- Влада Црне Горе
Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић отворио Конфе...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић отворио Конференцију о реформи енергетског сектора у Црној Гори
Објављено: 22.04.2005. • 17:35 Аутор: Насловна страна
МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ
"Ка тржишту реформа енергетског сектора у Црној Гори"
Поштовани господине Сандрин,
Даме и господо,
Са великим задовољством сам прихватио учешће на данашњем скупу који је посвећен реформи енергетског сектора и успостављању функционалног тржишта електричне енергије у Црној Гори.
Захваљујем ЕАР на подршци и доприносу који, и на овај начин, даје заједничким напорима које улажемо у развој енергетског сектора.
Преструктурирање и приватизација енергетског сектора и успостављање функционалног тржишта електричне енергије, представљају значајан сегмент за остваривање циљева Владине Агенде економских реформи бржи економски раст,отварање нових радних мјеста, бољи живот и европски стандард за све грађане Црне Горе.
Влада је већ направила значајне помаке у том правцу. Нови Закон о енергетици, који смо усвојили у јуну 2003, поставио је оквире за реформу енергетског сектора. На тим основама, већ су остварени одређени резултати. Извршено је функционално раздвајање Електропривреде, отпочео је процес увођења савремених метода управљања, побољшана је ефикасност пословања и улагања. Такође, основана је независна регулаторна Агенција за енергетику, чија је кључна улога да надзире функционисање тржишта, уведе тарифна правила, као и да води рачуна о балансирању интереса произвођача и потрошача електричне енергије.
У овој години требало би да завршимо Стратегију енергетског развоја.
Све активности које предузимамо усмјерене су ка успостављању одрживог сектора енергетике. Јер, као што је познато, постојећи производни капацитети Црне Горе не покривају енергетске потребе привреде и грађана. Притом, значајне количине електричне енергије се губе, углавном, због застарјеле опреме и уређаја.
У овом контексту, подсјетио бих на искуства великог броја земаља у транзицији, укључујући и примјере појединих држава Централне и Источне Европе са мањим енергетским потенцијалом у односу на Црну Гору. Оне су успјеле да реструктурирају своја неефикасна електропривредна предузећа, оптерећена великим бројем запослених, и да створе модерне, комерцијално оријентисане ентитете у области производње преноса, дистрибуције и снабдијевања. Сада, убирају плодове успјешно спроведених реформи, кроз поузданији систем снабдијевања, ниже трошкове и бољи квалитет услуга. То је резултирало и привлачењем инвестиција које су биле неопходне за модернизацију капацитета.
Црна Гора има реалан потенцијал да на темељу сличног концепта ефикасно реформише свој енергетски сектор. Овдје бих потенцирао важност текућег, амбициозног процеса формирања Заједничког енергетског тржишта у Југоисточној Европи, који је лансиран уз активну подршку Европске уније и Пакта стабилности. Влада Црне Горе је од почетка активни учесник тзв. Атинског процеса, који ће омогућити земљама Југоисточне Европе да кроз усвајања регулатива ЕУ у области енергетике и заштите животне средине, постану дио јединственог енергетског тржишта ЕУ, независно од статуса њихових институционалних односа са ЕУ. Такође, и да значајно повећају атрактивност овог сектора за међународне инвеститоре. Дијелимо оцјене да је иницирани процес јединствена прилика која би требало да подстакне и много обухватнију економску и политичку интеграцију свих земаља овог региона у ЕУ.
Истовремено, свјесни смо да овај амбициозан процес захтијева да извршимо неопходна реструктурирања предузећа у енергетском сектору и рудницима угља, да реформишемо политику цијена и наплате, испунимо захтјеве еколошке стандарде и уводимо постепене транзиционе мјере. Ово, такође, подразумијева да владе правовремено разраде механизме за санирање социјалних посљедица које носи већа финансијска дисциплина и преструктурирање предузећа.
Влада Црне Горе је опредијељена да на овим основама спроведе реформу енергетског сектора. То је неопходно да би грађанима и предузећима обезбиједили поуздано и сигурно снабдијевање електричном енергијом и искористили предности које пружа регионално окружење.
Влада ће током сљедећег мјесеца објавити тендер за приватизацију Термоелектране Пљевља и Рудника угља Пљевља.
Такође, неминовна је извјесна корекција тарифне политике, јер се не може изграђивати квалитетан и функционалан систем на садашњем нивоу. Као што сам већ истакао, свјесни социјалних посљедица повећања тарифа за грађане, Влада ће разрадити и спровести мјере заштите за најугроженије категорије.
Поновићу, цјеловита реформа енергетског сектора је нужна, ма колико била тешка и комплексна. Она ће, уз рационалније коришћење електричне енергије водити већој ефикасности енергетског система, што ће, такође, побољшати конкурентност наших предузећа на међународном тржишту. Међутим, да би ефикасно остварили овај циљ, потребан је квалитетан партнерски однос и сарадња свих релевантних актера менаџера, радника и акционара. Свакако, и даља подршка наших европских и других међународних партнера.
Увјерен у одлучност и капацитет Црне Горе да успјешно реформише енергетски сектор и учини га компатибилним и саставним дијелом јединственог европског енергетског тржишта, као и да ће данашњи скуп дати нови допринос у том правцу, захваљујем на пажњи.
