Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић одржао предавање на тему: "Улога предузетништва у развоју Црне Горе", на Факултету за пословне студије Монтенегро Бусинесс Сцхоол

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
УЛОГА ПРЕДУЗЕТНИШТВА У РАЗВОЈУ ЦРНЕ ГОРЕ


Поштовани господине Кнежевићу,
Уважени професори,
Поштовани студенти,



Са посебним задовољством сам прихватио позив предсједника Атлас групе господина Кнежевића и декана Факултета за пословне студије и Факултета за туризам, хотелијерство и трговину, професора Гогића и професора Поповића. Захвалан сам на овој могућности и радује ме што се реализују приватне иницијативе у области (високог) образовања, које су до скоро сматране искључиво обавезом државе.

Када покушамо да сагледамо који су то кључни елементи по којима се предузетништво разликује у разним земљама, онда се најчешће концентришемо на оцјену економског, регулаторног и институционалног оквира. Такође, и физичке инфраструктуре, приступа финансијама, знању и вјештинама, као бази предузетништва. Међутим, компаративна искуства показују да је степен предузетништва различит и у земљама које имају једнако повољан институционални амбијент. Зато сам сматрао да је важно да се осврнем на још нека питања, као што су: Ко су предузетници ? Како се едукују? Који су главни разлози због којих едукујемо предузетнике?


Сложио бих се са дефиницијом појединих међународних експерата који предузетнике описују као појединце који не размишљају конвенционално, појединце који су способни не само да препознају могућности, већ и да их искористе, појединце који стално уче, антиципирају промјене и прихватају изазове и ризике. Једнако важно, предузетници мобилишу друге, формирају тимове који су способни да нађу потребна рјешења, креирају вриједност. По стандардној матрици, предузетници су креатори благостања кроз иновације.

Чак и у временима када економија цвјета, за отпочињање бизниса потребно је доста храбрости. Храбрости за преузимање ризика претварања вашег новца у идеју; храбрости да се ухватите у коштац са конкуренцијом и храбрости да закорачите у неизвјесну будућност. Широм свијета, милиони предузетника демонстрирају ову храброст и креирају нове бизнисе. Све више их је и у Црној Гори.

Зато вам честитам на храбрости да се ухватити у коштац са изазовима који стоје пред вама. Ако будете стрпљиво радили, учили и стицали нове вјештине, лакше ћете савладати препреке, смањићете ризик и повећаћете квалитет ваших одлука. Како сте ви људи који су већ мисаоно закорачили у бизнис, онда сам сигуран да знате да од квалитета ваших одлука зависи и ваш успјех. То је начин на који се ми данас морамо борити у Црној Гори да покушамо да стварамо више, да зарадјујемо више, да будемо богатији. Дакле, наше мисли и напори морају бити усмјерени на повећање богатства. На тај начин, чинећи добро себи, даћете и свој допринос друштву.



Wинстон Черчил је као британски премијер примјетио: "Капитализам је неравномјерна расподјела богатства. Комунизам је равномјерна расподјела сиромаштва." Није у питању никаква игра ријећи, већ сазнање једног искусног политичара о вриједностима у друштву и подјели онога што ми економисти зовемо друштвено богатство.

Размишљајући о томе шта да вам кажем данас, поставио сам себи питање - на који начин доносиоци одлука могу да ефикасно подспјеше предузетничке подухвате?


Као што сам већ истакао, први корак је креирање амбијента у коме предузетници могу да се развијају. Медјутим, не мање бтино је и усадити вриједности предузетништва будућим генерацијама, кроз добру политику и програме образовања. Зато сам данас овдје са Вама. Зато што желим да дам свој допринос успостављању моралних и пословних вриједности медју новим генерацијама пословних људи у Црној Гори.

Допустите да се најприје позабавим оцјеном амбијента за бављење бизнисом у Црној Гори.


Искуство је показало да су се земље, које подржавају предузетнике, развијале и просперирале током последњих 30 година, док су земље које су задржавале баријере развоју малих предузећа имале слаб учинак. Чак и у земљама које су раније обесхрабривале (или чак забрањивале) предузетничке активности у корист државе као носеће полуге економског развоја, данас постоји растуће разумијевање значаја подстицања предузетничке активности. У многим бизнисима величина није више предност. Глобализација и све изоштренија међународна конкункуренција, захтијевају брзе одговоре на растуће промјене и и потребе потрошача.


Овдје бих поменуо да се Лисабонска агенда ЕУ управо ослања на иновације, развој предузетништва и малог и средњег бизниса, као важне полуге за остварење циља да Европа постане најконкурентнија и најдинамичнија економија у свијету.

Зато држава игра своју најважнију улогу управо у помагању предузетницима да утру пут просперитета, кроз примјену политика које подстичу развој бизниса.


