БУЛАЈИЋ СУСРЕТ МЕСИЋ-ЂУКАНОВИЋ ПРЕЛОМНИ ТРЕНУТАК У ОДНОСИМА ДВИЈЕ ЗЕМЉЕ

Легендарни филмски редитељ Вељко Булајић, творац једног од најгледанијих ратних филмова у свијету “Битка на Неретви”, један је од добитника награде Црне Горе Управе за дијаспору, за допринос у култури. У интервјуу Дневним новинама говори о награди, дијаспори, кинематографији, али и о једном догађају из 2000. године у Цавтату када је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић пружио руку помирења тадашњем предсједнику Хрватске Стјепану Месићу, упућујући ријечи извињења због учешћа Црногораца у нападу на Дубровник 1991- 1992. године. Прослављени редитељ лично је учествовао у припреми тог историјског сусрета који је, како каже, био преломни тренутак у односима Црне Горе и Хрватске.

ДН: Како се одвијао сам догађај?

БУЛАЈИЋ: Заказаног дана, рано ујутро, чамцем сам заједно с предсједником Хрватске Стипом Месићем, кренуо из дубравачке луке у Цавтату на заказани састанак с предсједником Ђукановићем и његовим сарадницима. У дужем бриљантном излагању поткријепљеним бројним чињеницама, доказима, предсједник Ђукановић је скинуо црну мрљу са Црне Горе и пружио руку помирења. Предсједник Хрватске Стипе Месић прихватио је пружену руку предсједника Црне Горе Мила Ђукановића. Одмах иза тога руку је пружио и угледни дугогодишњи предсједник Општине Конавле Лука Корда, без обзира на то што су црногорски екстремисти оставили лоше трагове управо у Конавлима.

ДН: С каквим осјећањем сте примили вијест да сте добили награду коју Црна Гора, додјељује најзаслужнијим појединицима и организацијама у дијаспори?

БУЛАЈИЋ: Награду Управе за дијаспору за допринос у области културе схватио сам као признање и истовремено обавезу да својим доприносом помогнем и даље у црногорској дијаспори, да помажем очувању културног и националног идентитета Црне Горе, градњи мостова сарадње и повјерења с другим народима.

ДН: Прије неколико година у анкети филмских редатеља, продуцената и филмских критичара из цијелог свијета филм “Битка на Неретви” изабран је у 10 најбољих ратних филмова у свијету. Објављен је и податак да је филм видјело преко 550 милиона гледалаца. Која је тајна тако значајног, јединственог успјеха?

БУЛАЈИЋ: Нема тајне, мој ауторски однос према теми филма, стрпљив, дуг и напоран рад на филму.

ДН: Колико је идеја антифашизма, која је обиљежила још један Ваш ратни филм „Козара”, данас присутна у региону, али и у Европи? У једном свом интервјуу изјавили сте да је Југославија прошлост, али да ће антифашизам преживјети. Мислите ли и данас тако?

БУЛАЈИЋ: У цијелој Европи, понегдје врло агресивно, идеја антифашизма се угрожава. На дјелу су екстремне активности противника антифашизма и ситуација је слична оној тридесет и неких година када се фашизам у руху национализма и шовинизма организирано појавио на политичкој сцени.

ДН: Како данас живи и ради црногорска дијаспора у Хрватској?

БУЛАЈИЋ: Не живи се у тзв. суживоту већ у заједничком животу с већинским становништвом у Загребу, Истри, Далмацији, Славонији. У програму Црногорске националне заједнице сада већ судјелују и припадници друге и треће црногорске генерације рођени у Хрватској. Њих тридесетак учествује у раду жупанијских и градских вијећа, а седморо од њих, као успјешни стручњаци, ове је и прошле године постало докторима наука.

ДН: Ваш недавно завршени филм “Бијег до мора” у копродукцији хрватских, црногорских и македонских кинематографија и телевизија имао је позив за судјеловање на прошлом Канском фестивалу. в

БУЛАЈИЋ: Пропуштена је велика шанса. Продукција није могла завршити техничку обраду филма до одређеног рока.

ДН: На којем пројекту данас радите?

БУЛАЈИЋ: Завршавам финалну обраду филма “Бијег до мора”.

Актуелан филм о књазу Данилу

ДН: Жељели сте да снимите филм о књазу Данилу, међутим, до реализације тог филмског пројеката није дошло?

БУЛАЈИЋ: Пројекат је и данас актуелан. Тема филма је у фокусу интереса неколико иностраних партнера.

ДН: Кинематографија и телевизија су медији од највећег утјецаја у промоцији идеја, држава. Колико та два медија Црне Горе успјешно промовишу Црну Гору?

БУЛАЈИЋ: У задњих неколико година и црногорски филм и телевизија остварили су значајан искорак презентирајући Црну Гору, њену прошлост и садашњост што је допринос културном и јавном животу државе Црне Горе.

Извор: ЦДМ