Уводно излагање предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на конференцији за новинаре

Даме и господо,

У складу са досадашњом праксом да редовно разматрамо остваривање Економске политике, дозволите да укратко укажем само на неке од основних трендова:

Генерална оцјена је: Циљеви дефинисани стратешким документима - Агендом економских реформи и Економском политиком за 2005. годину остварују се планираном динамиком (наставља се тренд позитивне промјене структуре БДП, смањује се инфлација, незапосленост, буџетски дефицит, оживљава инвестициона и привредна активност, расте потенцијал банака и одобрених кредита, смањује се спољно-трговински дефицит). Најкраће, протекли период је био у знаку динамизирања реформских процеса и учвршћивања темеља за наше постепено и потпуно интегрисање у европско и шире окружење.

Ојачана је макроекономска стабилност, што потврдјују и аранжмани са медјународним финансијским институцијама, прије свега са ММФ-ом и Свјетском банком. Створили смо услове да се сада усмјеримо на питања економског раста и развоја. У том правцу, профилишемо и нове међународне програме подршке и сарадње.

По први пут, ММФ за Црну Гору припрема Процјену макроекономске ситуације и Анализу јавног сектора, што је још један доказ успјешности реформи и политика које спроводимо. То је, свакако, значајан квалитативни искорак у развоју партнерства. Подсјећања ради, са ММФ-ом смо потписали продужење трогодишњег аранжмана, који је требало да се заврши у мају ове године. Били смо спремни да преговарамо о новом аранжману, који би посебно третирао питања развоја (коришћење приватизационих прихода и могућност задуживања, у функцији интензивирања инвестиционих активности, посебно у дијелу кључне инфраструктуре). Медјутим, проблеми које је имала Влада Србије одложили су закључивање тог новог аранжмана.

У оквиру досадашњег трогодишњег програма, Свјетска банка је са 63. мил. еура подржала приоритетне потребе Владе: кроз додјелу кредита за структурно прилагодјаванје у износу од 34,9 мил. УСД, док је за реформу здравственог и пензионог система, сектор енергетике, регулацију чврстог отпада и сличне инвестиционе пројекте опредијељено 26,1 мил.УСД.

Нови трогодишњи програм подршке СБ (ЦАС), у износу од око 55 мил.УСД, биће првенствено намијењен образовању, енергетици, пољопривреди, туризму (укључујући и рјешавање проблема водоснабдијевања).

Веома значајним цијеним и ангажовање Свјетске банке на изради Економског меморандума, с циљем да се, на бази анализе садашњег стања, дају препоруке за даљи развој и унапредјење Владиних политика које стимулишу приватни сектор и инвестиције ријечју, стабилан и одрживи развој (посебан фокус ће бити на анализи: макро-економске стабилности и фискалне политике; тржишта рада и туризма, као стратешке гране развоја).

Пратећи напредак који смо остварили на реформском и развојном плану, као и захтјеве сљедећих, виших фаза процеса придруживања, ЕУ је Црној Гори опредијелила 43,5 мил. еура за период 2005. 2006, што је знатно више у односу на досадашњу подршку.

Такође, УСАИД је, у сарадњи са Владом, већ припремио предлог петогодишње Стратегије подршке Црној Гори, што ће бити основ за мобилисање и осталих донатора, укључујући медјународне финансијске институције. Процедура усаглашавања, односно одобравања Стратегије од стране Вашингтона биће завршена до септембра 2005.

Реални економски показатељи упућују на закључак да се настављају и учвршћују позитивни трендови:

- Кретање инфлације у протеклих пет мјесеци говори о реалности пројектоване стопе у овој години, и приближавању нивоу који важи за еуро зону. Према подацима Монстата, раст цијена на мало је већи за 1% у односу на децембар 2004. године.

- Наставља се смањење незапослености. Према евиденцији Завода за запошљавање, средином јуна ове године, било је 56.040 незапослених лица, у односу на децембар прошле године, када је регистровано око 60.000 незапослених. Ако имамо у виду да је Економском политиком за 2005. г. предвиђено даље смањење незапослености за 5000 лица, онда досадашњи тренд упућује да ће се планирано и премашити. Истовремено, тренд запошљавања нерезидентних лица је на нивоу прошлогодишњег и у протеклих шест мјесеци њихов број је износио 8.735. Оба податка говоре у прилог веће флексибилности тржишта рада, односно знатно повољнијег амбијента и могућности за запошљавање. Подсјећања ради, од уводјења пореских олакшица за новозапослена лица, у априлу 2003, до данас, у радни однос је примљено преко 20.000 лица, што је утицало на смањење стопе незапослености за 26,4%. Такодје, успјешном сарадњом са пословним банкама обезбиједјено је око 10 мил. еура кредитне подршке за пројекте запошљавања и подстицај развоја сектора туризма и пољопривреде, што је водило покретању инвестиционог циклуса од близу 30 мил.еура.