Ми у Влади Црне Горе покушавамо да се фокусирамо на сљедеће:

Јачање улоге коју има приватно власништво Сложићемо се да је право и сигурност приватног власништва витални аспект креирања приватног сектора. Жеља за профитом је разлог због којег предузетници преузимају ризик започињања бизниса. Могућност да зараде и користе профите како желе, мотивише фирме да доносе пословне одлуке које максимизују профит. Власничка права дају им сигурност која им је потребна.

Сигуран сам да ћете подијелити моје мишљење да су власничка права у Црној Гори појачана и знатно унаприједјена током последњих неколико година. Доказ томе је и растући број инвеститора, како домаћих, тако и страних. Такође, и растући број фирми које су регистроване у Црној Гори. Њихов број се током последње двије ипо године увећао три пута.

Правни систем Непристрасан, професионалан и ефикасан судски систем је кључан за инвестирање и пословање. Исто тако, за спроводјење уговора. Уговори су еволуирали као правно примјенљив начин да се створе услови и обавезе под којима се обављају трансакције.

Каква је ситуација у Црној Гори? Ми спроводимо реформу судства у намјери да наше судство буде изградјено на принципима и искуствима које имају друге земље са много дужом демократском традицијом од нас. За постизање овог циља потребно је вријеме. Али, напретка, и то видног, има. На примјер, усвојени су нови закони, смањили смо дужину трајања процеса, уводимо алтернативне видове поравнања (кроз медијацију, а не само арбитражу као до сада,) итд.

Државна администрација - У креирању окружења које стимулише бизнис, државне институције играју кључну улогу. Ефикасне државне институције су професионалне, отворене, децентрализоване, стабилне и непристрасне. Оне стварају услове који омогућавају градјанима да учествују, да раде и такмиче се на тржишту под условима једнакости. То подразумијева да у потпуности примјењујемо принципе отвореног и слободног тржишта, гдје је улога државе ограничена на изградњу предвидљивог и поузданог система који подстиче предузетништво, који бизнису гарантује правну сигурност и једнака правила игре за све једнакост прилика, једнакост пред законом, једнакост у обавезама.

Такође, за приватни сектор је посебно важно да може да заступа своје интересе и партиципира у креирању закона који утичу на пословне активности. У многим земљама, ово се подстиче формирањем бизнис асоцијација које имају волонтерско чланство и које се брину да се интереси њених чланова презентују у процесу креирања политика, закона и регулација.

Не желим да кажем да се, још увијек, Црна Гора може сврстати у земље у којима је државна администрација довољно ефикасна. Већ смо уочили проблеме које постоје на локалном и републичком нивоу. Спровели смо и неколико истраживања, ангажовањем и специјализованих свјетских агенција (ФИАС и сл.), која за циљ имају да прецизно утврде тачке спотицања за предузетнике. Такодје, колико је мени познато, постоје и пословне асоцијације које су окупиле своје чланство на добровољној основи. Оне дају значајан допринос побољшању законских прописа, измјени процедура, а самим тим и повећању ефикасности државне администрације. Вјерујем и да ће конкуренција, посебно на локалном нивоу, почети да даје резултате, јер ће предузетници ићи у оне општине које им понуде не само боље услове за бављење бизнисом, већ и већи ниво ефикасности.

Инфраструктура - Здраво пословно окружење, уколико жели да се развија, мора се ослонити на адекватну физичку инфраструктуру и пратеће услуге. Путеви, луке и телекомуникационе везе морају бити модерне и у добром стању. Услуге као што су осигурање, рачуноводство, консалтинг и правни сервиси морају постојати сходно потребама тржишта.

Овдје не можемо рећи да смо постигли све што смо хтјели. Али, треба бити објективан и сагледати стартну основу, прилике у којима смо започели процес реформи. Да ли памтите санкције? Надам се да не памтите ратове који су претходили санкцијама? Били смо дуго времена затворен систем.

Завршили смо неке капиталне инфраструктурне пројекте, као што је Тунел Созина и динамизирамо активности на побољшању путне инфраструктуре у сјеверном дијелу Црне Горе. У току је реконструкција оба аеродрома. Настављају се радови на модернизацији жељезничког саобраћаја, граничних прелаза, као и водоводне и енергетске мреже. Водимо широку акцију обезбјеђења међународне подршке за изградњу црногорске дионице Јадранско-јонске аутоцесте. Припреме за приватизацију Луке Бар су у току.

Значајно се повећао број консултантских кућа (домаћих и страних) у Црној Гори у свим областима: рачуноводство, ревизија, правни и економски консалтинг.


