Представљено фототипско издање „Которског мисала Светог Јакова од Лође“ из 12.вијека

Фототипско издање „Которског мисала Светог Јакова од Лође“ представљено је синоћ у катедрали Светог Трипуна у Котору, у организацији Которске бискупије и Хрватског националног вијећа Црне Горе.

„Которски мисал Светог Јакова од Лође“ настао је у првој половини XИИ вијека, споменик је нулте категорије далматинско – дукљанске католичке традиције и савременик је которске катедрале.

Министар културе Црне Горе Александар Богдановић казао је како се дубока свијест о моћи писане ријечи, вјековима присутна на овим просторима, огледа у јединственим писаним, а потом и штампаним црквеним књигама, од којих неке припадају меморији свијета, управо због своје аутентичности, чији домети једнако припадају и локалним и универзалним вриједностима.

- Писане и штампане црквене књиге нису вриједне само због своје богослужбене намјене, већ имају и шире културолошко и друштвено значење, јер представљају документ о простору на којем настају, као и о онима који су их користили. Которски мисал или Мисал Светога Јакова, као католичка литургијска књига, писани је траг друштвено-историјских прилика у Боки Которској из друге половине XИИ вијека - казао је министар Богдановић и истакао да ће посљедња научна истраживања овог рукописа, која је урадила др Ленка Блехова Челебић, засигурно отворити даља научна истраживања, а штампање фототипског издања бити велики изазов за бројне научне прегаоце.

Он је нагласио да је Которски мисал упечатљив доказ о дугој традицији писмености, богатом духовном и културном животу ових простора, његовом мултикултуралном и мултиконфесионалном суживоту.

- Управо су то нека од највриједнијих историјских искустава наших простора на којима се креира и стратегија развоја данашње Црне Горе, јер вриједности које су иманентне таквој традицији, јесу оне вриједности на којима почива и најразвијенији дио човјечанства, чијим стандардима тежимо и у које се сваким даном све уочљивије интегришемо. Добар дио нашег пута у будућност може и мора бити трасиран достигнућима наше прошлости, а једно такво засигурно је и величанствени Которски мисал - закључио је министар Богдановић.

Которски бискуп Илија Јањић казао је да је представљање фототипског издања Мисала знанствено – издавачки подухват који ће попунити празнину минулих десетљећа и будућим нараштајима отворити ново и широко поље за истраживање.

- Истински је симболично што се прво представљање овог издања одвија управо у катедрали Св.Трипуна, која је Мисалу својеврсни савременик. То нас подсјећа на чињеницу да је готово сва европска културна баштина, од архитектуре, ликовне умјетности, глазбе до писане ријечи, од касне антике до новог доба, не само обликована и проткана кршћанском вјером, већ управо произашла из човјекове потребе да својим знањем и умијећем упути молитве и хвале Створитељу – казао је Јањић и нагласио да не чуди што су управо највећа остварења људског духа везана за кршћанско богослужење, као што је и овај Мисал.

Предсједник Хрватског националног вијећа Црне Горе Звонко Дековић је истакао да је ово монографско-фототипско издање дошло из Берлина у Црну Гору и да је од сада доступно знанственицима свих вокација, од литургичара и музиколога, преко лингвиста и повијесничара до знанственика свих профила који би га, сватко из свог мотришта проучило, како бисмо тим знанственим радовима додатно освијетлили крај 11. и почетак 12. стољећа у Боки которској, те добили потпуну слику о том раздобљу. Дакле, мисал је прворазредни повијесни документ нулте категорије који ће надамо се послужити као подлога за наставак истраживања, закључио је Дековић.

О Мисалу су говорили и др Ленка Блехова Челебић, која га је палеографски обрадила и написала предговор и академик Хрватске академије знаности и умјетности Јосип Братулић.

Которски мисал има 348 страница, писан је карактеристичним писмом са краја XИИ вијека, беневентаном, са карактеристичном угластом графиком слова, украсним и декоративним елементима код иницијала. Такође, рукопис је обогаћен и сликовним приказом Светог Трипуна. Посебну вриједност рукописа представљају оригинални записи у дијелу календара, који говоре о которском и тиватском становништву, именима, занимањима и другим подацима о духовном и световном животу Боке. Значајн дио Которског мисала представљају и подаци који се налазе у накнадној забиљешци о смрти блажене Озане, као и у списку са 143 имена, међу којима преовлађују она словенског поријекла тадашњих которских католика.

Которски мисал објављен је и представљен уз финансијску подршку Фонда за заштиту и остваривање мањинских права Црне Горе, реализовано уз подршку Хрватског националног вијећа Црне Горе, Которске бискупије и Средишњега уреда за Хрвате изван Републике Хрватске.