Уводно излагање предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на редовној конференцији за новинаре

ГОДИШЊИ ПРЕС ПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ МИЛА ЂУКАНОВИЋА

Слајд 1

Даме и господо,

Све вас срдачно поздрављам на истеку ове године. У складу са уобичајеном праксом, ово је прилика да заједнички процијенимо резултате реализације свеобухватне реформске агенде, као и кључне правце дјеловања и приоритете у наредном периоду. То је посебно важно сада, када улазимо у преломну фазу демократског рјешавања питања од највећег државног интереса. Мислим на организовање демократског референдума о државном статусу Црне Горе, као и на институционализацију нашег европског пута. Зато је ово прави тренутак да сагледамо да ли смо остварили све што смо планирали и гдје смо стигли у односу на крајњи циљ изградњу функционалне државе по мјери и стандардима државе чланице ЕУ.

Дозволите да укажем на основне домете и будуће изазове у само три области:

- Реформа, модернизација и развој државне инфраструктуре
- Учвршћивање макроекономске стабилности и економског развоја
- Институционализација нашег европског и евро-атлантског пута

Слајд 2
Реформа, модернизација и развој државне инфраструктуре: Влада је Стратегијом управне реформе Црне Горе 2002-2009. и Агендом економских реформи 2002-2007. одредила главне циљеве, магистралне правце и мјере реформског процеса јавне управе. Акценат је на јачању функционалности постојећих и стварању нових институција. Руководимо се премисом да је модерна, професионална и ефикасна државна управа упориште укупних реформи и развоја. Већ смо успјешно окончали прву, веома деликатну фазу нормативно-правног уређења система државне управе и његових сегмената.

Важан дио овог дијела реформи односи се на сектор безбједности. Циљ је професионална и деполитизована полицијска служба, под пуном демократском контролом. Усвојено је више закона који се односе на рад и надлежности полиције, при чему посебан значај за организациону реформу овог ресора, у складу са европским стандардима, имају Закон о полицији и Закон о Агенцији за националну безбједност. У циљу њихове ефикасне имплементације, у дијелу цивилне контроле рада служби безбједности и заштите људских права и слобода, Скупштина Црне Горе је у јуну формирала Одбор за безбједност и одбрану.

Полазећи од значаја које има ефикасно и интегрисано управљање границом, у оквиру Министарства унутрашњих послова је, након преузимања надлежности од Војске СЦГ крајем 2003, формирана Управа за државну границу и пограничне послове. Успостављена је и пуна сарадња са граничним полицијским службама сусједних држава.

Сљедствено пуној посвећености Црне Горе борби против свих видова организованог криминала, предузете су интензивне нормативно-правне и организационе активности. На организационом плану, у Министарству унутрашњих послова је основано Одјељење за борбу против организованог криминала.

Формирана је и нова институција- Управа за спрјечавање прања новца, која је у јуну ове године примљена у чланство Егмонт групе.

Важан дио управне реформе је и даљи развој капацитета локалне самоуправе, уз пуно поштовање начела и принципа Европске повеље о локалној самоуправи.

У наредном периоду, акценат је на даљој изградњи демократског, децентрализованог, транспарентног, одговорног и ефикасног система локалне самоуправе, у функцији грађана и даљег локалног и економског развоја.

Реформа правосудног система и успостављање судске власти као ефикасне, независне и поуздане представља један од кључних стубова демократског и економског развоја, односно европског пута Црне Горе. Основни циљ је повећање ефикасности, професионалности и независности правосудних органа, кроз примјену механизама и стандарда који воде промоцији и заштити људских права и слобода. Такође, и заштити својинских права и економске сигурности.

У досадашњем периоду, извршена је реформа кривичног законодавства, које чини значајну компоненту реформе правосудног система. Усвајањем реформских закона, по први пут смо у новијој историји Црне Горе, на цјеловит начин регулисали ову материју. Посебан акценат је стављен на борбу против организованог криминала, кроз увођење нових института. То се, поред осталог, односи на Специјалног тужиоца за борбу против организованог криминала. Исто тако, по први пут се уводи институт заштите жртава и свједока, свједока сарадника и слично.

