Одржана редовна конференција за новинаре предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ МИЛА ЂУКАНОВИЋА, ПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Даме и господо,
На истеку текуће године, природно се намеће потреба да се осврнемо на остварене резултате, да заједнички процијенимо гдје смо стигли у односу на планирано и која су кључна поља дјеловања и приоритети у наредном периоду.
Подсјетићу да је пажња ове Владе, јавности која прати њен рад у протеклом периоду била фокусирана на три теме:

1. Динамизирање реформских процеса
2. Јачање макро-економске стабилности и економски развој
3. Учвршћивање европског пута Црне Горе

1. Динамизирање реформских процеса: Цјеловити реформски програм Влада је базирала на кључној премиси изградња система који ће омогућити стабилан и одржив економски развој, бољи живот и европски стандард за све грађане Црне Горе.

Реформа јавне управе и развој њеног капацитета, заједно са јачањем владавине права, је предуслов успјешних реформи у другим областима, демократског и економског развоја.

У овој години је остварена интензивна законодавна дјелатност. Влада је утврдила око 60 законских текстова и прослиједила их Парламенту на усвајање. Скрећем пажњу на посебно значајне законе, као што су Закон о државној управи, Закон о инспекцијском надзору, Закон о Заштитнику људских права и слобода, Закон о општем управном поступку и Закон о управном спору, Закон о државним службеницима и намјештеницима и Закон о зарадама државних службеника и намјештеника.

Влада је недавно увела обавезу да се у процедури предлагања нових законских рјешења обезбиједи изјава о њиховој усклађености са одговарајућим прописима Европске Уније, као и процјена фискалног утицаја на Буџет Републике и Буџет локалне самоуправе.

Реформа полиције представља неизоставан дио реформе јавне управе. Приводимо крају израду цјеловите стратегије реформе МУП-а, која се већ спроводи у појединим сегментима. Скренуо бих пажњу на улогу и одговорности МУП-а у обезбјеђењу државне границе Црне Горе, након преузимања ове надлежности од Војске СЦГ, крајем 2003.

Очекујем и скоро усвајање кључних реформских закона у овој области Закона о полицији и Агенцији за националну безбједност.

Ефикасно правосуђе и успостављање судске власти, као независне и поуздане, представља један од кључних стубова демократије, економског развоја и европског пута Црне Горе. Усвајањем реформских закона, Црна Гора, по први пут у својој новијој историји, својим прописима на цјеловит начин регулише ову материју, која је била у подијељеној надлежности.

Паралелно са усвајањем нових законских прописа, одвијао се процес израде бројних стратегија, као што су Стратегија за борбу против трговине људима и Акциони план за њено спровођење, Стратегија за борбу против трговине дјецом, Стратегија за борбу против наркоманије, Стратегија за борбу против неприхватљивог понашања младих, Стратегија за борбу против корупције и организованог криминала и др.

Све активности које предузимамо воде ка изградњи професионалне и компетенте државне управе, као и свеобухватној реформи правосуђа која, као и у другим земљама, дуго траје и представља ''живи процес'' који се никада у потпуности не завршава.

2. Јачање макро-економске стабилности и економски развој циљ, који се и у претходној години остварује на задовољавајући начин:Генерално, у континуитету биљежимо динамизирање позитивних трендова, како у дијелу реформи и макро-економске стабилности, тако и капиталне инфраструктуре и инвестиција.

Макро-економска стабилност је учвршћена и карактерише је раст производне активности, ниска стопа инфлације, пад незапослености, побољшање монетарних агрегата и раст директних страних инвестиција. Успјешна сарадња и реализација аранжмана са ММФ-ом и Свјетском банком потврђују овакве констатације. Новим трогодишњим пакетом подршке Свјетске банке (од 550 мил. УСД, за Црну Гору опредијелиће се око 10% средстава), који је верификован 16. децембра о.г, обезбиједиће се средства за подршку сектору образовања, енергетике, пољопривреде, туризма и наставак структуралних реформи. Подсјетићу да је недавно ратификованим Споразумом о кредиту за структурално прилагођавање обезбијеђено 18 мил. долара, под веома повољним условима отплате.

Још један доказ успјешног креирања стабилног макро-економског амбијента добили смо кроз оцјену кредитног рејтинга Црне Горе. Као што сте упознати, реномирана свјетска агенција за анализу кредитног рејтинга Стандард анд Поорс из Лондона је оцијенила рејтинг Црне Горе са високом оцјеном ББ. То је оцјена међу највећим у региону. Примјера ради, за двије оцјене(степеника) већа од Србије, Украјине и Турске.

Не треба заборавити да је ово рејтинг који је Црна Гора добила као дио једне нефункционалне заједнице. Исто тако, ово је можда и једини рејтинг који је добила једна држава која нема међународни суверенитет.

Ова оцјена је важна за инвеститоре, за грађане Црне Горе. Свакако, за нас у Влади.

За инвеститоре јер могу лакше да процијене свој ризик. Са овим рејтингом повећава се повјерење у Црну Гору, у њен економски систем. Зато очекујемо даљи раст инвестиција у Црној Гори.