Дакле, могу закључити да се амбијент за бављење бизнисом побољшао у Црној Гори. Ако ме питате да ли је све сјајно, рећи ћу вам врло директно: НЕ. Ако ме питате да ли можемо да још више побољшамо систем, мој одговор је исто тако директан: ДА. У вама видим не само будуће предузетнике и успјешне пословне људе, већ и важан ослонац на путу даљих реформи и европског пута Црне Горе. Јер, боље образовање и вјештине су важне не само да би имали бољи посао, већ да би били и активнији члан заједнице. А то је једнако важно.

Сада бих нешто рекао о образовању предузетника.

Програми обуке и развоја су важни, посебно у земљама које немају дугу историју доминације приватног сектора. Ефективни програми се фокусирају на побољшање практичних вјештина и повећање општег економског знања предузетника.

Као што и сами видите, све више приватна иницијатива улази у сферу образовања. Отварају се приватне основне и средње школе, пословне школе и факултети. Сматрам да је конкуренција и у овој области важна. Сигуран сам да ће конкуренција допринијети да наш укупни образовни систем буде бољи, па ако хоћете и препознатљив у региону. На овај начин ми стварамо услове за бржи развој, стварамо један нови производ, производ који можемо да извозимо, да наплатимо а то је знање! Знање је наш најважнији производ!


Што заправо значи имати квалитетне људске ресурсе? Данас, то значи имати популацију која је добро образована и способна да управља савременим изазовима и промјенама у економији и друштву, заснованом на знању. Зато сматрам да само економије које стварају нове производе и које се прилагодјавају захтјевима тржишта могу да остваре брз развој. Не говоре ли томе у прилог успјеси на први поглед малих економија (које немају тако значајне ресурсе), попут Естоније, Малезије, Малте, Кипра, Исланда, Луксембурга

Ми смо у Влади водили дебату о томе колико добро образовни систем припрема младе људе за живот генерално и посебно колико добро их припрема за свијет бизниса. Ова дебата је настала као израз препознавања потребе друштва, организација и појединаца, да побољшају свој капацитет за сналажење у све више конкурентским, несигурним и комплексним условима, који захтијевају велику стопу иновативности и способности за промјене. То је уједно и израз озбиљности Владе да се ухвати у коштац са проблемом који обликује будућност друштва.


По мом мишљењу најважније питање је како операционализовати концепт предузетништва у образовном систему!

Академци су на ову тему имали велики број дебата. Чини ми се да, данас, има много неслагања по том питању.

Ипак, примијетио сам да постоји скоро универзална сагласност да се предузетништво везује за начин на који појединци и организације креирају и имплементирају нове идеје, начине на који раде, реагујући проактивно на окружење, чиме провоцирају и стварају различите нивое комплексности и несигурности.

Зато, у образовном контексту, свако понашање блиско предузетништву је важно!

Генерално, као што сам већ рекао, предузетници одсликавају имиџ активних особа које завршавају послове на вријеме, размишљају стратешки, и креативно искоришћавају ресурсе. За овакву врсту понашања, неопходно је посједовати велики број атрибута, који се, по правилу, развијају, иако је природа, без сумње, сваком појединцу, подарила различите комбинације и степен ових атрибута.


Зато, ако и вјерујете у митове, разбијте илузију да се предузетник постаје родјењем. Све је више доказа да успјешни предузетници "настају" као резултат комбинације знања, предузетничких вјештина и радног искуства.

Разбијте илузију да су предузетници коцкари. Стварност говори да су успјешни предузетници веома опрезни и да знају да управљају ризиком.

Разбијте илузију да је боље бити сам у бизнису. Изузетно је тешко развијати бизнис радећи сам, посебно када достигне ниво на којем је немогуће све његове функције држати под контролом. Због тога, успјешни послови све чешће имају неколико оснивача.

Разбијте илузију да је предузетник мотивисан искључиво финансијским резултатима. Новац је свакако важан, али предузетник се руководи дугорочном визијом изградње стабилне фирме (и реализације пословних циљева), а не "инстант богаћењем. У том контексту, веома важан мотив његовог пословања је осјећај чињења нечега што је "корисно и вриједно. Новац тако постаје инструмент и начин да се остваре дефинисани циљеви.

Вјерујем да образовање даје ослонац култури! Зато сматрам да је предузетничко образовање потребно свима, а не само онима који се баве малим бизнисом.

У едукативном и менаџерском контексту, битно је да се схвати да је предузетништво скуп вриједности и вјеровања која се вежу за начине на које се ствари виде, раде, организују и начин на који се комуницира. И, што је јако важно за област образовања, начин на који се ствари уче.
Допустите ми да из перпсективе неког ко у свакодневном животу рјешава битна питања у сфери економије, примијетим да ће стављање већег акцента на предузетништво у образовном систему захтијевати тестирање и развој многих постојећих едукационих модела. Управо то сматрам веома битним и у томе видим значај приватне иницијативе у образовном систему Црне Горе.