Новим Законом о судовима основани су Апелациони и Управни суд, који су почели са радом.

У овој години, усвојили смо Закон о посредовању, којим је уведен нови институт посредовања. У функцији ефикаснијег и квалитетнијег остваривања права грађана је и Закон о нотарима, који смо недавно усвојили.

Подсјетићу да смо недавно отворили Пословно-едукативни центар за потребе Центра за обуку судија и Управе за кадрове заједнички пројекат који реализујемо у сарадњи са Европском Унијом.

Све што смо до сада остварили представља значајан напредак, али не и коначан циљ. Јер, усвојени законски прописи се морају досљедно примјењивати у пракси, у складу са принципом једнакости пред законом.

Слајд 3
Генерално, можемо констатовати да је Влада у протеклом трогодишњем периоду остварила интензивну законодавну активност. На предлог Владе, усвојено је 140 закона, док је 7 у процедури разматрања и усвајања на текућем засиједању Парламента. У укупном билансу, Влада је у периоду 8. јануар 2003 22. децембар 2005. утврдила 152 предлога закона и 12 нацрта закона дакле, 164 закона.

Наиме, Црна Гора данас врши цјелокупну извршну, управну и правосудну власт, укључујући, безбједносну, царинску, спољнотрговинску, монетарну, пореску. Такође, готово и цјелокупну законодавну активност. Подсјећања ради, до Београдског споразума и Уставне повеље, Црна Гора је формално- правно имала суверенитет само у областима образовања, културе, науке, здравства, комуналних дјелатности и локалне самоуправе.


У периоду од 8. јануара 2003. до 14. децембра 2005 формирано је 42 нове институције, органа и тијела.

Слајд 4
Када говоримо о изградњи државе по мјери држава чланица ЕУ, онда се неизоставно намеће потреба да сагледамо стање и домете у области образовања, здравства, културе, медија, спорта.

Слајд 5
Образовање: Модерна, европска Црна Гора мора бити, изнад свега, демократска држава која може да одговори потребама грађана, и која се зато приоритетно фокусира на питања за која су грађани највише заинтересовани. Једно од њих је, свакако, образовање. Добро образовано становништво и стручна радна снага су кључни за наш даљи развој. Подједнако важно, суштина образовања је и да се људима пружи могућност да покажу креативност, да активно учествују у политичком, економском, социјалном и културном животу. Образовање је најбољи тест наше спремности и способности да се укључимо у савремене европске токове. Двије су важне премисе које вријеме стално потврђује: неоспоран допринос образовања развоју сваке земље, њене интеграције у регионалне, европске и свјетске токове, а државе да препозна тај значај и да створи услове да образовне и научно-истраживачке установе у пуној мјери испоље и валоризују свој потенцијал.

Слајдови 6-19
Најприје бих указао на остварења о којима се рјеђе говори:

1. У складу са принципом децентрализације образовног система, на институционалном плану, основано је 7 стручних институција и савјетодавних тијела, који раде на имплементацији реформских рјешења.

2. Унапријеђена је школска инфраструктура. Изграђено је 10 нових школских објеката, док су 3 у изградњи. Само у току посљедње двије школске године за реконструкцију, адаптацију, доградњу и обнову инсталација у постојећим школама уложено је преко 8 милиона еура.

3. Посебно интензиван развој универзитетских јединица и студијских програма забиљежен је посљедњих 5-6 година, када је број студијских програма на Универзитету готово удвостручен. Данас, Универзитет има 15 факултета и 4 института, на којима се реализује настава кроз 58 студијских програма. У свијетлу бројки, студијске 1991/92 било је 13 универзитетских јединица на којима се реализовала настава кроз 30 студијских програма.

4. Приватна иницијатива све више улази у област образовања. Отворена је прва приватна Гимназија и 4 приватна факултета.