За наше грађане, то је, барем ја тако мислим, доказ да се овдје озбиљно ради, да се ствари мијењају и да се лагано враћа и наш осјећај достојанства.

За нас у Влади, то је велико признање да градимо економски систем који је у очима странаца чешће више вреднован него у самој Црној Гори. Ово је признање да се у Црној Гори гради један систем слободне тржишне економије са снажним институцијама; систем који нас води у шире регионалне и европске интеграције. Ово је признање да је Црна Гора већ увелико превазишла концепцијске разлике у изградњи система и институција, те да се не може више вратити уназад, у једно затворено, протекционистичко, административно друштво, какво заговарају неки наши бучни критичари.

У Влади настављамо да овај рејтинг још побољшавамо. Јесмо задовољни, али мислим да врло брзо можемо побољшати наш рејтинг, поготову када се ријеше односи са Србијом.

Евидентан је напредак у изградњи амбијента који подстиче предузетништво, бизнис и инвестиције. Постигли смо значајне резултате на плану подизања нивоа инфраструктуре, кроз реконструкцију и модернизацију водоводне, енергетске и путне мреже, укључујући граничне прелазе, аеродроме, као и рјешавање проблема отпада. Подсјећам, данас је потписан уговор са Европском агенцијом за реконструкцију, којим је предвиђено да се два кључна гранична прелаза модернизују и да буду спремна за предстојећи шпиц љетње туристичке сезоне 2005. године. Ријеч је о граничним прелазима Дебели бријег и Шћепан поље, а на претходном пресу сам вас обавијестио о динамици радова које изводимо на реконструкцији аеродрома и очекујемо да ће сви радови на тиватском аеродрому бити завршени до почетка љетње сезоне 2005. године и да ће главнина радова подгоричком аеродрому такође бити завршена до краја 2005. године. Такође, на прошлом пресу сам вас информисао о динамици радова на тунелу Созина, као важном инфраструктурном пројекту који треба да поспјеши квалитет, то јест, да обезбиједи већи квалитет саобраћаја и да поспјеши туристичке посјете према црној Гори. Америчка донација од 11 мил. долара намијењена је пројектима побољшања водоснадбијевања и третмана отпадних вода у свим приморским општинама, а у изгледу је и кредитна подршка њемачке Владе од 10 мил. еура.

На макро-економском плану, резултати су видљиви:

- Настављен је раст БДП, који се према свим индикаторима остварује на нивоу пројектоване стопе од 2,7%. Скрећем вашу пажњу да је у овој години, у досадашњем периоду, дакле за првих 11 мјесеци, остварена стопа раста индустријске производње од 12,1 %. Упоредни подаци за 2002. и 2003. годину су сљедећи: у 2002. години индустријска производња је расла постопи од 0,6 %, у 2003. години по стопи од 2,4 %. Понављам, у односу на те стопе у 2004. години 12,1 %.

- Смањује се инфлација. Раст цијена на мало за 11 мјесеци ове године износи 2,5%. Подсјећам да је инфлација у прошлој години била 6,7 % а планирана за ову годину 4,5 %

- Зараде биљеже благи раст. Просјечно исплаћена зарада, без пореза и доприноса, у новембру је износила 199,2 еура и у односу на октобар повећана је номинално за 3,86%, а реално за 3,75%.

- Настављен је тренд смањења незапослености. Према евиденцији Завода за запошљавање, у Црној Гори је на дан 30.11.2004. године, регистровано 59.210 лица, што потврђује да је настављен тренд смањења броја незапослених. Истовремено, број радно ангажованих нерезидентних лица у протеклом периоду износи 28.062, што је 24,9% више у односу на 2003. годину, када је регистровано 21.090 лица.

- Кретања на тржишту рада у овој години била су под утицајем активности везаних за реализацију бројних пројеката које Влада спроводи преко Завода за запошљавање и у сарадњи са пословним банкама.Тако је реализацијом 14 кредитних линија за подстицај запошљавања и подршку секторима туризма и пољопривреде, у сарадњи Владе и 6 пословних банака, одобрено 645 кредита у вриједности од 9,6 мил. еура, што је водило отварању 1.417 нових радних мјеста.

- Према подацима Монстата, Црну Гору је у периоду јануар октобар 2004. посјетило 686.000 туриста, што је за 17,3% више него у истом периоду прошле године (у структури туриста, домаћих је више за 12,67%, а страних за 31,57%). Евидентан је позитиван тренд измјене структуре туриста у корист страних, посебно са тржишта Западне, Сјеверне и Централне Европе. Према подацима Централне банке Црне Горе остварени приходи од туризма за 10 мјесеци ове године је 176,7 мил. еура, што је за 18,68% више него у истом периоду прошле године.

- Дефицит текућег рачуна платног биланса у првих девет мјесеци је износио 56 милиона еура и износио је 5,5% БДП, што представља прихватљив ниво. Једна трећина укупног дефицита текућег рачуна може се објаснити порастом цијена нафтних деривата на које Црна Гора ни на који начин не може утицати.

