорска власт није много ни трудила да на томе ради плански, принципијелно и посвећено већ се, у значајном, опредијелила за „политику штрикова“ према Бриселу. И то је имало ефекта неко вријеме у Бриселу који је толико желио успјешну причу у региону да је неријетко држао једно око затворено на оно што су недостатности реформских захвата у Црној Гори и покушавао промовисати управо Црну Гору као лидера ЕУ интеграција у региону“, рекла је она.

Али, додала је, колико у овом региону у односу на бираче пролази политика изневјерених обећања, „јер нам је политичко памћење кратког даха“, толико то урушава имиџ државе у међународним односима гдје се много више држи до тога.

„Данас је та позиција Црне Горе у очима и ЕУ и утицајних држава чланица, али и других заинтересованих јавности из развијених демократија, значајно измијењена. Јасно је да тзв. вето играчи у Црној Гори за сада претежу са својим негативним утицајем у нашем политичком спектруму и зато смо ми све горе рангирани и у релевантним међународним извјештајима“, оцијенила је Уљаревић.

Она сматра да, кад је у питању задовољство постигнутим кад је у питању испуњавање политичких критеријума за чланство у ЕУ, не може Црној Гори бити сатисфакција што је седам година након почетка преговора отворила највише поглавља, а да је при том у већини, односно 24, остварила ограничен напредак, док у једном нема никаког напретка, а свега у седам се констатује добар напредак.

„При том, у кључним поглављима 23 и 24, ми већ годинама уназад имамо „ограничени напредак“. Ако ове описне оцјене ЕК преведемо у бројчане, на скали од 1 до 5, то би значило да нам је просјек тројка. А ваљда би требало да стремимо да будемо одликаши, а не да у разреду у којем остали имају двојке и јединице машемо славодобитно тим тројкама“, навела је Уљаревић.

Како је рекла, таквим спуштањем критеријума се добијају краткорочни политички поени, али се не усклађује систем са најбољим европским стандардима и праксама.

„Црна Гора је имала почетну фазу преговора у којој је демонстриран извјестан напредак, и то доминантно на техничком нивоу, али већ годинама уназад превладава наратив власти којим се покушава у кризи ЕУ наћи алиби не само за невољност власти да спроведе потребне реформе, већ и за озбиљну регресију у бројним областима“, сматра Уљаревић.

То, како додаје, све прати и трајућа политичка криза од избора 2016. године, снажно неповјерење у изборни процес, урушавање медијских слобода и искључив однос према опонентнима власти, „уз прилично затварање система које власти (ин)директно контролишу и све мање отвореног и аргументованог дијалога доносиоца одлука и оних који могу утицати на обликовање јавних политика од значаја за процес демократизације и европеизације“.

„Такав амбијент је неповољан за суштинско испуњавање политичких критеријума. Међутим, ма како све лоше изгледало није непоправљиво и боље је него у другим државама региона, а што смањује и простор властима за правдања у изостанку мјерљивих резултата“, оцијенила је Уљаревић.

Текст је урађен у оквиру пројекта ЦДТ-а под називом Западни Балкан у процесу приступања ЕУ: испуњавање политичких критеријума, који су финансирали Балкански фонд за демократију и Амбасада Норвешке.

Извор: АГЕНЦИЈА МИНА