5. Укупан број запослених на Универзитету је преко 1200. Реализацију студијских програма и истраживања остварује преко 600 професора са академским и научним звањима, од којих је око 400 са пуним радним ангажманом. У наставу је укључено још око 120 професора и научних радника Универзитета, који реализују поједине дисциплине и учествују у истраживањима, као и око 60 научника из привреде, друштвене дјелатности, умјетности и здравства Црне Горе. Такође, један број професора се ангажује изван Црне Горе, и тај проценат се креће до 5%.

6. Од оснивања Универзитета 1974/75 до 2003, број студената је био константан и износио је 11.000. Данас, на Универзитету студира близу 14.000 студената, а посљедње двије године је уписивано по 4.100 студената или скоро 50% више у односу на раније устаљени број. Уписом у прву годину обухваћено је око 75% свршених средњошколаца са четворогодишњом школом.

7. Реформа високог образовања и организације Универзитета започела је потписивањем Болоњске декларације 2003. и доношењем новог Закона о високом образовању. Тиме је створен нормативни темељ нове организационе и образовне структуре Универзитета Црне Горе.

На овогодишњој Министарској конференцији у Бергену реформисана структура образовног процеса Црне Горе је оцијењена најбољом у региону.

Слајд 20
На плану развоја здравственог система и његовог институционалног заокруживања, у складу са савременим трендовима европског здравства, усвојена су стратешка документа и законска регулатива, којима се утврђују правци развоја и приоритети.

У сагледавању садашњег стања у здравству, цијеним важним да укажем на неке од кључних индикатора:

- Постојећу мрежу јавних здравствених установа у Црној Гори чине 18 домова здравља и 3 здравствене станице. Болничка здравствена заштита обезбјеђује се у 7 општих болница које су организоване по регионалном принципу, 3 специјалне болнице за потребе Републике и у Клиничком центру, као установи терцијалног нивоа заштите. У оквиру јавног система здравства, организован је и Институт за јавно здравље.

Такође, грађанима Црне Горе здравствену заштиту пружа 256 приватних здравствених установа (укључујући и апотеке), у којима се обављају 34 различите медицинске дјелатности.

- У Клиничком центру је основан Кардио центар, који се по оствареним резултатима сврстава у најуспјешније у региону. Цијеним да су оправдана наша очекивања да се овај центар све више профилише као референтни регионални пункт. Посебно значајним сматрам што су сложене интервенције на срцу сада лакше доступне грађанима Црне Горе и што се изводе са високим процентом успјешности.

- Данас се већина дијагностичких процедура обавља у Клиничком центру, што доприноси паду тренда упућивања грађана на лијечење у здравствене установе ван Црне Горе.

- У развоју здравства, приоритет је примарна здравствена заштита. Реформисани домови здравља ће у току наредне године у цјелини промијенити садржај рада и организацију.

У општим и специјалистичким болницама акценат ће бити на подизању квалитета услуга.

- Током посљедњих 12 година, број љекара у јавним установама у Црној Гори се повећао за 24%.
- Улагања у опрему и грађевинске објекте износила су око 40 милиона еура у периоду 1991-2004. године.

Почетком идуће године, отпочећемо са изградњом новог објекта Дома здравља на Старом аеродорму, као и реконструкцијом постојећих објеката и опремањем свих објеката Дома здравља Подгорица неопходном дијагностичком и другом опремом..

Слајд 21

Медији у свакој држави представљају један од кључних индикатора по коме се мјери степен демократичности друштва, будући да је право на приступ информацијама и право на слободу мишљења и изражавања најфундаменталније људско право.

За релативно кратко вријеме Црна Гора је направила велике промјене које доприносе укупном приближавању ЕУ. Имплементирамо медијску легислативу, која је заснована на слободи изражавања, прикупљања, ширења, објављивања и примања информација, заштите човјекове личности и достојанства.

Медијске реформе, ослоњене на усвајање сета закона 2002.године, створиле су услове да се ова област квалитетно уреди. Новом легислативом омогућено је да медији функционишу независно и по тржишним принципима.

