- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Одржан Економски форум малих земаља Европе
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Одржан Економски форум малих земаља Европе
Објављено: 29.05.2019. • 21:13 Аутор: Министарство економије
Споразум европских привредних комора малих земаља у циљу промоције инвестиционе, трговинске и културне сарадње потписан је 29. маја 2019. године.
Предсједници привредних комора Црне Горе, Андоре, Лихтенштајна, Монака и Сан Марина потписали су овај документ на Економском форуму одржаном у оквиру Игара малих земаља Европе у Будви.
У раду форума учествовали су и принц Алберт ИИ од Монака, министри у Влади Црне Горе Драгица Секулић и Дарко Радуновић, министар унутрашњих послова Монака Патрице Целларио и предсједник Црногорског олимпијског комитета Душан Симоновић, као и представници реномираних црногорских компанија. Скупом је модерирао потпредсједник Привредне коморе Иван Савељић.
Размотрена су питања која се односе на унапређење сарадње и повезивање привредних друштава, трансфер технологија, образовање, заједничке пројекте и друге облике успостављања бизнис веза.
Министарка економије Драгица Секулић нагласила је да Црна Гора свим инвеститорима пружа безбједност и дијели највише стандарде и вриједности демократских држава, са којима желимо активнију инвестициону сарадњу. Она је представила макроекономске показатеље наше државе, те да су у првом кварталу ове године параметри бољи него у истом периоду прошле године. - Овако успјешном и конкретном расту значајно доприноси чланство у НАТО-у и све већа компатибилност и хармонизација са унутрашњим системом Европске уније – казала је Секулић.
У Црној Гори послују инвеститори из преко 110 држава, у области туризма су присутни најпрестижнији свјетски туристички брендови, а имамо и највећу стопу страних директних инвестиција по глави становника у региону.
Говорила је о резултатима у туризму, изградњи енергетске и саобраћајне инфраструктуре, те представила програме економског држављанства и за унапређење конкурентности привреде, што ће све допринијети развоју Црне Горе као инвестиционе дестинације.
- Од 1. јануара 2019. заинтересовани страни инвеститори могу добити црногорско држављанство, улагањем у развојне пројекте. Ова одлука је донијета са циљем привлачења страних инвестиција које ће интензивирати развојне пројекте у сектору туризма, пољопривреде и прерађивачке индустрије, као и бржи развој мање развијених општина Црне Горе – рекла је Секулић.
Министарка је казала да Влада Црне Горе, кроз свој континуирани рад, наш инвестициони простор чини све више конкурентним.
- Стабилан порески систем, са најповољнијом стопом пореза на добит од 9%, кратке админитративне процедуре које су предност малих економских система, стабилан политички систем, чине да се инвеститори у нашој земљи осјећају безбједно и сигурно – казала је Драгица Секулић.
Оцијенила је да је Економски форум, прилика за размјену искустава, али и основ за даљу економску сарадњу.
Предсједник Привредне коморе Црне Горе Властимир Голубовић изразио је увјерење да ће Форум успоставити темељ за развој снажнијих економских веза између малих земаља.
Он је подсјетио да удруживање привреде и спорта даје одличне резултате, јер их повезује стална жеља за напредовањем, растом и успјехом.
- Историјски континуитет показује снагу малих земаља и одлучност да сачувају свој идентитет. Величина државе може да одреди степен привредног развоја, али у данашњим глобалним трендовима, то не мора да буде правило. Експанзија економије услуга, која је обиљежила крај 20. и почетак 21. вијека, омогућила је већини наших држава да постану одрживи и просперитетни привредни системи – рекао је Голубовић.
Оцијенио је да је Црној Гори изузетно корисно искуство малих земаља које су, уз туризам и сектор услуга као главне покретаче раста, успјеле да се развију у најбогатије економије свијета.
- Посебну пажњу заслужује туризам као наша заједничка конкурентска предност, најбрже растући сектор, који отвара највише могућности за инвестиције у Црној Гори – нагласио је он.
