Представљен законски оквир о климатским промјенама у Црној Гори

Предлог закона о заштити од негативног утицаја климатских промјена, као и обавезе и планови Црне Горе када је у питању ова област, представљени су на округлом столу под називом „Климатске промјене у Црној Гори, законски оквир и планови за његову примјену”. Догађај је организовало Министарство одрживог развоја и туризма у сарадњи са НВО Греен Хоме и партнерима из Савјета за еколошку градњу из Подгорице и „Климатске акционе мреже Европе“ (Цлимате Ацтион Нетwорк Еуропе).

На округлом столу истакнуто је да ће планови у области климатских промјена омогућити стандардизацију и имплементацију неопходних мјера које ће довести до успостављања цјеловитог система неопходног за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште. Такође, представљена је и радна верзија водича за припрему Националне ниско-карбонске дугорочне стретегије за Црну Гору кроз коју ће бити постављени циљеви за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште.

Ешеф Хусић, генерални директор Директората за климатске промјене и медитеранске послове, истакао је да је Црна Гора у процесу европских интеграција и да самим тим политика у области климатских промјена тежи усклађивању са политикама ЕУ у наредном периоду. Правни прописи ЕУ за спровођење ових политика биће транспоновани у правни систем Црне Горе како би се наставио процес придруживања. Истакао је и да ће усвајањем поменутог закона доћи до хармонизације свих стратешких докумената, укључујући све кључне секторе који емитују емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Јелена Бан, из Дирекције за климатске промјене, указала је на значај усвајања Закона о заштити од негативног утицаја климатских промјена, који ће представљати скуп мјера и стандарада ЕУ, који се морају достићи како би се постигло жељено смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште.

Такође појашњено је да ће се усвајањем закона обезбиједити хармонизовање националног законодавства са правном тековином ЕУ у области климатских промјена и наставити активности у овој области, како би се обезбиједило да амбиције и допринос у борби против истих буду у складу са онима у ЕУ у периоду до 2030. али и у дугорочном периоду до 2050. године.