Цијеним да усвајање и примјена новог сета медијских закона аргументовано доказује да је Влада имала јасну и демократску визију о улози и значају медија у развоју црногорског друштва.

Рефомисано медијско законодавство у Црној Гори, према оцјенама глобалних медијских организација и медијских експерата једно је од најбољих у Југоисточној Европи и наводи се као позитиван примјер у региону.

Посебно значајним цијеним усвајање Закона о слободном приступу информацијама, којим се заокружује цјелина информативног система и обезбјеђује отвореност и транспарентност рада државних органа. То би требало да води бољој информисаности грађана о свим питањима од јавног интереса, као и даљем јачању медијског простора у Црној Гори.

Слајдови 22 -29
Домете реформи и развоја медијске сцене у Црној Гори, рјечито илуструје податак да у Црној Гори данас, поред републичких јавних радио-дифузних сервиса ''Радио Црне Горе'' и ''ТВ Црне Горе'', дјелује још 14 локалних јавних радио-дифузних сервиса, 39 комерцијалних радио станица и 16 комерцијалих ТВ станица. Према броју електронских медија, у односу на величину територије и број становника, Црна Гора се налази у самом врху европске љествице.

Важнијим од самог броја сматрам развој сопствене продукције електронских медија. Данас, јавни радио-дифузни сервис Радио и ТВ Црне Горе има два телевизијска програма, сателитски програм, два радијска програма, програме на албанском језику, као и образовне, културно-умјетничке, документарне, забавне програме и сл.

Формирањем Агенције за радио-дифузију, као независног регулаторног регулаторног органа, заокружен је процес демонополизације у области електронских медија.

Такође, евидентан је пораст штампаних медија, којих је близу 250 - од дневних, недјељних, преко периодичних, ревијалних до специјализованих.Веома илустративан је податак да данас имамо 4 дневна листа, док је до 1997. Побједа, која је сада у процесу трансформације, била једини дневни лист у Црној Гори.

У функцији даљег развоја медијске дјелатности је и отварање катедра за журналистику на Правном факултету, као и формирање Института за медије.

Детаљнији, упоредни преглед данашње медијске слике у односу на вријеме када се отпочело са медијском реформом, пратили сте на слајдовима.

Слајд 30
Култура: Влада у потпуности препознаје значај културе и промоције културног идентитета у процесу приближавања европским стандардима. Настојимо подстицати културно стваралаштво, како појединаца, тако и институција, у циљу међународне афирмације државе Црне Горе. Ово је једна од кључних области која ће захтијевати знатно активнији однос и подршку у наредном периоду.

Посебна пажња у овој фази реформи у области културе посвећена је културној баштини. По први пут је сачињен Извјештај о стању непокретне културне баштине у Црној Гори, као основа за предузимање активности у правцу санирања постојећег, прилично лошег стања.

У дијелу развоја институционалне инфраструктуре, утврдјен је Предлог Закона о Матици црногорској. Такође, припремљен је Елаборат о друштвено-економској оправданости Јавне установе Музички центар Црне Горе, у чијем ће саставу дјеловати Симфонијски оркестар, Концертна агенција и други садржаји, што је пионирски подухват.

Може се рећи да је послије дуже времена обновљена црногорска кинематографија, те да је разним програмима у области позоришног, књижевног, музичког и ликовног стваралаштва, црногорска култура била присутна на европским сценама.

Посебно се афирмише култура мањинских народа, као важна димензија наше мултикултуралности и богаства.

Остварена је и динамичнија међународна сарадња у области културно-умјетничког стваралаштва, коју карактерише референтност манифестација на којима се Црна Гора представља.
Слајд 31

Спорт: У дијелу нормативно- стратешких активности, прошле године је усвојен нови Закон о спорту, а почетком 2005. Влада је усвојила Национални програм спорта у Црној Гори.

Данас је у Црној Гори регистровано преко 1. 000 спортских организација из 37 спортских грана са преко 35. 000 спортиста. Влада заједно са Фондацијом за спорт помаже активности готово свих спортских организација, што на годишњем нивоу износи око 10 милиона еура.