У првих шест мјесеци ове године, Завод за запошљавање је реализовао 400 кредита за самозапошљавање, у вриједности од преко 2 мил.еура. Такодје, Завод је, у сарадњи са осталим државним органима, успјешно спровео неколико активности, као што су њега старих лица и акција ''Нека буде чисто''. Настављен је и програм обуке и преквалификације, којим је обухваћено око 1.400 незапослених лица.

Притом, у досадашњим активностима, у великој мјери, фокус је био на сузбијању сиве економије и развоју културе легалног запошљавања. Сада пажњу усмјеравамо на даљу изградњу институционалног оквира за убрзани развој предузетништва и уклањање бизнис баријера. Такође, на даљу реформу релевантног законодавства, као и отварање слободних зона, индустријских паркова, бизнис инкубатора, кредитну и другу помоћ.

Сви подаци говоре у прилог ефикасне Владине политике запошљавања. Иначе, по методологији Медјународне организације рада, са којом није усклађена наша методологија евиденције незапослености, број незапослених у Црној Гори би, у том случају, износио 27.000. Односно, у том случају стопа незапослености била би 10,5%, када би примијенили методологију Међународне организације рада.

- Ситуација у Буџету Републике је додатно стабилизована. У периоду јануар мај ове године, изворни приходи су повећани за 13,8%, у односу на исти период прошле године. То је прије свега, резултат побољшане наплате пореза на добит за 79%, пореза на додату вриједност за 19,53% и осталих републичких прихода за 34,20%.

- Укупно плаћене обавезе по основу ино дуга Црне Горе, који је на крају 2004. године износио 502,4 милиона еура, током првих пет мјесеци 2005. године износе 4,76 милиона еура, од чега по основу камата 3,38 милиона, а главнице 1,48 милиона еура. У текућој години је отпочела отплата главнице по ''старом'' зајму Међународне банке за обнову и развој и зајму Њемачке кредитне банке за обнову, који је био усмјерен за побољшање водоснабдијевања црногорског приморја и Цетиња.

- Укупан дуг Државе на крају 2004. године код домаћих банака износио је 8,9 милиона еура, а на дан 30.06.2005. 1,55 милиона еура. То значи да је током првих шест мјесеци отплаћено 7,35 милиона еура или 82, 6% укупног дуга Буџета код домаћих банака. Дуг по основу емитованих државних записа, који је износио 37,4 милиона еура, на дан 30.06. о.г. износи 24 милиона еура, што показује смањење задужења од 13,4 милиона еура. При томе истичем да смо веома водили рачуна да се приоритетно раздужују класични кредити код банака и најкраткорочнији државни записи од 28 дана, чиме смо постизали ефекат да јачамо финансијски потенцијал банака , прије свега њихов кредитни потенцијал, и да тај кредитни потенцијал буде приоритетно усмјерен за потребе подстицаја бизниса. А на тај начин, дакле, раздужујући државни буџет стварамо једну повољнију слику у државним финансијама Црне Горе и стварамо повољнију слику за будућу оцјену кредитног рејтинга Црне Горе, која ће се догодити на јесен ове године. Наше очекивање је да ће се, иначе солидни кредитни рејтинг од два Б (ББ), захваљујући оваквим трендовима о којима сам нешто до сада говорио, у наредном периоду поправити.

- По основу заосталих личних примања из ранијег периода запослених у државним органима, закључно са 23.јуном, укупно је исплаћено око седам милиона еура. Истичем и овај податак да бих допунио једну информацију коју сам вам дао на једној од претходних конференција за штампу.Ова Влада је за тридесетак мјесеци свога рада измирила све обавезе, које су биле предвиђене једногодишњим буџетима, посебно оне обавезе по основу свих личних примања људи који на то имају право из државног буџета. Ово што сам сада казао, око седам милиона еура, је измиривање оних обавеза које смо затекли из претходног периода, желећи да прије свега по том основу, уклонимо све дугове које има Министарство финансија и да створимо услове да од 1. јануара 2006. Влада и Министарство финансија, односно државни буџет измирује само текуће обавезе, а да све обавезе по основу личних примања и мноштво других обавеза, прије свега приватизационих прихода, у другој половини 2005, буду исплаћени.
- Наставља се раст туристичког промета и прихода од туризма, што је праћено и позитивним трендом измјене структуре туриста у користих страних. За прврих пет мјесеци текуће године, Црну Гору је посјетило више од 88.000 туриста, што је 4,7% више него у посматраном периоду прошле године. Притом, страних туриста је више за готово 29%. Имајући у виду досадашњи тренд, реално је очекивати да ће се до краја године остварити ниво пројектован Економском политиком за ову годину - повећање броја ноћења од 8% и раст ноћења ино туриста од 20%.

