Пржно, Свети Стефан: Излагање предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на свечаном отварању Цранс Монтана Форума

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Кран Монтана Експертски Форум високог нивоа

''Црна Гора у 21. вијеку''


Поштовани господине Картерон,

Драги партнери и пријатељи,

Даме и господо,

У сарадњи са Кран Монтана Форумом опредијелили смо се да организујемо овај међународни експертски скуп, посвећен европском путу Црне Горе и региона. Захваљујем господину Картерону и господину Швимеру на њиховом ангажовању и дугогодишњој подршци демократском развоју Црне Горе и овог региона.

Актуелност и значај Форума су утолико већи, што се налазимо пред крупним политичким одлукама, које ће, по мом суду, опредијелити дугорочну будућност простора на којем живимо. Ваше присуство видимо као потврду интереса и подршке оваквом приступу, као израз заједничке одговорности да и у овом дијелу Европе осигурамо стабилност и просперитет.

Данас су све земље Западног балкана на путу европске интеграције, иако у различитим фазама и статусу. Хрватска је направила огроман искорак ка чланству у ЕУ. Тај успјех је значајан не само за хрватски народ, већ и за цио регион. Јер, наша географска лоцираност је задата, а стабилно и развијено окружење подстиче и генерише такве процесе у сусједству. Радује нас што је европска перспектива, такође, блиска реалност Македоније. Очекујемо да ће и у случају Албаније скоро закључење Споразума о стабилизацији и придруживању бити катализатор бржих реформи и напретка на европском путу. На плану институционализације односа са ЕУ, БиХ и Србија и Црна Гора су оствариле најспорији прогрес. Познати су разлози због којих резултати које смо остварили у реформама нијесу довели до исте динамике наше европске интеграције. То су у првом реду неријешена статусна и уставна питања, односно незавршени политички процеси на Балкану.

Дакле, неоспорно је да су европска и евро-атланска перспектива оквир развоја и избор свих земаља региона. То је перспектива која третира све државе равноправно, перспектива која не сукобљава велике и мале државе, велике и мале интересе и која елиминише насиље као средство за остваривање циљева. Овај кључни принцип равноправности омогућава стални развој и успјех европске интеграције. То је вриједност која улива повјерење и сугурност. Наша способност да видимо ове предности је вјероватно изоштренија, с обзиром на наше сопствено искуство као државе која је припадала разним облицима федералног заједништва, укључујући и најновије у државној заједници са Србијом.

У том оквиру несумњиве европске и евроатланске перспективе, предстоји демократско рјешавање државног питања Црне Горе. Такође, и комплексног проблема Косова, као јединог преосталог безбједносног проблема у региону.

Данас смо у Црној Гори пред великим, усуђујем се устврдити најважнијим историјским задатком. Ослањајући се на најбољу европску праксу и демократске стандарде припремамо се за референдум, на којем ће се грађани изјаснити о државно-правном статусу. Мноштво је разлога који иду у прилог црногорске независности и они сежу од историјског права до данашње сазреле одлучности већине грађана да допринесу повратку државне суверености. И да тиме преузму пуну одговорност за своју европску будућност. Наравно, у основи свега је фундаментално демократско право на самоопредјелјенје. С тим у вези, дозволите да укажем на неке од погрешних теза и заблуда које се нажалост још чују у вези са црногорским референдумом:



1. Обнова црногорске државности супротна је духу европске интеграције. Напротив. Сасвим у духу европске и евро-атланске интеграције, државност у модерном значењу се стално потврђује као неопходан оквир за афирмацију државних интереса и националног идентитета.

2. Заједница Црне Горе и Србије обезбиједиће им бржи пут до ЕУ. Искуство говори потпуно супротно. Два су кључна разлога за то. Нефункционалност државне заједнице и непотпуна сарадња Београда са Хашким трибуналом. Само функционалне државе и аранжмани воде учвршћивању стабилности и квалитетној европској интеграцији. Уосталом, функционална држава је услов који се експлицитно захтијева тзв. Копенхашким критеријумима.

3. Црногорски референдум за резултат може имати обнову црногорске независности, а у супротном имаћемо статус qуо. Не. Уколико резултат не би био независна држава, а убијеђен сам да хоће, алтернатива би била ојачана заједница са Србијом, што суштински значи централизовану државу. А то би опет водило у сљедећу озбиљуну кризу. Заблуда је, ако се мисли да је политичком одлуком или вољом могуће превазићи велике разлике које постоје не само у величини, већ и у економском, пореском, спољнотрговинском, финансијском, царинском, монетарном систему и бројним другим питањима између Црне Горе и Србије. Уосталом, то је верификовала и ЕУ усвајањем модела ''двоструког колосјека'' . Иако, није ријеч о аналогији, чини ми се илустративним да овдје поменем проблем Кипра, који није нестао ни уласком ове државе у ЕУ.