Поред импозантних резултата које остварују црногорски спортисти и клубови, са успјехом организујемо међународне спортске манифестације. Недавно смо били домаћини дијела Европског првенства у кошарци. Почетком идуће године бићемо домаћини Европског кадетског и јуниорског првенства у каратеу и јуниорског Европског првенства ''Топ 12'' у стоном тенису, а постоје велики изгледи да добијемо кандидатуру за организовање шаховске олимпијаде 2010.

У прилог значаја који се придаје развоју спортске инфраструктуре, говори податак да је у посљедњој декади изграђено 7 нових капиталних спортских објеката, површине око 35. 000 м2.

У току су радови на изградњи 4 нова капитална спортска објекта, површине око 13. 000 м2.

Истовремено, врши се адаптација и реконструкција постојећих спортских објекта и дворана.

Слајд 32
Учвршћивање макроекономске стабилности и економског развоја: У овој години је ојачана макроекономска стабилност као основ за учвршћивање темеља одрживог економског система и развоја. Остварени економски индикатори у овој години потврђују реалност процјена, при чему су поједини трендови позитивнији од планираних.

Слајдови 33 - 39
1. Остварује се пројектована динамика раста Бруто домаћег производа. Процијењени раст БДП-а за 9 мјесеци ове године износи 3,8% и сви параметри упућују да ће се до краја ове године остварити пројектована стопа реалног раста БДП-а од 4,1%, као што је дефинисано Економском политиком за 2005. Наставља се раст индустријске производње, која је у периоду јануар-новембар ове године већа за 0,6% у односу на исти период прошле године или за 4,1% у односу на просјечну једномјесечну производњу из прошле године. Наставља се раст туристичког промета и прихода од туризма, који су за 9 мјесеци ове године износили 209,1 милиона еура и већи су за 21,8% у односу на исти период прошле године. Такође, и позитивни резултати у пољопривредној производњи. То илуструју подаци о смањењу увозне зависности за 6 мјесеци ове године за 21,4 мил. или 25% у односу на упоредни период предходне године.

Тренд раста БДП је праћен позитивним промјенама у његовој структури, што се види из упоредних показатеља приказаних на слајдовима (на слајдовима 39 и 40 приказан је тренд опоравка привреде, посебно туризма; такође, сматрм значајним да нагласим позитиван развој пољопривреде и константну тенденцију смањења увозне зависности - стање боље него 1989. која се узима за референтну годину).

Слајдови 40-42
У туризму, позитивне трендове карактерише и континуирани бржи раст прихода у односу на физички обим промета. Према подацима Монтстата, за десет мјесеци ове године Црну Гору је посјетило 801.101 туриста, што је за 16,79% више него у истом периоду прошле године.

Слајд 43

2. Остварује се динамичан раст страних директних инвестиција, које су за 9 мјесеци ове године износиле 253,2 мил. или 5 пута више у односу на прошлу годину. У овај износ нијесу ушли приходи од приватизације Подгоричке банке, КАП-а и Боксита. То је утицало на значајно повећање учешћа страних инвестиција у БДП, са 3,65% у прошлој години на 22,30% у првих 9 мјесеци ове године.

Слајдови 44 -46
3. Јачају приватне предузетничке иницијативе кроз развој малих и средњих предузећа, којих је почетком децембра било регистровано 27. 970, што је за 7,1% више у односу на прошлу годину или 4 пута више него 2002. Процјењује се да је у сектору малих и средњих предузећа, у овој години, запослено око 53. 000 лица. Током протекле двије године, само реализацијом пројекта самозапошљавања је отворено преко 35. 000 нових радних мјеста.

Овдје бих поменуо да се Лисабонска агенда ЕУ управо ослања на иновације, развој предузетништва и малог и средњег бизниса, као важне полуге за остварење циља да Европа постане најконкурентнија и најдинамичнија економија у свијету.