- Спољнотрговинска размјена биљежи тренд смањења дефицита, који прије свега посљедица наслијеђене привредне структуре, технолошког заостајања и недовољне диверсификације извоза. То репрезентативно илуструју кретања у сектору прехрамбене индутрије. Подсјетићу, да је почетком 90-тих Црна Гора била високо увозно зависна. У међувремену, остварени су веома значајни резултати у сектору прерађивачке индустрије, нарочито у месној и мљекарској индустрији. Отворен је велики број нових капацитета, који из године у годину повећавају асортиман производње у складу са захтјевима и домаћег и страног тржишта, с обзиром на извозну оријентисаност ових капацитета. Тако је извоз прехрамбених производа порастао са 6,2 мил УСД у 2000. на 56, 5 мил еура у 2004. години, а покривеност увоза извозом са 8, 3 % у 2000. на 27, 8% у 2004. години.

- Процес приватизације приводимо крају. У завршној је фази приватизација КАП-а и Рудника боксита из Никшића, а у току је тендер за приватизацију Рудника угља и Термоелектране Пљевља. Такодје, у току су тендери за продају већинског државног пакета акција у Подгоричкој банци и у ХТП ''Бока'', као и за дугорочни закуп Светог Стефана и Милочера. У наредном периоду, предстоји објављивање тендера за продају неколико хотела из састава УТИП ''Црна Гора'' и ХТП ''Будванска ривијера''. У складу са Планом приватизације, у току су припремне активности за Бродоградилиште'' Бијела'' и Институт'' Др. Симо Милошевић''.

Генерално, расте повјерење реномираних инвеститора и осталих међународних партнера.

- Исплата друге серије обвезница девизне штедње почеће 1. јула, и за ове намјене је у овој години опредијељено 8,7 мил.еура. Укупни дуг по основу старе девизне штедње на дан 30.06.2004. износио је 127 милиона еура.

Од почетка реализација Владиног програма, 1. јула 2004, по основу захтјева грађана, исплаћено је 4, 4 мил. еура или 54,3% од укупног износа од 8,1 мил. еура опредијељеног Буџетом за прошлу годину. Истовремено, од Фонда ПИО и Завода за запошљавање је откупљено 6,8 милиона еура обвезница, што даље умањује државни дуг по овом основу.

Цјелокупни период исплате текао је у складу са предвиђеном динамиком и процедуром, тако да се реализација овог програма засигурно може оцијенити успјешном. Као што је познато, црногорским Законом који третира ову материју, као основ за исплату предвиђено је сједиште овлашћене банке на територији Репулике. То јасно указује на одговоран приступ државних органа Црне Горе према свим грађанима који су своју девизну штедњу уложили у неку од државних банака у Црној Гори, независно од њиховог мјеста пребивалишта.

Влада Црне Горе води интензивне преговоре са Владом Републике Србије у циљу измјене дискриминаторског односа према црногорским штедишама, јер се у Србији примјењује принцип ''градјанин Србије'', као основ за исплату старе девизне штедње. Подсјећања ради, овакву праксу Србија спроводи на основу Закона о регулисању јавног дуга СРЈ по основу девизне штедње грађана, који је усвојен 2. јула 2002. у Савезној скупштини, када су парламентарну већину чиниле чланице ДОС-а и СНП .

Истовремено, приводимо крају неке капиталне инфраструктурне пројекте. До средине јула пуштићемо у рад тунел Созина, инвестицију вриједну 73, 9 мил.еура (без царина и ПДВ-а). Такодје, и гранични прелаз ''Дебели бријег'', док би ускоро требало да отпочну радови на изградњи још једног савременог граничног прелаза - ''Шћепан поље''. Вриједност обје инвестиције је 3,2 мил. еура, а средства су обезбиједјена из донације ЕАР. Отпочели смо и са радовима на санацији тунела ''Врмац'', чија је вриједности 8,3 мил.еура. У току је модернизација аеродрома у Подгорици и Тивту, и до сада уговорени и реализовани пројекти износе 21 мил.еура, а укупна инвестиција 30 мил.еура. Радови се одвијају у складу са процедурама ЕБРД и ЕИБ, као кредитора овог посла, и највећи дио ће бити завршен у овој години.

