- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Црногорска делегација на Сајму привреде у Тешњу
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Црногорска делегација на Сајму привреде у Тешњу
Објављено: 14.06.2019. • 18:00 Аутор: Привредна комора
Делегација црногорских привредника, представника државне управе и локалних самоуправа, боравила је 13. јуна 2019. године у Тешњу, Босна и Херцеговина, гдје се одржава 15. Међународни сајам привреде.
Један од најзначајнијих привредних догађаја у Босни и Херцеговини, окупио је 302 излагача из Холандије, Њемачке, Италије, Словеније, Хрватске, Србије, Аустрије, Сјеверне Македоније, Турске и државе домаћина. Земља партнер сајма је Сјеверна Македонија. Партнери манифестације су владе Федерације Босне и Херцеговине и Зеничко-добојског кантона, Општина Тешањ и Привредна комора ФБиХ. Генерални покровитељ је Вијеће министара БиХ.
Предсједник Привредне коморе Црне Горе Властимир Голубовић, помоћник министра економије Радосав Бабић, предсједник Општине Бар Душан Раичевић и потпредсједник Радомир Новаковић, предсједник Општине Жабљак Веселин Вукићевић и потпредсједник Општине Даниловград Александар Павићевић, те представници највишег руководства Управе за саобраћај и 10 црногорских компанија, Јадроагент, МИ „Горановић“, МИРАИ, Институт за црну металургију, Ралеx ррб, Ремид ВИС, Институт „Др Симо Милошевић“ и „Челебић, присуствовали су церемонији свечаног отварања сајма и обишли штандове бројних излагача на 6.000 квадратних метара затвореног и више од 12.000 квадрата отвореног сајамског простора.
На свечаном отварању говорили су предсједавајући Вијећа министара БиХ др Денис Звиздић, потпредсједник Владе Србије Расим Љајић, премијер Федерације БиХ Фадил Новалић, премијер кантона Зеница-Добој Мирза Ганић, начелик Општине Тешањ мр Суад Хускић и члан Управног одбора Удружења привредника“Бизнис центар“ Јелах-Тешањ Изудин Ахметлић.
У склопу манифестације, представници црногорских компанија имали су трилатералне разговоре са привредницима земље домаћина и Сјеверне Македоније о могућностима снажења пословне сарадње, и били су у прилици да, у сарадњи са Удружењем привредника „Бизнис центар” Јелах-Тешањ, обиђу предузећа са овог подручја.
Састанак са начелником Тешња
Предсједник Привредне коморе Црне Горе Властимир Голубовић, генерални директор Директората за инвестиције, развој малих и средњих предузећа и управљање ЕУ фондовима Министарства економије Радосав Бабић, предсједник и потпредсједник Општине Бар Душан Раичевић и Радомир Новаковић, предсједник Општине Жабљак Веселин Вукићевић и потпредсједник Општине Даниловград Александар Павићевић састали су се 13. јуна 2019. године са начелником Општине Тешањ мр Суадом Хускићем и сарадницима.
Начелник Хускић представио је Тешањ, једну од најпросперитетнијих општина у земљи, која по посљедњем попису има 46.000 становника, премда је, каже, у међувремену тај број порастао за неколико хиљада, усљед све бољих услова живота којима доприноси привредни процват посљедњих година. Развој је резултат стратешког планирања, нагласио је домаћин. Он је упознао госте са повољним амбијентом за пословање, бизнис зонама, те бројним домаћим и страним компанијама које из Тешња посљедњих година шире активности на друге градове у БиХ. У Тешњу је 2421 пословни субјекат који укупно запошљава 14.000 радника, од чега је 800 из сусједних општина. Сталан раст броја запослених примјетан је већ осам година. Тешањске фирме извозе производе у више од 60 држава, што чини 3,5 одсто укупног извоза Босне и Херцеговине. Седамдесет одсто њиховог извоза је у земље Европске уније. Такву привреду, према начелниковим ријечима, прати ефикасна општинска администрација која је дигитализовала своје пословање и услуге, те сама развила електронски каталог административних поступака. Општина која је од државе награђена за привлачење страних инвестиција, поноси се, између осталог, сертификатом БФЦ који добијају градови погодни за бизнис. У 2018. години су се ресертификовали по овом стандарду, а раде и по ИСО 9001 те 14000.
