Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

У Црногорском народном позоришту одржана комеморација поводом смрти Михаила Миша Јанкетића

Објављено: 24.05.2019. 18:41 Аутор: Министарство културе
У присуству чланова његове породице, бројних истакнутих умјетника и других поштовалаца његовог рада, о нашем прослављеном глумцу на данашњем су догађају говорили министар културе Александар Богдановић, директорица Црногорског народног позоришта Зорана Краљ, редитељ Благота Ераковић и глумац Слободан Маруновић.

Говорећи о Јанкетићевом животу, улогама и раду, министар Богдановић казао је како је он био један од књижевно најосвјешћенијих глумаца са југословенског простора.

Његов однос према тексту увијек је подразумијевао прецизно препознавање контекста, што глумачко мајсторство Мише Јанкетића чини занатским узором млађим генерацијама глумаца. Један од најбољих примјера те посвећене и ерудитне креације лика, засигурно је улога Краља Николе у представи “Принцеза Ксенија од Црне Горе”, захваљујући чему смо добили незаборавну ролу о страдалништву црногорског суверена. Импозантан је списак историјских личности које је играо, а западале су га оне које глумца стављају пред посебне изазове - Марко Миљанов, Краљ Никола, Стаљин, Тито, Иво Андрић, неке су од његових незаборавних рола. Ове биографије честа су тема драмских и филмских дјела наших простора, а засигурно ће још дуго провоцирати драматурге, сценаристе, редитеље и глумце. Ипак, свима нам је јасно да је Миша Јанкетић поставио тешко дохватљиву љествицу у оживљавању тих личности, како на позоришним даскама, тако и на филмском платну – истакао је он.

Директорица ЦНП Зорана Краљ подсјетила је како је Јанкетић у том театру први пут заиграо 1972. године у комаду “Позориште једног глумца”. За улогу Марка Миљанова у истоименој представи, додала је, 2000. године добио је годишњу награду Црногорског народног позоришта, а љето касније постао је и почасни члан те институције.

Велики глумци не остављају само својим улогама печат и драгоцјен траг у историји једног театра, у трајном сјећању свих оних људи који чине позоришну заједницу на једном простору. Оно што остаје у насљеђе каснијим генерацијама, онима који, на жалост, нијесу имали срећу да свједоче времену Миша Јанкетића, да са њим раде, да га познају, много је више од незаборавних улога које је тумачио. Захваљујући својој особености и свему ономе што велике чини великима, Мишо Јанкетић је ушао у легенду за живота. Говоре о Мишу они који су имали привилегију да са њим раде и стварају, да са њим дијеле тренутке на сцени и ван ње, причају о његовој мудрости, духовитости, потврђују да је био бриљантан глумац који је са лакоћом стварао и играо, глумац ријетке ерудиције и изнад свега частан човјек – рекла је она.

Говорећи о Јанкетићу, редитељ Благота Ераковић казао је како је његова кључна карактеристика у раду била огромна енергија и љубав према позоришту и сваком задатку који је до перфекције испуњавао.

Миша је био један од најобразованијих глумаца и са њим није било лако сарађивати. У разговору је до савршенсва бранио и поткрепљивао своје ставове, ерудицијом и снагом пред којом би само неупућени - да не кажем тежу ријеч, редитељ имао контра аргументе и неприхватање. Ово тврдим на основу наше педесетпетогодишње сарадње и исто толико дружења од Београда до Подгорице, Париза, Лондона... па све до његовог Томашева и Бјелог Поља за које је био судбински и емотивно везан; знао је да каже да је на своме тек кад дође у Томашево и Црну Гору. Често сам размишљао како Мишо чим стигне на тло Црне Горе без грешке и трунке позе говори црногорски, ијекавски, заносећи мало на „томашевски“ о чему смо имали безброј креативних расправа. Тешко је набројати све Мишове велике улоге, од највећих историјских личности до најкомплекснијих ликова из дјела свјетског репертоара – али ћу рећи да је био универзални таленат, рођени глумац, подједнако добар и у комичким и у трагичким, драмским улогама. Његова имагинација, машта, интуиција, снага, се граничила са метафизиком. По томе сам га и сврстао не у принца, како су га за живота звали, већ у краља јужнословенске глуме и позоришта – казао је он.

Присутнима се обратио и глумац Слободан Маруновић, који је позвао на посљедњи аплауз.

Рођен управо на овај датум 1938. године, Михаило Јанкетић преминуо је 15. маја. Током каријере, од краја педесетих година прошлог вијека, остварио је низ запажених улога, како на филмовима и телевизијским серијама, тако и у театарским комадима. Од 1960. године био је стални члан Југословенског драмског позоришта. Посебно ангажован и на театарској сцени у нашој држави, остварио је и низ запажених улога у Црногорском народном позоришту. Сахрањен је 18. маја у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.





Видео: Yоутубе
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?