Брисел: Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на Самиту о европској политици "Увођење Балкана у Европу"

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ:

"Поштовани господине Билт,
Уважени учесници,
Даме и господо,

Захваљујем Фондацији ''Пријатељи Европи'' и осталим реномираним партнерима овог еминентног скупа на позиву да се обратим на тему која је заиста актуелна: Да ли Балкан постаје дио Европске економије? Посебно сада, када се приближавамо години важних одлука, години демократске финализације једног броја кључних процеса на Балкану.

Генерално, у цијелом региону евидентна су позитивна кретања на политичком и економском плану. У том процесу, стално се потврђује да је интеграција земаља Западног Балкана у ЕУ од есенцијалне важности. Исто тако, и динамика којом се остварује ова европска перспектива. Јер када погледамо искуство других земаља, долазимо до закључка да је извјесност приступања ЕУ доминантно утицала на убрзање реформи и њиховог економског развоја. Без дилеме, ниво институционализације односа са ЕУ је и кључни индикатор и путоказ за инвеститоре. Из ових разлога, суштински је важно да Западни Балкан постане дио уједињене Европе. То је логичан и једино исправан избор у свијетлу заједничке одговроности за учвршћивање стабилности и безбједности европског континента.
За нас у Црној Гори је посебно важно што смо коначно отпочели процес институционалзације наших односа са ЕУ. Квалитетно смо се припремили за ефикасно вођење и окончање проговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању, што ћемо, увјерен сам, демонстрирати и у наредном периоду. Такође, и за регулисање чланства Црне Горе у Свјетској трговинској организацији.

У протеклом периоду, успоставили смо релативно стабилно макроекономско окружење и остварили значајан напредак у реформама. На то упућује не само константан тренд раста бруто домаћег производа, већ и позитивне промјене у његовој структури. Такође, и смањења незапослености. Евидентан напредак смо остварили и на плану сузбијања инфлације и буџетског дефицита, који су још у прошлој години били у границама дозвољеног оквира који важи за еуро зону .

Ушли смо у фазу када тежиште активности помјерамо ка економском расту и развоју. У остваривању тога циља, приоритетно смо посвећени изградњи предвидљивог и поузданог система који подстиче предузетништво, који бизнису гарантује сигурност и једнака правила за све. Знамо да у креирању окружења атрактивног за инвестирање и пословање, државне институције и правосуђе имају кључну улогу. Без ефикасне и професионалне државне администрације, као и непристрасног и професионалног судског система не можемо говорити о већем приливу инвестиција, о одрживом економском развоју и нашем динамичнијем приближивању ЕУ. Зато су реформа државне администрације и правосуђа, као и развој њиховог капацитета, на принципима демократије и владавине права, есенцијални за нашу европску и евро-атланску интеграцију.

Када говоримо о европској перспективи, сложићемо се да је регионална сарадња њен нераздвојив дио. Данас, све земље Западног Балкана препознају значај регионалне сарадње као важног еволутивног корака ка усвајању принципа пословања који функционишу у ЕУ. Сазрела је свијест о значају регионалног повезивања и уклањања препрека слободном протоку људи, роба, услуга, капиатала и информација. То потврђује текући процес успостављања зоне слободне трговине у Југоисточној Европи, активности у оквиру Инвестиционог уговора ОЕЦД-а и Пакта стабилности, до заједничких акција у борби против корупције и свих видова организованог криминала. С правом се сматра да је Споразум о Енергетској заједници, који смо недавно потписали у Атини, од историјског значаја за мир, стабилност и развој овог региона и ЕУ.

Ипак, посматрано кроз призму бројки и чињеница, ниво директних страних инвестиција на Западном балкану је још увијек знатно испод могућности које се нуде инвеститорима као резултат вишегодишње позитивне динамике и промјена. Сложићемо се, бројни су разлози којима се то може објаснити. Међутим, по мом дубоком увјерењу, то су првенствено незавршени политички процеси на Балкану. То објашњава и различиту динамику институционализације односа појединих земаља са ЕУ, што се потврђује као опредјелјујући фактор и путоказ за инвеститоре.

Као што је то констатовано у Извјештају Међународне комисије за Балкан, статус qуо је надживио своју оправданост, што је наметнуло потребу неодложног рјешавања статусних и уставних питања. То је предуслов да би регион као цјелина ушао у фазу изградње функционалних држава и функционалних институционалних аранжмана. А то је услов за његову дугорочну стабилизацију и квалтетну европску интеграцију. Зато, охрабрује опредијељеност домаћих елита и релевантних међународних фактора да се отпочне са рјешавањем комплексног проблема Косова, као јединог преосталог безбједносног проблема.

Питање државног статуса Црне Горе има другачију, политичку суштину. Користећи најбољу европску праксу и стандарде, на прољеће идуће године омогућићемо грађанима Црне Горе остваривање основог демократског права на самоопредјелјенје, организовањем демократског и транспарентног референдума. То је за нас, прије свега, питање преузимања одговорности за нашу европску будућност. Исто тако, и дефинисања функционалног државног оквира за интеграцију у ЕУ и евро-атланске структуре. Вјерујемо да ће то охрабрити и позитивну динамику рјешавања косовског проблема. Такође, и одлучнији европски курс свих политичких елита Србије, јер ће се створити услови да се Србија доминантно посвети европској агенди и да као стратешки партнер у региону допринесе учвршћивању његове стабилности.

На крају, очекујемо да ће за Црна Гора у референдумском процесу о државно- правном статусу важити иста правила као и за друге демократске европске државе. Такво увјерење темељимо на чињеници да би сваки изузетак био у супротности са темељним принципима ЕУ који су садржани и у њеном Уставу принципом правде, једнакости и недискриминације.

У вјери да ће идућа година бити у знаку демократске финализације једног броја кључних питања и јачања европске перспективе, захваљујем на пажњи ".

Брисел, 8. децембар 2005.