Закључци са Округлог стола “Улога жене у савременом друштву”

 -Да је друштвена моћ жена и равноправно учешће у пољу економске и политичке моћи предуслов за стварање демократије у модерним политичким заједницама и економског просперитета.

- Да се родна равноправност темељи на поштовању међународних правних стандарда и њиховој имплементацији у црногорском законодавству.

- Да се култура људских права заснива на поштовању родних идентитета и једнаком третману жене и мушкараца у друштву, што је морална и правна обавеза.

- Да, у историјској перспективи континуитет владавине мушкараца произилази из патријархалног насљеђа које је искључивало жену из јавног живота.

- Да је еманципација жена у модерном црногорском друштву везана за остварење права на образовање, политичку партиципацију и економску независност.

-  Да културу једног народа можемо перципирати и кроз поштовање жена, као равноправних чланова друштва.

- Да Црна Гора примјењује европске стандарде у погледу родне равноправности. У том контексту ефикаснија социјална заштита, политика запошљавања и заштита на раду представљају важан аспект у побољшању положаја жена у црногорском друштву.

- Да је у систему образовања потребно на различитим нивоима увести садржаје који ће едуковати ученике и студенте о темељним принципима везаним за родну проблематику.

- Да је интегрисање родне перспективе у законодавству Црне Горе солидан правни темељ за елиминисање различитих облика родно заснованог насиља и дискриминације. 

- Да се социјална инвестиција темељи на афирмацији људског капитала као проактивног модела друштвеног ангажовања које подстиче стварање повољније социјалне заштите  за унапређење друштвено–правног положаја жена.

- Да је пракса европских судова у заштити права жена солидан правни механизам за забрану различитих облика дискриминације и насиља.

- Да Општи имовински законик за Црну Гору (1888) представља правни акт који изражава специфично схватање улоге жене у црногорском друштву, заснован на аутентичној обичајној култури и моралној традицији.

- Да је потребна преоријентација социјалне политике и политике рода, ефикаснији систем контроле, већа запошљивост жена, прилагођавање тржишту рада, уз координацију свих релевантних друштвених институција, укључујући и снажније учешће невладиног секора.

- Да је потребно оснажити примјену правних норми, везаних за родно засновано насиље и дискриминацију у друштвеној пракси црногорског друштва.

- Да, у савременом црногорском друштву, треба унаприједити базу родних података, званичне податке и статистику, као и методологију која може бити добар основ за проучавање, анализу, родне тематике, али и деконструкцију родних стереотипа и предрасуда.

- Да остваривање родне равноправности и промјена положаја жена зависи од квалитетних едукација, публикација али и професионално и систематски добијених података родно осјетљиве статистике.

- Да искуство јеврејске заједнице у конституисању родних идентитета може бити значајно за упоредне праксе у третирању питања родне равноправности.

- Да се у перспективи рода као културног конструкта, у историјском, културолошком, психолошког, митском, етнографском насљеђу Црне Горе могу проналазити елементи за стварање родних стереотипа који опстају и у савременом црногорском друштву.

- Да је интердисциплинаран приступ родној равноправности, укључивање друштвених, природних и хуманистичких наука оптималан нормативни оквир за рјешавање овог питања у друштвеној пракси.