Голубовић је рекао да је у овом сектору током 2018. године Црну Гору посјетило 2,2 милиона туриста туриста а остварен је приход већи од милијарду еура. Говорио је о пројектима које у туризму реализују познати свјетски хотелски брендови и додао да постајемо атрактивна дестинација за улагање у изградњу марина.
- Прерастамо у водећу крузинг дестинацију с импозантним капацитетима лука, од којих је Котор рангиран као друго топ крузинг одредиште на свијету – казао је предсједник Коморе.
Могућности за сарадњу у области туризма пружа и сјевер Црне Горе, па искуства Андоре, земље препознатљиве по развијеном зимском и планинском туризму, могу бити добар примјер како да се и овај сегмент додатно ојача.
- Црна Гора, захваљујући клими и положају, има одличне услове да постане препознатљиво одредиште спортске туристичке понуде. Синергија туризма и спорта би требала бити квалитетније искоришћена како бисмо ублажили сезоналност, као један од кључних изазова нашег туризма. Важан дио туристичког имиџа медитеранских дестинација, попут Монака или Сан Марина, су атрактивни спортски садржаји и манифестације, што је приступ који треба примијенити у Црној Гори – сматра Голубовић.
Он оцјењује да простор за сарадњу постоји и у области финансијских услуга, те да искуства Монака, Лихтенштајна и Луксембурга у пружању ових врста услуга, могу помоћи Црној Гори да изгради амбијент, који ће да обезбиједи много већу атрактивност финансијског сектора.
Црној Гори је интересантно и искуство малих земаља које су унаприједиле производњу хране синергијом, пољопривреде и информационих технологија, односно употребом дигиталних рјешења у аграру.
- Улагањем у прераду, системе за наводњавање, адекватну опрему и механизацију Црна Гора се развија у значајног произвођача квалитетне хране, при чему партнерска улога земаља учесница Форума у преносу технологија може подићи ефикасност наше производње – саопштио је челник црногорске Коморе.
Према његовим ријечима, сарадња у области иновација, размјена добре праксе и стручних знања је улагање у будућност економских односа малих земаља. Позвао је учеснике Форума на ближу сарадњу у развоју модерних научно-технолошких паркова, као и у енергетици гдје се очекују велики бенефити од пуштања у рад подморског кабла између наше земље и Италије, што ће повезати енергетска тржишта југоисточне, централне и западне Европе.
Принц Алберт ИИ од Монака честитао је Црној Гори на квалитетној организацији Игара малих земаља, а Привредној комори на одржавању првог Економског форума. Оцијенио је да ће ови скупови допринијети јачању сарадње међу малим земљама.
Подсјетио је да је 1951. године у Баден Бадену донијета одлука о формирању Игара малих земаља, а да су први пут организоване 1954. године. Према његовим ријечима, Монако ће организовати Игре малих земаља 2027. године, када ће такође бити уприличен економски форум.
- Игре нам омогућавају да ојачамо везе између наших држава и баштинимо заједничке вриједности, али такође да продуктивним дијалогом радимо на превазилажењу међусобних разлика – казао је принц Алберт.
Увјерен је да је сарадња између малих земаља неопходна.
- Имамо заједничке, јединствене карактеристике које неки виде као препреке, а ми као предности које привлаче пажњу на међународном нивоу. Морамо да обезбиједимо оптимизацију наших ресурса. Инвестиције, туризам, предузетништво, банкарство, трговина, иновације, екологија, области су у којима су наше земље за примјер. Просперитет црпимо из директног контакта и синергије са нашим становништвом – казао је принц Алберт ИИ.
Он је истакао историјски значај и утемељење државности малих земаља.
- Наше земље спаја богата културна баштина, заједничка посвећеност демократији и прогресу. Можемо да научимо доста једни од других. Очекујем да ће Економски форум бити увод у континуиране разговоре са циљем јачања сарадње међу малим државама – казао је он.
Након скупа је потписан Споразум о отклањању двоструког опорезивања између наше земље и Монака.
Везани чланци:
Општи програм надзора производа на тржишту 31.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?