ИНТЕРВЈУ: САЊА ДАМЈАНОВИЋ, МИНИСТАРКА НАУКЕ

Прије нешто више од мјесец – 20. јуна ове године, Влада је усвојила Стратегију паметне специјализације, чиме смо постали прва држава, након чланица Европске уније, која је донијела такав документ. Министарка науке Сања Дамјановић у интервјуу Викенд новинама објашњава да се ради о рецепту ЕУ за трасирање модерног економског развоја држава базираног на знању, који се ослања на домаће потенцијале и памет.
Министарка Дамјановић говори о бенефитима недавно завршеног ХЕРИЦ пројекта вриједног 12 милиона, повезивању академске заједнице и бизниса, о капацитетима Црне Горе и могућностима да буде конкурентна… Подсјећа на учешће наше државе у програмима ЕУ за истраживање и иновације – Хоризон 2020, ЦОСТ, ЕУРЕКА, на сарадњу са ЦЕРН-ом и ЕМБЛ-ом, истичући да не запостављају ни друштвене науке.
“Постали смо члан Европског друштвеног истраживања. Имамо нашу заједницу која показује отвореност, конкурентност и резултат тога је да смо данас заиста на научним мапама свијета. Мени је пуно срце када видим Црну Гору на тој мапи. Не видите рецимо, Словенију, или неку другу земљу, а видите нашу државу. Имамо капацитете, имамо изузетне појединце, али морамо да градимо изузетне тимове. Ја овдје, у Министарству науке, заиста имам изузетан тим”, каже министарка Дамјановић.

ВН: Шта је заправо Стратегија паметне специјализације?

ДАМЈАНОВИЋ: Паметна специјализација (С3) је интегрисано стратешко планирање на нивоу региона ЕУ (укључујући земље кандидате) са циљем дефинисања ужих привредних области у којима су истраживање, развој и иновације кључни фактори који могу да осигурају конкурентност. Заправо, у питању је рецепт Европске уније да се трасира модерни развој економије базиран на домаћој памети и домаћим потенцијалима.
То је, најједноставније речено, препознавање потенцијала од којих ћете, ако их паметно искористите, имати бенефите који ће обезбиједити економски напредак. Зашто је то значајно и зашто Европска унија инсистира баш на оваквом приступу? Зато што када имате мала средства морате знати како да их искористите, односно гдје их усмјерите да бисте имали позитиван економски ефекат. Ако та мала средства распоредите на све области, нико неће бити задовољан, нити ће се допринијети основном циљу – економском напретку.

ВН: По чему је још овај пројект јединствен?

ДАМЈАНОВИЋ: Паметна специјализација значи и бити препознатљив по производима, услугама, образовним програмима и професионалцима, значи премостити границе између традиционалних сектора, користећи модерне технологије, нарочито дигитализацију. То значи профилисати будућност наше привреде како би се постигао економски раст, нове привредне дјелатности и већа запосленост. С обзиром да се ради по методологији коју је развила ЕУ, и чије спровођење прати, чињеница да Црна Гора има овај документ значи да су наше области специјализације усаглашене са приоритетима које развија макар неколико других региона у ЕУ, односно да припадају глобално конкурентним ланцима вриједности Европске уније.

ДАМЈАНОВИЋ: Црна Гора је као приоритетне области препознала одрживу пољопривреду и ланац вриједности хране, одрживи здравствени туризам, енергију и одрживу животну средину са технолошком подршком информационо-комуникационих технологија.
Наша држава има невјероватан потенцијал када је у питању пољопривреда. Она јесте традиционална, али ако је пребацимо на дигиталну, повећаћемо јој конкурентност и добити праве бенефите и за државу и за компаније и појединце који се баве пољопривредном производњом.
Узмимо, на примјер, Плантаже. Ова компанија ће тек имати користи од примјене иновативних рјешења, као што је, рецимо, паметно наводњавање, коришћење сателитских података, мониторинг... Биће у прилици да тачно знају када, у ком тренутку, могу да постигну одређену производњу. Дакле, подршком информационо-комуникационих технологија, отварају се невјероватне могућности.
Узмимо примјер Војводине која успјешно комбинује информатичку технологију и пољопривреду, што показује изузетан примјер института Биосенсе.