Приводимо крају активности на изради пројектне документације и стварању претпоставки за почетак изградње ауто пута Подгорица Матешево, са прикључним путем за Колашин. У наредних недјељу дана обновиће се тендер који је поништен због одређених мањкавости у понудама ( сходно Закону о јавним набавкама). Очекује се да ће укупан процес бити завршен током јула, након чега ће се отпочети са радовима.

Паралелно, стално се врше послови редовног и инвестиционог одржавања регионалних и магистралних путева. У оквиру новог пакета кредитне подршке ЕИБ, за ове намјене ће се опредијелити 23 мил.еура. Такодје, предвиђена је реконструкција локалитета Обзовица и дионице Миоска Црквине из кредита ЕБРД од 11,5 мил.еура. За изградњу треће траке на најфреквентнијим дионицама на Јадранској магистрали, обезбијеђена је донација ЕАР. Ова инвестиција би требало да се заврши до почетке наредне туристичке сезоне.

Поред путне инфраструктуре, значајно смо побољшали водоснабдијевање и енергетску ситуацију. Успјешно смо спровели Интервентне мјере И на локалним мрежама вриједност изведених радова је преко 5 мил.еура, а средства су обезбиједјена из кредита Конзорцијума локалних банака. Додатно, уз подршку УСАИД и његових имплементатора (ИРД и ЦДМ), близу 10 мил.$ је инвестирано у пројекте водоснабдијевања и регулисања отпадних вода на приморју. Тренутно се ради на финализовању тендерске документације за инвестиције вриједне преко 10 мил.еура, које ће се финансирати кредитом и донацијама које је обезбиједила њемачка Влада. Такодје, њемачка Влада финансира израду Мастер плана водоснабдијевања црногорског приморја, који ће бити завршен до краја ове године. Приводи се крају и техно-економска анализа водоизворишта на Скадарском језеру. То ће омогућити наставак активности на добијању кредитних средстава Свјетске банке за реализацију Пројекта водоснабдијевања приморја из Скадарског језера.

Такође, настављају се радови на модернизацији жељезничког саобраћаја у Црној Гори. Већ је реализован највећи дио кредитне подршке ЕИБ у износу од 15 мил.еура. Наиме, 11,4 мил.еура, од тог износа, уптријебљено је за набавку опреме, материјала, механизације, ремонт пруге, и друге радове. У завршној су фази активности на закључивању уговора са чешким партнерима ЖС Брно за модернизацију пруге Подгорица Никшић, у вриједности од 50 мил.еура. Уговор о изводјењу радова и Уговор о финансирању пројекта, подразумијева изградњу високо квалитетне нове трасе са свим пратећим станичним објектима и новим безбједносним уредјајима надзора. Планирано је да радови почну у последњем кварталу ове године и трају 3 године. Ова инвестиција ће омогућити далеко брже повезивање никшићког подручја са Подгорицом и даље са Луком Бар.

У овом контексту, споменуо бих да ће од новог пакета финансијске подршке ЕИБ, чији портфолио до сада достиже око 80 мил.еура, у овој години бити усмјерено на путну инфраструктуру (до 10 мил.еура), отпадне воде и општинске пројекте (до 5,0 мил.еура).

У најкраћем, ово су били неки од најактуелнијих пројеката које реализујемо у сарадњи са нашим медјународним партнерима, а којима побољшавамо услове за пуну валоризацију туристичких и укупних потенцијала.

Свакако, у у сталном фокусу Владе су активности за вишу фазу односа са ЕУ, кроз отварање преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању, на основу модела двоструког колосјека. Успостављена је иснституционална инфраструктура, формиран је Савјет за европске интеграције, Владина Комисија за кооординацију процеса приступања, Парламентарни одбор за европске интеграције; усвојен је Акцион план за имплементацију препорука из Европског партнерства; формиран Преговарачки тим са 6 посебних радних група. Исто тако, за регулисање чланства Црне Горе у Свјетској трговинској организацији већ је предат Меморандум о спољнотрговинском режиму Црне Горе, као и релеватнна докуманта која се односе на политике и регулативу у области пољопривреде и услуга, израду иницијалних листа за робе и услуге, формирање преговарачких тимова и др. Захваљујући помоћи ЕУ и других међународних партнера, вјерујемо да смо спремни да ефикасно и постепено преузимамо одговорности које има једна држава чланица Европске Уније. Такодје, да спроводемо амбициозан програм правне хармонизације и дерегулације како бисмо испоштовали захтјеве за чланство у СТО.

Резимираћу и поновити генералну оцјену: успоставили смо темеље за изградњу одрживог система који води нашој постепеној, али сигурној интеграцији у европске и евроатланске структуре.

Захваљујем на пажњи.

Подгорица, 30. јун 2005.