Премијер Марковић на конференцији ЦГО-а „Седам година ЦГ преговора са ЕУ“: Црна Гора поуздано напредује ка Европској унији

Предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић оцијенио је данас да су циљеви наше земље подударни са циљевима процеса проширења, да поуздано напредујемо ка Европској унији иако се први пут примјењује нови, захтјевнији, модел преговора, да неке политике спроводимо као да смо већ чланица ЕУ, те да ће Влада организовати састанке са релевантним невладиним организацијама како бисмо поново обезбиједили синергију приступног процеса.

„Најважнији политички приоритети Црне Горе су подударни циљевима процеса проширења. Регионална сарадња, достизање европских стандарда и промовисање демократских вриједности и владавине права уз економски развој су у његовој сржи. То је оно што нас покреће и што сматрамо највећом вриједношћу како за Црну Гору, регион Западног Балкана али и за Европску унију. Црна Гора поуздано напредује ка чланству у Европској унији. Започели смо преговоре по новом моделу који је први пут примијењен на Црну Гору, новим и захтјевним принципима, настојали да процес учинимо обавезом и власништвом цијелог друштва, прва земља са оваквим нивоом укључења цивилног друштва, суочавали са различитим изазовима. Од несналажења до ванредних резултата, прихватајући и спроводећи неке политике ЕУ као земља чланица. Посебна карактеристика Црне Горе је што је у овом периоду водила паралелно други процес интеграције у НАТО и прије двије године га окончала постајући 29. чланица НАТО-а. Морамо се сложити да је то било посебно прегнуће цијеле администрације. Ми снажно промовишемо европске вриједности кроз испуњавање обавеза на путу ка чланству у Европску унију и то јесте наш најважнији вањскополитички циљ. На то нас обавезује и позитиван однос наших грађана према ЕУ. Данас према најновијим истраживањима приступање Црне Горе у ЕУ подржава двије трећине грађана“ – рекао је предсједник Владе Душко Марковић отварајући конференцију „Седам година црногорских преговора са ЕУ“ коју је организовала у Подгорици невладина организација Центар за грађанско образовање.

Говорећи о нашим успјесима премијер је рекао да је Црна Гора отворила 32 од укупно 33 преговарачка поглавља, и да већ имамо подршку 22 чланице ЕУ за отврање посљедњег преосталог поглавља.

„Свакако, оно што је највише обиљежило минули период јесте рад на поглављима 23 - Правосуђе и темељна права и 24 - Правда, слобода и безбједност. Испуњена је већина од укупног броја привремених мјерила (83). Кроз доношење, односно измјену преко 70 закона у поглављима 23 и 24, значајно је унапријеђен законодавни оквир у кључним областима, што најбоље говори о опсегу и сложености реформског процеса у дијелу владавине права. Желим да истакнем и то да је институционални оквир за спровођење закона знатно оснажен јачањем административних капацитета постојећих, али и оснивањем нових институција, као што су Агенција за спрјечавање корупције, Специјално државно тужилаштво, Специјално полицијско одјељење, које поступа по налозима СДТ, те Сектор за одузету имовину, Центар за обуку у судству и државном тужилаштву, Центар за тражиоце азила и Прихватилиште за странце. Желим да укажем на конкретне резултате који су препознати и у посљедњем Извјештају Европске комисије за Црну Гору. Поред континуираног напретка на законодавном плану и у дијелу изградње институција, Европска комисија констатује почетни биланс остварених резултата у борби против корупције на високом нивоу и у одређеним областима организованог криминала попут прања новца, финансијских истрага, привременог одузимања имовине стечене криминалном дјелатношћу. Констатовано је, такође, да је постигнут напредак у правосудној сарадњи, као и да побољшана међународна полицијска сарадња даје конкретне резултате“ – рекао је предсједник Владе.

Говорећи о нашем економском развоју за вријеме приступног процеса предсједник Марковић је рекао да Црна Гора константно биљежи раст бруто домаћег производа (БДП), а да је стопа раста БДП-а у прошлој години била на нивоу од око 4,8%, по чему је наша држава на трећем мјесту у Европи, иза Пољске и Малте те да је стопа незапослености са 20% у 2012. години спуштена на данашњи дан на 15,3%.