- Желимо да будемо конкурентна општина не само у односу на босанскохерцеговачке, већ и на оне у окружењу – казао је Хускић.
Предсједник Привредне коморе Властимир Голубовић представио је макроекономске показатеље Црне Горе и изразио очекивање да ће наша земља наставити да се интензивно развија током наредних година. Говорио је о повољној инвестиционој клими и све већем броју инвеститора, чему, посљедњих година, посебно доприноси чланство наше државе у НАТО алијанси.
- Црна Гора је велико градилиште. Највише се инвестира у секторе саобраћаја, туризма, енергетике и пољопривреде. Најпознатији свјетски хотелски брендови су у Црној Гори. Позивам дрвопрерађиваче из Тешња да улажу у производне капацитете у Црној Гори, као и да конкуришу за опремање поменутих хотела својим намјештајем – казао је Голубовић.
Предсједник је истакао институционално партнерство са Владом Црне Горе које резултира све повољнијим бизнис окружењем, као и залагање ове асоцијације за усклађивање система образовања са потребама привреде, чему доприноси имплементација дуалног образовања.
Он је посебно апострофирао да је Црна Гора лидер у европским интеграцијама на Западном Балкану и позвао је привреднике из Тешња и других градова БиХ да отварају своја предузећа у нашој земљи и тако раније осјете бенефите кохезионих европских фондова.
Предсједник Бара Душан Раичевић оцијенио је да Тешањ представља модел по ком треба да се развијају општине у региону.
- Пред нас сте поставили јако значајне задатке које треба да испунимо да би досегли ваш ниво. Бар жели да учи на вашим искуствима – казао је Раичевић.
Бар је окарактерисао као црногорску општину са највећим потенцијалима. Истакао је да Скадраско језеро сваке године привлачи све више туриста, те посебно значај луке Бар, преко које привредници Тешња могу извозити своје производе.
- Желимо да запослимо што више наших суграђана, али не у администрацији већ у привреди, те зато унапређујемо амбијент за пословање и доприносимо развоју предузетништва – казао је први човјек Бара.
Предсједник Општине Жабљак Веселин Вукићевић је представио овај туристички центар који је прошле године привукао 250.000 посјетилаца и може да се похвали сезоном која траје готово цијелу годину.
- Велико је интересовање значајних инвеститора за градњу хотела високе категорије на Жабљаку. Међу њима су брендови попут Амана, Чедија. Њихове инвестиције од неколико десетина милиона еура ће промијенити “слику” Жабљака. Општина се труди да градњу таквих објеката прати унапређењем инфраструктуре – казао је Вукићевић.
Нагласио је да ова општина, која је обухваћена пројектом БФЦ сертификације, развој такође дугује стратешком планирању. Захваљујући релаизацији вриједних пројеката, Жабљак је, наводи Вукићевић, испунио захтјеве поглавља 27, изградивши пречистач отпадних вода и рециклажни центар.
Потпредсједник Општине Даниловград, Александар Павићевић, представио је домаћину овај град богате историје, као и повољног пословног амбијента и бизнис зона.
- Ми смо перспективан град са најмање бизнис баријера, који штити своју животну средину и подстиче започињање послова на здравим основама – казао је Павићевић.
Навео је инвестиције које предстоје, а допринијеће бољој повезаности Даниловграда са главним градом модерним саобраћајницама.
Директорица Сектора за анализе и истраживања у Привредној комори др Нина Дракић, координаторка пројекта сертификовања општина са повољним пословним окружењем у Црној Гори, честитала је Тешњу на одличним резултатима на овом пољу.