- У условима дефицита текућег рачуна од великог је значаја је раст прилива страних инвестиција. Према подацима Агенције за преструктурирање привреде и страна улагања, стране инвестиције у 2004. години кроз приватизацију укупно износе 75 милиона еура. Овакав податак свједочи о растућем повјерењу страних инвеститиора у црногорску привреду.

- На крају октобра ове године, у односу на крај 2003. остварен је: раст потенцијала банака за 23%; укупних кредита за 29%; укупних депозита за 27%.

- Буџет Црне Горе је стабилан. Остварени приходи су на нивоу 92% планираних и у односу на исти период прошле године већи су за 10%. Сви индикатори упућују да ћемо ову буџетску годину завршити са дефицитом испод 3%, што је мање у односу на усаглашени ниво са ММФ од 3,27%, и у оквиру је дозвољеног буџетског дефицита који важи за еуро-зону.

3. Основне одреднице унутрашње и спољно-политичке активности Црне Горе у години која је на измаку могу се сублимирати, као: јачање политичке стабилности, међународне позиције и европског курса Црне Горе. Ради се о међусобно повезаним факторима, који су препознати и верификовани на међународном плану.

Свјесни смо да пуна политичка стабилност подразумијева неопходан степен сагласности свих политичких актера око реформског, односно европског пута. Јер, европска будућност и интеграције се тичу не само Владе, Парламента и других државних институција, већ свих грађана. Са жаљењем констатујем да у овој години нијесмо успјели да дођемо до тог потребног степена сагласности, који се у свим земљама потврђује као кључни катализатор убрзаног европског развоја. Влада ће са једнаким оптимизмом и искреном посвећеношћу наставити да дјелује у правцу остваривања тога циља, радећи на уклањању свих препрека за његово остваривање.

И ова година је у знаку добрих односа и сарадње са Србијом. То је, цијеним, у значајном степену резултат укупне стабилности и европског развоја који имамо у Црној Гори. Неповратно, достигли смо преломну тачку када су односи са Србијом демократско и развојно питање, а не безбједносно питање. Политика коју водимо је, истовремено, гарант да ће свако рјешење до којега ћемо доћи, прије или касније, зависно од расположења и разумијевања у Србији, имати демократски епилог. Увјерен сам да је у једнаком интересу и Србије да се то што прије деси. Најбоља су она рјешења која омогућавају да свако управља и сноси одговорност за своју будућност и да, на тим основама, пројектујемо неоспорну заједничку европску перспективу. Овдје бих скренуо пажњу на актуелно питање избора за Парламент државне заједнице. У овом контексту, подсјетио бих на искуства европских интеграција. ЕУ је увијек успијевала да конструктивно превазиђе проблеме у сличним ситуацијама, разборитим прибјегавањем оним рјешењима и моделима који омогућавају да се дође до компромиса, а да се притом не слабе њени есенцијални циљеви и принципи. Такву вриједност је потврдило вријеме и она је омогућавала да се превазиђу разне кризе у дугој историји европских интеграција. Стога, сви тонови који долазе из Брисела по питању избора за Парламент државне заједнице су у духу овог приступа, без обзира што поједини политички фактори у Србији настоје да им дају другу интонацију. Поред тога, и Црна Гора и Србија се налазе у врху земаља по броју одржаних избора током посљедњих година. Очекујем позитиван приступ свих учесника на предстојећој сједници Савјета за европске интеграције.

Двогодишњи застој у институционализацији односа са Европском Унијом, био је посљедица објективних ограничења за брзу хармонизацију два одвојена и различита уставна, правна, административна и економска система, а првенствено, недовољне сарадње Србије са Хашким трибуналом. Приступ ''двоструког колосјека'' који су усвојили министри Европске Уније у септембру, на састанку у Мастрихту, потврдио је сву оправданост и неопходност досљедне примјене принципа регате и на Црну Гору и Србију. И то не због здраве конкуренције, већ због доказане потребе да се свако процјењује и напредује према сопственим заслугама, капацитету и интересима. Црна Гора ће искористити све шансе и могућности које се отварају приступом ''двоструког колосјека'', у пуној вјери у његову брзу и потпуну операционализацију.

У Црној Гори су извршене све потребне припреме за сљедећу фазу процеса стабилизације и придруживања, кроз отпочињање преговора о Споразуму. Ојачан је капацитет постојећих и успостављена мрежа нових институција за ефикасан процес европских интеграција. Формирани су Парламентарни одбор за европске интеграције, Савјет за европске интеграције на највишем државном нивоу, Владина Комисија за координацију процеса приступања у току је формирање 20 радних група за хармонизацију са законодавством и системом ЕУ. Једна од најзначајнијих активности је надавно усвајање Акционог плана за имплементацију препорука из европског партнерства за Црну Гору, као важног механизма којим се дефинише редосљед, динамика и носиоци потеза у каналисаном процесу европских интеграција. То остаје приоритет и у наредном периоду.

Даме и господо,
Ово су, према мом виђењу најкраће саопштени резултати и домети реформи и политике Владе у овој години.



Подгорица, 22. децембар 2004.