- Влада Црне Горе
Министарство финансија Представљена база података о породичном насиљу
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Представљена база података о породичном насиљу
Објављено: 25.05.2019. • 17:46 Аутор: мрсс
База података о породичном насиљу, која омогућава размјену пријава и обавјештења о насиљу у породици између министарстава рада и социјалног старања и унутрашњих послова, данас је званично пуштена у оперативни рад.
Министар рада и социјалног старања Кемал Пуришић казао је да је база података за породично насиље развијена по усвајању новог Протокола о поступању, превенцији и заштити од насиља над женама и насиља у породици, који је усвојен у септембру прошле године.
Министар је рекао да је ријеч о комплексном софтверском рјешењу које омогућава аутоматизовану размјену пријава и обавјештења између два кључна ресора, Министарства унутрашњих послова и Управе полиције са једне стране и Министарства рада и социјалног старања, са друге стране.
“База садржи све законски прописане, неопходне податке о свим учесницима у случају пријављеног насиља, потенцијаним жртвама, починиоцима и дјеци, о предузетим мјерама, прекршајним и кривичним пријавама и процијењеном степену ризика”, рекао је Пуришић на конфернцији за новинаре.
Он је оцијенио да ће база породичног насиља бити ефикасан алат за правовремено поступање у случајевима насиља у породици, спровођење и праћење релевантних поступака и генерисање званичне статистике и додао да је база интегрални дио Социјалног картона.
Шеф сектора за сарадњу Делегације Европске уније (ЕУ) Херман Шпиц казао је да је база велики корак напријед за Црну Гору и да је важна за креирање бољег система заштите жртава породичног насиља, јер омогућава размјену података између полиције и центара за социјални рад.
Он је рекао да имплементација Истанбулске конвенције напредује спорим корацима, а да је родно засновано насиље и даље озбиљан проблем у Црној Гори.
Казнени систем, сматра Шпиц, благ је према починиоцима насиља, што има одвраћајучи ефекат на жртве насиља.
“Подршка жртвама родно заснованог насиља мора представљати апсолутини приоритет , а и обавеза је сваке модерне и европске државе”, поручио је он.
Стална представница УНДП-а у Црној Гори Даниела Гашпарикова сматра да напредак у борби против породичног насиља нема жељену брзину и снагу.
Она је казала да УНДП високо цијени напоре које Црна Гора предузима у заштити жртава насиља, али да поред политичке воље држави су потребне снажне институције и професионалци који имају капацитете да имплементирају најсавременије стандарде у тој области.
Како је навела Гашпарикова, база података, као иновативни онлине алат за анализу и размјену података, унаприједиће дјелотворност институција.
Министар унутрашњих послова Мевлудин Нухоџић казао је да је база допринијела остварењу три кључна циља, постојање званичне унифициране статистике, побољшање координираног рада институција и успостављање јединственог стандардизованог начина евидентирања случајева насиља у породици, као и постизање ажурности у поступку заштите жртава.
“Прикупљање података веома је битан елемент у процесу заштите жртва насиља и један је од начина да се обезбиједи анализа предузетих активности и заједничлко планирање мјера које ће довести до спрјечавања поновне појаве насиља”, рекао је Нухоџић.
Нухоџић је поручио да МУП у континуитету предузима активности на имплементаццији конвенције Савјете Европе о спречавању и борби против насиља у породици, која обавезује на прикупљање релевантних статистичких података о случајевима насиља.
“Направили смо значајан корак ка јачању мултисекторске сарадње. Један од њих је интеграција информационог система МУП и Министарства рад и социјалног старања која кроз напредну аутоматску размјену обавјештења и пријава обезбјеђује да све пријављене случајеве насиља имамо на једном мјесту”, навео је он.
Нухоџић је подсјетио да је прошле године формиран Оперативни тим за борбу против насиља у породици.
Он је најавио да ће реализовати обуку полицијских службеника , како би пружили већу подршку жртвама насиља.
“МУП интезивно ради на стварању амбијента нулте толеранције на насиље сваке врсте, у које се морају укључити сви друштвени субјекти, медији, цивилни сектор И грађани. Сви заједно снажније и енергичније треба да радимо на подизању свијести о томе да насиље над женам и дјецом буде апсолутно неприхватљиво у друштву”, навео је Нухоџић.
База је, како је додао, резултат заједничке иницијативе два програма - Информациони систем социјалног старања, односно социјални картон и пројекта УНДП-а и ЕУ за родну равноправност.
Представница Министарства рада и социјалног старања Ида Колиновић казала је да се размјена пријава од центара за социјални рад и обавјештења од Управе полиције више неће размјењивати у форми писаних дописа, већ електронским путем.
„По сазнању о случају насиља у породици, центри за социјални рад шаљу пријаву Управи полиције кроз информациони сиситем, а са друге стране полиција шаље обавјештење центрима такође кроз информациони систем“, објаснила је она.
Колиновић је навела да обавјештење које Управа полиције шаље центрима садржи све неопходне информације о починиоцу насиља у породици, жртвама и присуству дјеце.
Према њеним ријечима, без обзира на то да ли је пријава о насиљу Управи полиције стигла од центара за социјални рад, неке друге институције и организације, или жртве лично, сва обавјешетења о породичном насиљу сливаће се у информациони систем.
„То је веома важно, јер ће на тај начин бити обезбјеђена правовремена размјена података између Управе полиције и центара, што треба да резултира ефикаснијим поступањима у предметима заштите од насиља у породици“, рекла је Колиновић.
Она је поручила да рјешавање проблема насиља захтијева мултидисциплинарни приступ и укључивање свих релевантних партера.
„Информациони систем социјалног старања, односно социјални картон, обезбјеђује заштиту и повјерљивост података, па ће приступ апликацији имати само одређене стручне особе“, закључила је Колиновић.
Такође, одржана је и обука за оперативни рад у Бази. Обуку је похађало око 60 стручних радника и руководилаца из свих центара за социјални рад.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?