Слајдови 47 и 48

4. Смањује се незапосленост. Према евиденцији Завода за запошљавање, у Црној Гори је на дан 19. 12. 2005. било 49.264 незапослена лица или 16,7% мање у односу на исти дан претходне године. У односу на јул 2000, када је регистрована највећа незапосленост од 86.163 лица или 32,7%, дошло је до пада стопе незапослености на 22,6% у прошлој години, односно на 18,7% на дан 19. децембар текуће године. То је значајно боље у односу на пројекцију дефинисану Агендом економских реформи за 2005, која је износила 21,6%.

Само у овој години, до данас, број оглашених слободних радних мјеста је 34.459. У посљедње 3 године имамо преко 30.000 оглашених слободних радних мјеста на годишњем нивоу - двоструко више у односу на 2000, када смо имали 7 пријављених незапослених лица по 1 огласу, у поређењу са 1,5 лицем по 1 огласу у овој години.

Веома илустративан показатељ позитивних кретања у привреди и на тржишту рада је и број ангажованих нерезидентних лица, који је у периоду 1. јануар.2005. 18. децембар2005.године износио 29.409. Посматрано по секторима, највећи број ових лица био је ангажован у туризму - 56%, затим у пољопривреди - 21%, у грађевинарству- 10%, трговини - 8% и 5% у осталим дјелатностима. И у овом свијетлу треба посматрати стање незапослености у Црној Гори, посебно ако се има у виду да су у структури запослених нерезидената 40% лица са И или ИИ степеном школске спреме, а да се на евиденцији Завода за запошљавање Црне Горе налази преко 18.000 домицилних незапослених лица са истим степеном школске спреме.

Слајд 49
5. Примици Буџета Републике за првих једанаест мјесеци ове године износе 520.376.999,69 или 37,62% више у односу на исти период претходне године. У укупним примицима, изворни приходи учествују са 73,74%, приходи од приватизације са 24,05% и позајмице и кредити са 2,21%. Веће остварење у односу на исти период претходне године евидентирано је код скоро свих врста прихода, док је највећи пораст у односу на план евидентиран код пореза на промет непокретности 34,01% и акциза на увезену робу - 10,24%.
Слајд 50
Наставља се тенденција пада дефицита централног буџета, који је смањен са 25,16 мил. у 2002. на 17,78 мил. у 2004, док за 11 мјесеци текуће године износи 15,79 мил. , односно 5,35 мил. уколико се стара девизна штедња посматра као отплата дуга, а не као расход, што је у складу са стандардима ММФ.

Слајд 51
Такодје, евидентан је сталан пад неизмирених обавеза Буџета Републике, које на дан 30. 11. 2005. износе 40,8 мил. .


Слајд 52

Јавна потрошња смањује своје учешће у БДП. Процјењује се да ће дефицит на крају ове године остати у оквирима договореним са ММФ-ом, односно на нивоу од 2,62% БДП.


Слајдови 53 57

6. Укупан јавни дуг на дан 30. 11. ове године износио је 658,08 мил. или 40,3% БДП. Од тога се 508,08 мил. или 30,91% БДП односи на ино дуг, а 150,0 мил. или 9,12% БДП на домаћи дуг. Посматрано по структури, највећи дио ино дуга 414,2 мил. или 82% односи се на наслијеђене дугорочне обавезе бивше СФРЈ и СРЈ према ИБРД-у и Париском клубу кредитора. У структури домаћег дуга доминира стара девизна штедња у износу од 118,0 мил. или 78,66%.

Иначе, по Мастрихтском критеријуму, највеће дозвољено учешће јавног дуга у БДП је 60%.

Слајд 58

Подаци о кретањима ино дуга, указују да се смањује учешће ино дуга у БДП са 68, 65% у 2002. на 30,91% на дан 30. 11. 2005.

Мјерено учешћем ино дуга у БДП, Црна Гора се по методологији Свјетске банке (Дебт Репортинг Сyстем) налази на граници између ниско и умјерено задужених земаља (напомена: подаци о ино дугу су исказани по методологији европске статистике, која из обрачуна дуга општег Владиног сектора искључује јавна предузећа).