„Оно што је посебна вриједност јесте наша приврженост добросусједским односима, регионалној сарадњи и пројектима од заједничког интереса. Коначно, свјесни смо да је квалитет живота грађана показатељ доброг смјера једног друштва, и у том смислу сам посебно задовољан тиме што су ефекти реформи све видљивији у пракси и што се одражавају на свакодневни живот наших грађана. Најновији подаци ЕУРОСТАТ-а за 2018. годину указују да да је БДП по становнику према стандарду куповне моћи, као важан показатељ животног стандарда повећан на 47% ЕУ просјека. Када је Западни Балкан у питању Србија је на 40%, остале земље су испод“ – рекао је премијер.

Предсједник Владе је, набрајајући постигнућа преговарачког процеса односно хармонизације са ЕЗ рекао да је око 800 студената и наставника било на неком од европских универзитета, да је Црна Гора достигла национални циљ од 33% обновљивих извора енергије у укупној финалној потрошњи те да је наша земља успјешно испланирала утрошак од преко 260 милиона еура бесповратне подршке Европске уније и остварила значајан успјех у њиховом коришћењу.

„Од 2014. године, у оквиру Берлинског процеса, а посредством Западнобалканског инвестиционог оквира, Црној Гори је за седам инфраструктурних пројеката додијељено 120 милиона еура подршке ЕУ, уз додатна средства за припрему пројеката. Коначно, када су у питању инвестиције у инфраструктуру које су финансиране или кофинансиране средствима из фондова ЕУ, током првих седам година преговора, одобрена су средства у износу од око 167 милиона еура за инфраструктурне пројекте из различитих области и за различите намјене. Кад смо код ове теме желим да се осврнем на једну важну чињеницу која се пренебрегава када је у питању не само присуство већ и посвећеност ЕУ Западном Балкану. Многе анализе показују да је у посљедњих 10 година, Европска унија у регион уложила преко 8 милијарди еура. Да ли то наш просјечни грађанин зна? Такви подаци су често у сјенци других, више бирократских порука, које иако саме по себи такође важне, не указују на прави обим посвећености Уније региону Западног Балкана и Црној Гори. Такве поруке морају доћи са високих адреса како Уније тако и нас који спроводимо и промовишемо политику Европске уније и њене вриједности. Перцепција не смије бити одређена само сувим подацима, већ укупном сликом зашто је процес приступања важан и колико је стратешки значајан за обје стране. Посебно због тога што је Унија којој тежимо немјерљиво присутнија од већине других актера у региону“ – рекао је премијер Душко Марковић.

Предсједник је обраћање завршио најавом нових састанака са невладиним сектором како би поново била обезбијеђена синергија преговарачког процеса.

„Сарадња са цивилним сектором и невладиним организацијама је важан дио процеса. Као што је познато, ми смо од почетка преговарачког процеса отворени за њихов допринос и он је био веома важан у ових седам година и са аспекта независног мониторинга али и обезбјеђујући недостајућа знања администрацији. У посљедње вријеме Влада трпи константне критике, па и ја лично, да смо отупили оштрицу те сарадње. У контексту новог приступа и ово питање ћемо ставити на дневни ред кроз организовање састанка са свим НВО који раде у радним групама и другим релевантним НВО како бисмо повратили повјерење и синергију у овом кључном процесу за нас. Позивам да сви заједно даље допринесемо унапређењу дијалога и његовом квалитету који не може дати резултате без ове синергије. Влада је ако погријеши спремна да призна своју грешку као што је неспорно и спремна за сарадњу“ – закључио је на конференцији „Седам година црногорских преговора са ЕУ“ предсједник Владе Душко Марковић.

На су говорили директор Регионалне канцеларије фондације Фриедрицх Еберт Макс Брендле, извршна директорица ЦГО Далиборка Уљаревић, главни преговарач Црне Горе са Европском унијом Александар Дрљевић и шеф Делегације Европске уније у Црној Гори амбасадор Аиво Орав.

ФОТО: хттпс://флиц.кр/с/аХсмЕзјПXм

ВИДЕО: хттпс://yоуту.бе/ОЈЕд3д2сЗеМ