Она је објаснила да се Црна Гора прикључила овом пројекту прије двије године. У пилот фази пројекта укључено је шест општина: Подгорица, Даниловград, Бијело Поље, Тиват, Жабљак и Цетиње које ће до краја мјесеца добити прелиминарне евалуационе извјештаје. Њима ће бити оцијењено да ли се њихов пословни амбијент уклапа у стандард повољног окружења за бизнис. Након фазе евалуације, локалне самоуправе ће имати полугодишњи период да примјене препоруке за унапређење пословног амбијента и, ако испуне тражене критеријуме, добиће БФЦ СЕЕ сертификат.
Радосав Бабић је представио дјелокруг рада Министарства економије и његовог Директората за инвестиције, развој малих и средњих предузећа и управљање ЕУ фондовима. Он је рекао је да тај владин ресор ове године реализује Програм за унапређење конкурентности привреде, који кроз десет програмских линија има циљ стварање конкурентних, извозно орјентисаних и иновативних привредних субјеката.
Прошле године је овим програмом подржано 100 предузећа, а намјера је да њихов број у 2019. буде двапут већи.
У периоду који слиједи радиће се на промоцији дигитализације и интернационализације пословања малих и средњих предузећа кроз креирање нових програма подршке, као и на унапређењу информисаности привредника о мјерама подршке на националном и на локалном нивоу кроз издавање Информатора.
Бабић је представио стратегије које Влада реализује, а посебан фокус је ставио на пројекте који унапређују регионалну сарадњу.
- Регионална сарадња се може додатно појачати кроз заједничку реализацију мањих прекограничних пројеката – рекао је он.
Представници црногорске делегације позвали су начелника да посјети Комору и општине како би не саставили разговори и о другим видовима јачања партнерстава.
Регионална привредна сарадња
Генерални директор Директората за инвестиције, развој малих и средњих предузећа и управљање ЕУ фондовима Министарства економије Радосав Бабић учествовао је у панел дискусији „Регионална привредна сарадња“, током које су говорили и Светлана Ценић, представница Регионалног пословног клуба „Бизнис плус“, проф. др Ферид Мухић, посланик у Собрању Сјеверне Македоније, Ахмед Егрлић, представник Вањскотрговинске коморе БиХ, те Изудин Ахметлић, један од власника компаније Хифа Оил.
Значајан и константан раст микро, малих и средњих предузећа у Црној Гори обавезује Министарство економије, као и Владу Црне Горе, на стварање што повољнијих предуслова за развој и пословање сектора ММСП, поручио је представник Министарства економије.
- Министарство економије улаже све своје капацитете, како би се створило конкурентно пословно окружење са циљем да привучемо нове инвеститоре, активирајући сектор малих и средњих предузећа, као главне покретаче економског развоја и тиме утицали на повећање броја запослених, посебно у секторима који доприносе превазилажењу регионалних диспаритета - истакао је Бабић.
Са панела је поручено да је Балкан подручје великих потенцијала, постоји много простора за значајно унапређење привредне сарадње међу земљама региона, а у том смјеру је потребна још интензивнија подршка државних политика. Јер, привредници траже проходност, речено је током дискусије, те апелују на уклањање свих баријера које онемогућавају несметан проток роба на Западном Балкану. Такође је указано да се ријеч привреде мора јаче чути приликом доношења легислативе која се односи на пословни амбијент.
Бабић је истакао да је новим Законом о Привредној комори Црне Горе она постала институционални и стратешки партнер Владе, те да се став привредника о сваком нацрту закона који се односи на пословну климу, путем ове пословне асоцијације у нашој држави чује и уважава.
- Добра регионална економска сарадња и промоција региона као јединствене инвестиционе дестинације у глобалном бизнис окружењу, представља одскочну даску према чланству у ЕУ и важну прекретницу у испуњавању економских критеријума за приступање - закључио је Бабић.
Везани чланци:
Извјештај о спроведеној јавној расправи о нацрту Закона о измјенама и допунама Закона о ус 30.12.2024.
Публикације 26.12.2024.
Завршена друга Обука о корпоративном управљању 20.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?