Влада усвојила Стратегију развоја саобраћаја 2019-2035. година, с Акционим планом 2019-2020. година

Предлог Стратегије развоја саобраћаја Црне Горе 2019-2035 (СРС 2019-2035) утврђује стање у сектору саобраћаја, дефинише инфраструктурне, организационе и оперативне циљеве развоја транспортног система који се реализују кроз краткорочне планове имплементације. Стратегија поставља планове за унапређење економског развоја, ефикасности, сигурности, повезаности и еколошке одрживости транспортног система земље, обезбјеђујући истовремено интеграцију сектора саобраћаја и комплетирање процеса усаглашавања регулаторног оквира сектора саобраћаја са правном тековином ЕУ, еколошким и безбједоносним стандардима и обавезама.

Министар саобраћаја и поморства Осман Нурковић је на пресу након сједнице Владе истакао да се Стратегијом развоја саобраћаја Црне Горе 2019-2035. година утврђују пет стратешких циљева који одражавају визију будућег развоја транспортног система државе, и то: 1. Економско благостање, 2. Доступност, обављање операција и квалитет услуга, 3. Сигурност и безбједност: 4. Интеграција у ЕУ и 5. Еколошка одрживост. У Стратегији су детаљно анализирана и развијана прва четири стратешка циља, док је пети стратешки циљ - Еколошка одрживост, разрађен кроз сепарат Стратешке процјене утицаја на животну средину Стратегије развоја саобраћаја Црне Горе.

Потреба за израдом Стратегије развоја саобраћаја Црне Горе 2019-2035 јавила се како због истека периода претходно важеће Стратегије развоја саобраћаја за период 2008-2018, тако и због потребе да се стратешка документација у сектору саобраћаја прилагоди ЕУ политикама, а посебно ТЕН-Т смјерницама и стандардима.  Унапређење на плану саобраћајног повезивања усклађено је са обавезама које је Држава преузела према Бечкој декларацији из 2015. године и приоритетима дефинисаним у Агенди повезивања западно-балкансе шесторке.

"Такође, сектор саобраћаја користи финансијску подршку ЕУ кроз три национална програма из ИПА ИИ перспективе 2014-2020, средстава Западнобалканског инвестиционог оквира (WБИФ фонда), као и средства која се осигуравању из неколико других механизама финансирања у оквиру европских фондова. Сектор саобраћаја је кроз наведена три годишња национална програма подржан са 23 милиона еура бесповратне финанансијске подршке за пројекте укупне вриједности са националним кофинансирањем у износу од 33,5 милиона еура. С друге стране, у оквиру WБИФ фонда, током периода 2009-2018 кроз 20 позива одобрено је 35 пројекта укупне вриједности 39,5 милиона еура за припрему техничке и пројектне документације за инфраструктурне пројекте. Поред овога, сектор саобраћаја је кроз три позива за суфинансирање инфраструктурних инвестиционих пројеката осигурао 76 милиона еура за три пројекта (за под-секторе путева и жељезнице). Даље обезбеђивање средства из горе поменутих финансијских механизама захтијева јасно дефинисање стратешких приоритета у сектору саобраћаја који се одређују како путем Јединствене листе пројеката, тако и путем Стратегије развоја саобраћаја која је на снази у тренутку аплицирања за финансијску подршку. Имајући у виду да је Стратегија развоја саобраћаја 2008-2018. година престала да важи неопходно је што прије донијети нову Стратегију развоја саобраћаја. Даље одлагање усвајања поменутог документа доводи у питање могућност сектора саобраћаја да осигура даље финансирање пројеката у оквиру финансијских механизама успостављених од стране Европске уније", нагласио је Нурковић.

Уз Предлог Стратегије развоја саобраћаја 2019-2035. година достављен је и Акциони план. Први Акциони план односи се на 2019-2020. годину а детаљно разрађује дефинисане стратешке циљеве из којих су изведени оперативни циљеви развоја саобраћаја, а за које су утврђени индикатори учинка и циљане вриједности, при чему је за базну утврђена 2018. година. За сваки од оперативних циљева дефинисане су конкретне мјере/активности које ће бити реализоване у периоду 2019-2020. година. За утврђене мјере/активности Акционим планом су дефинисани индикатори резултата за период 2019-2020. година, институција/институције надлежне за имплементацију утрвђених мјера, датум почетка и планирани датум завршетка мјера/активности, средства планирана за спровођење мјера/активности, као и извори финансирања.

На данашњој сједници Владе усвојена је и Информација о активностима на реализацији пројекта Аутопута Бар - Бољаре.

Министар Нурковић је нагласио да је на дионици Смоковац-Матешево до сада на конструкцији мостова, тј. на позицијама стубова и темеља завршено око 96% радова, док је на распонским конструкцијама завршено око 54% радова. Тренутно је у потпуности завршена распонска конструкција на 3 моста (Горње Мрке, Сувовара и Пресло) док је 5 мостова (Миштица, Увач 1, Увач 3, Пајков Вир и Јабука) завршено у једној траци аутопута. Степен завршености радова на распонској конструкцији на мосту Морачица је 80%, док се спајање распонске конструкције очекује до септембра ове године.

"Што се тиче тунела, до сада је пробијено 15 од 16 тунела. Преостало је још 20м у десној цијеви тунела Матешево. Укупни степен готовости радова на пробоју тунела (подземног ископа) износи 99,9% односно око 34,7 км, док степен готовости радова на изградњи горњег дијела секундарне облоге износи 94,7% или 33,6 км", истакао је ресорни министар.

Упоредо са реализацијом ове дионце аутопута, Министарство саобраћаја и поморства интензивно ради на реализацији наредних дионица. Наиме, израда Идејног пројекта Смоковац - Толоши – Фармаци са Елаборатом процјене утицаја на животну средину и друштво започета је у новембру 2018. године, односно Израда Идејног пројекта Матешево-Андијевица са Елаборатом процјене утицаја на животну средину и друштво започета је у јануару 2019. године.

"Израда Студије оправданости за читава аутопут Бар-Бољаре започета је у марту 2019. године. У циљу наставка релизације осталих дионица аутопута упућен је јавни позив свим заинтересованим да испоље своје интересовање и предложе своје услове и моделе за реализацију осталих дионица аутопута Бар-Бољаре, на принципима приватно-јавног партнерства, на бази најбоље међународне праксе, и уз поштовање принципа једнаког третмана, слободне конкуренције и недискриминације. У претходном периоду остварена је комуникација са више заинтересованих компанија, као нпр. ЕРГ Интернатионал Гроуп из Велике Британије, Роугхтон интернатионал (Рутон) у сарадњи са УК Еxпорт Финанце из Велике Британије, ЦРЦЦ Гроуп из Кине  и Пиззаротти из Италије", закључио је Нурковић.

Министарство саобраћаја и поморства

ФОТО: хттпс://флиц.кр/с/аХсмЕy2В2р

ВИДЕО: хттпс://yоуту.бе/ФК_пнллтК04