У домаћем задужењу по основу кредита и државних записа примјетна је промјена структуре домаћих извора финасирања. Током ове године потпуно је елиминисано задужење по основу банкарских кредита, које је износило 8, 92 милиона еура, док је по основу државних записа смањено за 28, 4 милиона еура, односно са 37, 38 милиона еура на крају 2004. на 9 мил еура, на дан 30. новембар ове године.

Слајдови 59 и 60
7. Стопа инфлације, мјерена растом цијена на мало, за 11 мјесеци износила је 1,7 % ( новембар у односу на крај прошле године), што је испод пројектоване Агендом економских реформи 3,5% и Економском политиком за 2005. - 3%.

Процјењује се да ће стопа инфлације у еуро зони (укључује и земље кандидате за приступање), по Мастрихтском критеријуму, ове године износити 2,6% .

Слајдови 61 и 62

8. Спољно-трговински дефицит је и даље висок, али са евидентним трендом смањивања. Расте извоз, што је водило повећању степена покривености увоза извозом, са 32,56% у 2001. на 51,9% у прошлој години у просјеку, покривеност увоза извозом расла је око 6% годишње.

На слајду који слиједи даје се приказ главних индикатора у спољно-трговинској размјени у односу на БДП.

Новим инвестицијама, даљим развојем приватног сектора и услуга, примјеном нових знања и технологија, постепено стварамо услове за смањење увозне зависности привреде Црне Горе.

Међутим, показује се да је, још увијек, стратешки дефицит Црне Горе бизнис дефицит и да је кључно питање како произвести конкурентан производ и проширити тржиште? То је посао бизниса који се све више мора окретати тржишту, а мање држави.

Слајд 63

Реформа у области тржишта капитала је једна од највећих реформских достигнућа у Црној Гори, а по обиму и ефекту спроведене реформе Црна Гора је лидер у региону.

То илуструју подаци приказани на слајду:
- величина капитализације берзи у односу на БДП- највиша у региону;
- остварени промет на тржишту капитала у односу на БДП - други у региону;
- број банака у односу на становништво водећи у региону.

Слајд 65

Значајно је унапријеђена инфраструктура, кроз реконструкцију и модернизацију водоводне, енергетске, путне и жељезничке инфраструктуре, укључујући и граничне прелазе, аеродроме и рјешавање проблема отпада.

У овој години завршили смо неке од капиталних пројеката, као што је Тунел ''Созина'' са прилазним саобраћајницама, чија је вриједност износила 75,3 мил. - пројекат је у највећем дијелу финансиран из домаћих извора (приходи остарени у периоду 13. јула до 15 новембра ове године износе 2,2 мил и виши су за скоро 30% у односу на пројектоване студијама о економској оправданости изградње). Крајем октобра смо почели са изградњом ауто-пута Подгорица-Матешево. Такође, у току су припреме за објављивање међународног тендера за претквалификацију потенцијалних инвеститора за изградњу моста ''Вериге'' преко Бококоторског залива. У прољеће идуће године, завршиће се радови на модернизацији Аеродрома у Подгорици и Тивту, у вриједности од 30 мил. .

Кредит од око 48 милиона еура, који је Жељезница Црна Горе недавно добила од чешке Експортне банке за реконструкцију пруге Подгорица-Никшић оцјењујем и као доказ растућег повјерења страних инвеститора у домаћа предузећа.

У овом контексту, нагласио бих и значај побољшања кредитног рејтинга Црне Горе на ББ позитивно од стране реномиране међународне агенције Стандард анд Поорс. То је још један важан доказ значајног прогреса који смо остварили у економским и политичким реформама, као и јачању макроекономске стабилности.