Подгорица, 22. април 2005.
"Ка тржишту реформа енергетског сектора у Црној Гори"
Поштовани господине Сандрин,
Даме и господо,
Са великим задовољством сам прихватио учешће на данашњем скупу који је посвећен реформи енергетског сектора и успостављању функционалног тржишта електричне енергије у Црној Гори.
Захваљујем ЕАР на подршци и доприносу који, и на овај начин, даје заједничким напорима које улажемо у развој енергетског сектора.
Преструктурирање и приватизација енергетског сектора и успостављање функционалног тржишта електричне енергије, представљају значајан сегмент за остваривање циљева Владине Агенде економских реформи бржи економски раст,отварање нових радних мјеста, бољи живот и европски стандард за све грађане Црне Горе.
Влада је већ направила значајне помаке у том правцу. Нови Закон о енергетици, који смо усвојили у јуну 2003, поставио је оквире за реформу енергетског сектора. На тим основама, већ су остварени одређени резултати. Извршено је функционално раздвајање Електропривреде, отпочео је процес увођења савремених метода управљања, побољшана је ефикасност пословања и улагања. Такође, основана је независна регулаторна Агенција за енергетику, чија је кључна улога да надзире функционисање тржишта, уведе тарифна правила, као и да води рачуна о балансирању интереса произвођача и потрошача електричне енергије.
У овој години требало би да завршимо Стратегију енергетског развоја.
Све активности које предузимамо усмјерене су ка успостављању одрживог сектора енергетике. Јер, као што је познато, постојећи производни капацитети Црне Горе не покривају енергетске потребе привреде и грађана. Притом, значајне количине електричне енергије се губе, углавном, због застарјеле опреме и уређаја.
У овом контексту, подсјетио бих на искуства великог броја земаља у транзицији, укључујући и примјере појединих држава Централне и Источне Европе са мањим енергетским потенцијалом у односу на Црну Гору. Оне су успјеле да реструктурирају своја неефикасна електропривредна предузећа, оптерећена великим бројем запослених, и да створе модерне, комерцијално оријентисане ентитете у области производње преноса, дистрибуције и снабдијевања. Сада, убирају плодове успјешно спроведених реформи, кроз поузданији систем снабдијевања, ниже трошкове и бољи квалитет услуга. То је резултирало и привлачењем инвестиција које су биле неопходне за модернизацију капацитета.
Црна Гора има реалан потенцијал да на темељу сличног концепта ефикасно реформише свој енергетски сектор. Овдје бих потенцирао важност текућег, амбициозног процеса формирања Заједничког енергетског тржишта у Југоисточној Европи, који је лансиран уз активну подршку Европске уније и Пакта стабилности. Влада Црне Горе је од почетка активни учесник тзв. Атинског процеса, који ће омогућити земљама Југоисточне Европе да кроз усвајања регулатива ЕУ у области енергетике и заштите животне средине, постану дио јединственог енергетског тржишта ЕУ, независно од статуса њихових институционалних односа са ЕУ. Такође, и да значајно повећају атрактивност овог сектора за међународне инвеститоре. Дијелимо оцјене да је иницирани процес јединствена прилика која би требало да подстакне и много обухватнију економску и политичку интеграцију свих земаља овог региона у ЕУ.
Истовремено, свјесни смо да овај амбициозан процес захтијева да извршимо неопходна реструктурирања предузећа у енергетском сектору и рудницима угља, да реформишемо политику цијена и наплате, испунимо захтјеве еколошке стандарде и уводимо постепене транзиционе мјере. Ово, такође, подразумијева да владе правовремено разраде механизме за санирање социјалних посљедица које носи већа финансијска дисциплина и преструктурирање предузећа.
Влада Црне Горе је опредијељена да на овим основама спроведе реформу енергетског сектора. То је неопходно да би грађанима и предузећима обезбиједили поуздано и сигурно снабдијевање електричном енергијом и искористили предности које пружа регионално окружење.
Влада ће током сљедећег мјесеца објавити тендер за приватизацију Термоелектране Пљевља и Рудника угља Пљевља.
Такође, неминовна је извјесна корекција тарифне политике, јер се не може изграђивати квалитетан и функционалан систем на садашњем нивоу. Као што сам већ истакао, свјесни социјалних посљедица повећања тарифа за грађане, Влада ће разрадити и спровести мјере заштите за најугроженије категорије.
Поновићу, цјеловита реформа енергетског сектора је нужна, ма колико била тешка и комплексна. Она ће, уз рационалније коришћење електричне енергије водити већој ефикасности енергетског система, што ће, такође, побољшати конкурентност наших предузећа на међународном тржишту. Међутим, да би ефикасно остварили овај циљ, потребан је квалитетан партнерски однос и сарадња свих релевантних актера менаџера, радника и акционара. Свакако, и даља подршка наших европских и других међународних партнера.
Увјерен у одлучност и капацитет Црне Горе да успјешно реформише енергетски сектор и учини га компатибилним и саставним дијелом јединственог европског енергетског тржишта, као и да ће данашњи скуп дати нови допринос у том правцу, захваљујем на пажњи.
Подгорица, 22. април 2005.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?