Зашто питање предузетништва у образовању постаје све важније? Једноставан одговор је да живимо у друштву које константно захтијева различите врсте предузетничког понашања. Већина политика и програма, који се тичу предузетништва и предузетничког понашања су умрежени са реториком о медјународној конкуренцији. На глобалном нивоу, велики број фактора се комбинује како би се створиле веће могућности. Истовремено, примјећујемо већи степен несигурности због политичких прегруписавања, смањења трговинских баријера, све већег значаја информација и комуникационих технологија, нових производа који се појављују на тржишту, веће диверзификованости производа, уводјења нових медјународних стандарда у бизнису, веће могућности за путовања, потребе за новим знањима, ( што укључује стране језике, посебно енглески), веће слободе избора.

Зато, ако се питате можете ли све ово да савладате и да развијете ваше бизнисе, преузећу ризик и бићу опет конкретан увјерен сам да можете!


Увјерен сам да пратите развојне процесе у Црној Гори. Знате да се мијењају стандарди који дефинишу јавну потрошњу, да се захуктава и приводи крају процес приватизације. Све више пажње посвећујемо дерегулацији, развијању приватно-јавног партнерства, итд. Наравно да све ово компликује амбијент за бављење бизнисом. Али, знање које ћете стећи и способност да разумијете проблем, помоћи ће вам да се боље снадјете у будућем свијету који ће бити још компликованији од овога у којеме сада живимо.

Велики дио онога што се тренутно учи по школама у области предузетништва је само додатак редовном програму. Да би предузетништво добило своје право мјесто у образовном систему, оно мора постати дио културе саме школе, организације сваког разреда и способности сваког предавача.


Окренимо се још мало будућности, али сада кроз призму бројки и чињеница из прошлости. Предузетништво је од великог значаја за сваку економију. Без предузетништва није могуће остварити прогрес у економији, нити је могуће ријешити проблем незапослености. Предузетништво побољшава ефикасност сваког друштва.

Припремајући се за данашње обраћање вама, нашао сам податак да у САД-у 53% радне снаге запошљавају предузетници у својим малим предузећима која стварају преко половине друштвеног бруто производа. Преко 800. 000 нових малих фирми настане сваке године. За предузетнике се везује 55% укупних иновација. 67% првих послова америчких радника је у малим фирмама чији су власници предузетници. 96% увоза САД остварује се преко малих фирми. Од свих послова у области високих технологија, 28% отпада на предузетнике. Од укупног броја послодаваца 99,7% ради у малим фирмама.


Неко ће рећи да САД нијесу типичан примјер. Добро, погледајмо што се дешава у Великој Британији. Почетком XXИ вијека у Великој Британији је било 1,5 милиона малих фирми више него прије двадесет година. Говори ли то о тренду? Преко 90% фирми запошљава мање од 4 радника. У оваквим фирмама ради 1/4 укупног броја запослених у Великој Британији.

И сами видите колико су важни предузетници. Велике фирме не могу више да запошљавају! Нова радна мјеста нијесу створила нове технологије, већ предузетници. Нијесам желио да вас фасцинирам цифрама, већ да вам укажем на трендове. Јер управо ово што је добило обрисе јасног тренда у развијеним земљама попут САД или Велике Британије, јесте тренд у свом зачетку у Црној Гори. Зато сам и рекао да кроз призму историјских података завиримо у будућност. Будући да очекујем да ће овакав тренд доминирати у Црној Гори, можете да се мисаоно припремите за бизнис у 2010. години. Заправо ваша генерација ће, као генерација, свој максимум дати у периоду 2020-2025. Како ће свијет тада изгледати? Не знам. Оно што сигурно знам јесте да ако будете посвећени предузетничком начину размишљања и живљења, имаћете веће шансе да будете успјешни. Зато, не треба посустајати! Оно што је добро, ефикасно и продуктивно треба покушати примјенити и у нашој земји.


Бернард Шо је једном приликом изјавио: "Разумни људи се прилагодјавају својој околини. Неразумни људи покушавају да прилагоде околнуи себи. Тако је цјелокупан прогрес резултат напора упорних и неразумних људи". Вашим годинама и начину размишљања приличи да, у овом смислу, будете неразумни. Тако се мијења свијет. (Зато предузетнике многи не разумију, а и како би када предузетника у сваком друштву има 2-3%.) Вјерујем да сти и ви медју њима.

У нашем језику ријеч "учити" често значи и "учити некога". Када некога учите, у ствари увидјате колико сте научили, колико знате. У сваком случају хвала вам што сте ми посветили вријеме и пажњу.