Слајдови 65 и 66

Институционализација нашег европског и евро-атланског пута: Суштина процеса наше европске интеграција је изградња функционалне тржишне демократије, базиране на стабилним и професионалним институцијама и владавини права. То не радимо првенствено зато што ћемо се тако приближити ЕУ, већ због нас самих- јер, то води бољем животу наших грађана. И то је кључно. На том путу, потврђује се утицај који институционализација процеса европске интеграције има за сваку земљу у достизању оне фазе када се практично сви политички чиниоци усмјеравају на заједничку визију реформи и изградње европског модела државе. Утолико је већи значај што смо коначно отпочели преговоре са ЕУ о Споразуму о стабилизацији и придруживању. Квалитетно смо се припремили да ефикасно преговарамо и закључимо Споразум у планираним роковима до краја 2006. То потврђује и почетак преговора.

У претходном периоду, успоставили смо потребан институционални оквир за ЕУ интеграцију, који стално развијамо. На слајдовима који слиједе дат је преглед институционалне мреже за питања ЕУ, као и преглед активности на припреми за преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању.

Влада ће и у наредном периоду приоритетно бити посвећена текућим преговорима са ЕУ о Споразуму, како би се они одвијали планираном динамиком. Са пуном свијешћу о њиховом значају, у Влади настављамо да радимо на припреми сљедеће рунде, која је предвиђена у фебруару наредне године. Нажалост, и даље је присутна пријетња да преговори буду блокирани, уколико поново изостане пуна сарадња Београда са Хашким трибуналом. У том случају, била би санкционисана и Црна Гора, јер се ради о међународној обавези за коју је формално-правно одговорна државна заједница. Наиме, иако је модел двоструког колосјека довољно флексибилан да омогућава да и Црна Гора и Србија, у великом дијелу, напредују у складу са сопственим капацитетом и интересима, стално се потврђује значај одговарајућег, функционалног државног оквира. Само су функционалне државе и функционални институционални аранжмани гарант дугорочне стабилности и квалитетне европске интеграције.

Полазећи од тога, чврсто вјерујем да ће референдум о државно-правном статусу Црне Горе, који ћемо организовати на прољеће идуће године, бити значајан допринос јачању стабилности и европске перспективе, како Црне Горе, тако и региона у цјелини. Поздрављамо Извјештај Венецијанске комисије и ангажовање словачког амбасадора Мирослава Лајчака, у својству личног изасланика високог представника ЕУ господина Солане, у пуној вјери да ће се тиме додатно оснажити политички кредибилитет референдумског процеса. Кажем политички, будући да је црногорски Закон о референдуму у складу са међународним стандардима, што је Венецијанска комисија још једном потврдила.

Спремни смо и опредијељени на конструктиван дијалог са опозицијом око свих аспеката референдумског процеса, на темељу потврђених европских стандарда и праксе. Не због тога што то од нас тражи ЕУ или било ко дуги, већ прије свега јер је у нашем интересу да око овог најважнијег државног питања остваримо што шири консензус. Желим да вјерујем да ће сви политички актери показати да су свјесни да по питању државе не може бити побједника и побијеђених, да смо у партнерству са ЕУ већ кренули у референдумски процес, који се извјесно приближава свом демократском, европском епилогу. На опозицији је избор и одлука да ли ће бити дио овог историјског подухвата, који ће извјесно имати међународно верификовани кредибилитет. Овдје ми се чини важним да подсјетим на нешто што сам рекао у Парламенту, приликом избора ове Владе: ''Критична је ова фаза када покушавамо да досегнемо ниво развоја и политичке зрелости, који ће осигурати да сви разумијемо и рјешавамо сва круцијална питања у складу са извориним и важећим европским принципима и моделом''. Не може бити важнијег тренутка од садашњег да сви скупа демонстрирамо такав капацитет. Са своје стране, Влада ће учинити све да подстакне мобилисање такве политичке енергије.

На крају, сматрам да генерално можемо оцијенити: учврстили смо темеље нове архитектуре политичког и економског система Црне Горе и њене европске будућности.

Захваљујем на пажњи.

Подгорица, 26. децембар 2005.

Овдје можете преузети поwер поинт презентацију приказану на прес конференцији предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића, у којој су садржани горе наведени слајдови.