У овом контексту, сматрамо да предлог ЕУ о квалификованој већини од 55% : 45% занемарује ове важне чињенице и нуди специфичан, посебан стандард за само једну опцију обнову црногорске независности. Као озбиљна власт која одговорно промишља будућност своје државе и региона, дужни смо да укажемо на опасност таквог преседана, који иако хипотетички, носи ризик да неспорној већини, која макар за један промил не достигне захтијевани проценат за независност, покуша да наметне реализацију политике унитаризације постојеће државне заједнице. А то би, сложићете се, такође, била драстична и неодржива промјена државног статуса Црне Горе. Неодржива, јер треба да се реализује са подршком мањине бирачког тијела.

Уосталом, историја европске интеграције показује да Европа увијек мора узети у обзир више опција, што је потврђено и у посљедњем таласу проширења ЕУ, а посебно поводом усвајања Устава ЕУ. На важност и неминовност консултовања и равноправног поштовања воље грађана упућује и искуство Француске и Холандије поводом гласања о европском Уставу. С правом се упозорава да би било који покушај да се занемари слободно изражена воља грађана у овим двијема државама дала за право оним евроскептицима који ЕУ виде као елитистички пројекат који не води рачуна о томе што мисли њени грађани.

Ми смо у Црној Гори опредијељени да референдум буде још једна нова побједа европских демократских стандарда и вриједности. Од почетка се залажемо за дијалог, свјесни да је дијалог нераздвојив од стабилности и нашег европског пута. То смо доказали и током посљедње балканске ратне пустоши, 90-тих година прошлог вијека. Дијалог има пуног смисла ако своје исходиште има у демократским стандардима и пракси, у компромису који уважава различитости, али елиминише дескриминације било које врсте. Како ми разумијемо и видимо ствари, то је темељ на коме треба базирати стабилност и нашу европску будућност.

Желим посебно да укажем на неутемељеност тврдњи да би се статус црногорских грађана и компанија у Србији и обратно, погоршао у случају црногорске независности. То су намјерне манипулације, или опасне заблуде. Прије свега зато што смо ми у Црној Гори опредијељени да, макар за почетак, једнострано грађанима Србије гарантујемо иста права која имају и данас. Али, и зато што је добросусједство и регионално повезивање и сарадња основна филозофија и полазиште ЕУ. Овог есенцијалног услова за приближавање ЕУ свакако ће се придржавати и Србија и друге државе у региону. Дакле, проблем се своди на ту, често страснију предреферендумску реторику појединих званичника из Београда или на одсуство свијести код појединаца о нужности сарадње и повезивања изван својих граница, јер у европској интеграцији нема простора за било који покушај стварања ''балканских зидова''.

Црна Гора се у континуитету потврђује као конструктиван и поуздан партнер ЕУ, а надам се, није претенциозно ако кажем, и најдосљеднији заговорник европске политике у региону, имајући у виду и дешавања током ратних конфликата на просторима бивше Југославије. То потврђено савезништво ћемо наставити и ојачати. Спремни смо, одлучни и способни да одговоримо предстојећим великим изазовима, да се даље изграђујемо по мјери и стандарду државе чланице ЕУ.

Свакако да је остваривање нашег пуноправног партнерства са ЕУ и НАТО-ом нераздвојиво од регионалне сарадње, која је важан еволутивни корак у усвајању принципа и понашања који функционишу у овим интеграционим структурама. Снажно подржавамо и учествујемо у свим регионалним иницијативама, од успостављања зоне слободне трговине, инвестиција, енергетског тржишта и инфраструктуре, до заједничких акција у борби против корупције и организованог криминала. О томе ће детаљније говорити и остали представници Владе који учествују на овом скупу.

Сада, када се регион налази на историјској раскрсници и када имамо шансу за његову дугорочну стабилизацију, очекујем да сви скупа покажемо зрелост, да докажемо да нијесмо таоци тзв. балканског промишљања, већ ваљаних и стабилних европских рјешења и вриједности. И да смо у стању да будућност својих држава и Балкана одговорно држимо у својим рукама.

Захваљујем на пажњи.

Пржно, 19. фебруар 2006.