Берлин: Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на 4. Привредној конференцији о Југоисточној Европи под називом ''Преко стабилности до раста''

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ
″ПРЕКО СТАБИЛНОСТИ ДО РАСТА″
4. ЕКОНОМСКА КОНФЕРЕНЦИЈА О ЈИЕ

Поштовани предсједавајући,
Даме и господо,

Увијек је инспиративно, част и задовољство бити у Берлину и говорити пред овако реномираним аудиторијумом. Дозволите да захвалим господину Брауну, Предсједнику Удружења индустријских и трговачких комора Њемачке, ГТЗ и осталим су-организаторима што су омогућили овако престижан и важан скуп.

Развој догађаја показује евидентно кретање Региона ка већој стабилности, одрживом развоју и европској интеграцији. Клима повјерења и солидарности је већ видљива. Тренд регионалне сарадње је присутан не само на политичком и економском плану, већ и у областима као што су правосуђе и унутрашњи послови. Данас је међу свим земљама Западног Балкана присутна свијест да је међусобна сарадња и интеграција подједнако важна као и интеграција у ЕУ, те да се ова два процеса морају одвијати паралелно.

Процес приватизације се приводи крају у готово свим земљама Југоисточне Европе, што појачава атрактивност Региона за инвестиције. Остварен је већи степен економске интеграције, посебно у дијелу успостављања зоне слободне трговине, као и на унапређењу пословног амбијента како би се стимулисале и охрабриле директне инвестиције и допринијело отварању нових радних мјеста. Већи степен економске интеграције подстиче и хармонизацију правног система и води бржем уклањању препрека слободном протоку људи, роба, услуга и капитала.

Европска перспектива земаља Западног Балкана није више само амбициозна реторика, већ реалан и остварљив циљ. Међутим, поставља се питање временске димензије и кључних изазова за дугорочну стабилизацију Западног Балкана и његову европску интеграцију. У сваком случају, незавршени процеси на Балкану се потврђују као пријетња стабилности и европеизацији Региона. Најкомплекснији изазов је Косово, као једини преостали безбједносни проблем у Региону. Односи Црне Горе и Србије су питање демократског и развојног карактера, и било какав њихов епилог неће имати утицаја на регионалну безбједност. А то је кључно. Заједничко насљеђе, свестране везе утемељене кроз историју и обострана европска стремљења требало би да олакшају договор о коначном уређењу међусобних односа. Рјешења која омогућавају да свака држава преузме одговорност за своју европску будућност и развој се потврђују као најбољи гарант појединачне и регионалне стабилности и развоја. Таквим приступом, доказали би да смо способни да овако важна питања рјешавамо у европском духу, што би и Црну Гору и Србију кандидовало за бржи пут ка Европи. То би било и у складу са тзв. принципом регате, који је основа политике ЕУ према овом Региону.

Проблем Региона је данас много више у домену демократског и економског развоја, при чему бих издвојио два кључна проблема високе стопе незапослености и низак ниво инвестиција. Што се брже буду рјешавали ови проблеми, то ће се више сужавати простор и за разне видове криминала и корупције, који нијесу дио традиције Региона, већ глобални феномен са типичном концентрацијом у државама у транзицији. Коријени демократије могу се учврстити ако се превазиђе економско заостајање Региона, осигурају отворене границе и владавина права.

Њемачка стално доказује да Регион остаје један од њених најзначајнијих приоритета. То је демонстрирала и лансирањем Пакта стабилности за Југоисточну Европу. Такав однос симболизује и данашња Конференција.

Остваривање европске перспективе Црне Горе, као и Западног Балкана у цјелини, је неодвојиво од партнерства са Њемачком, без чије континуиране подршке и конкретног доприноса не би остварили резултате које данас имамо. То се односи како на значајну експертску и финансијску помоћ процесу реформи, тако и на дјеловање привредних комора, представништава њемачке привреде и Пословног савјета. Цијеним да смо досадашњим нивоом и садржајем сарадње утрли пут за квалитетно продубљивање и развој партнерства. Добри политички односи између Црне Горе и Њемачке стално се потврђују кроз обострани интерес за садржајнијом валоризацијом бројних потенцијала и могућности. У том контексту, указао бих на неке од резултата које смо остварили у Црној Гори. Ојачали смо политичку и успоставили макро-економску стабилност. Настављен је тренд раста БДП, који ће на крају године износити око 3%. Постигли смо велики напредак на пољу сузбијања инфлације и смањења буџетског дефицита. Сви индикатори упућују да ће оба параметра бити у оквирима који важе за еуро-зону. Приводимо крају процес приватизације стратешких компанија. Такође, стално смо ангажовани на унапређењу инвестиционе климе. У нашем дневном приоритету је изградња ефикасног и поузданог правног система, поуздане, транспарентне и способне јавне администрације, партнерства јавног и приватног сектора, као и развој кључне инфраструктуре. Ријечју, потпуно смо посвећени реформама и изградњи система који ће моћи несметано да функционише у оквиру европских и евро-атлантских интеграција.

Генерално, можемо рећи да је Регион Југоисточне Европе достигао преломну тачку којој смо тежили, а то је да развојна питања постану доминантна тема наших окупљања. Такође, активним ангажовањем у регионалним иницијативама и процесима показујемо да је на овим просторима могуће изградити стабилно пословно окружење без баријера, у коме се може радити према европским принципима. То је јасан сигнал Региона да желимо међусобну сарадњу и интеграцију, да је она могућа и остварљива, чиме потврђујемо спремност и способност за будуће европске интеграције.

Захваљујем на пажњи.
Берлин, 17. новембар 2004.