ВН: Колико је трајала израда Стратегије паметне специјализације?

ДАМЈАНОВИЋ: Овај процес трајао је двије године. Документ је рађен по методологији Европске уније и састојао се од различитих фаза. Сваку од тих фаза пратила је ЕУ, детаљно анализирала и оцјењивала. Паметна специјализација је, као што сам већ казала, рецепт ЕУ да се трасира модеран економски развој базиран на знању који се ослања на домаће потенцијале и домаћу памет. Овдје се траже области које имају потенцијал за економски развој, али гдје су иновације и истраживање кључни фактори да се подигне конкурентност. Наравно, простор према међународној сарадњи увијек постоји и увијек је отворен.

ВН: Ко је све учествовао у изради овог документа?

ДАМЈАНОВИЋ: Стратегију је координирало Министарство науке уз помоћ Министарства економије, али је на овом документу радило 300 особа. Успјели смо да повежемо све секторе – бизнис, академски, јавни и цивилни сектор и јако смо поносни што је Црна Гора, након држава чланица ЕУ, прва земља која је успјела да изнесе један овакав документ. Црна Гора је најмања држава у Европи, суочава се са великим бројем изазова - са малом критичном масом, малим апсолутним бројевима, малим фондовима…, али управо зато што смо мали имамо и један бенефит који смо овдје искористили - могућност брже и лакше комуникације и бржег прилагођавања.
Подсјетићу да смо ову Стратегију, у односу на остале земље које су у процесу придруживања ЕУ, посљедњи почели да радимо, и то половином 2017. године. Србија је, рецимо, кренула у овај процес 2016.

ВН: Шта је сљедећи корак?

ДАМЈАНОВИЋ: Сљедећи корак је формирање националне структуре која ће имати задатак да имплементира Стратегију што значи да ћемо повезати сва министарства, све ресоре у Влади.
Треба имати у виду још једну чињеницу, да су државе ЕУ веома отворене за сарадњу и интернационализацију.

ВН: Прије мјесец дана, након седам година успјешне реализације, завршен је ХЕРИЦ пројекат („Високо образовање и истраживање за иновације и конкурентност“). Који су бенефити овог пројекта када је наука у питању?

ДАМЈАНОВИЋ: ХЕРИЦ пројекат партнерски су реализовали Министарство просвјете и Министарство науке из кредита Свјетске банке вриједности 12 милиона еура. Прије почетка ХЕРИЦ пројекта улагање у науку и истраживање је било знатно мање у односу на данас, тако да је ХЕРИЦ постао доминантан извор финансирања научноистраживачких пројеката за које је издвојено око шест милиона еура.
Главни елемент реформе који је донио ХЕРИЦ пројекат је било циљано финансирање крупних пројеката, мултидисциплинарних уз учешће привредног и академског сектора и подстицање комерцијалних аспеката како би се обезбиједила њихова одрживост.

ВН: Шта је све финансирано кроз ХЕРИЦ пројекат?

ДАМЈАНОВИЋ: Финансиран је, између осталог, први Центар изврсности (БИО-ИЦТ) за који је издвојено висе од три милиона еура, додијељено је осам крупних грантова укупне вриједности 2,6 милиона еура, додатно је рађено на изградњи капацитета стипендирањем докторанада и постдокторанада који су се усавршавали у престижним институцијама.
Из средстава ХЕРИЦ-а урађен је и главни пројекат Научнотехнолошког парка, који је основала Влада Црне Горе уз партнерство са УЦГ.

ВН: Дио тог пројекта је и ХЛА лабораторија?

ДАМЈАНОВИЋ: Тако је. Посљедњи грант који је недавно реализован била је ХЛА лабораторија која пружа важне анализе неопходне за трансплантацију органа. Све те услуге смо јако скупо плаћали у другим институцијама, претежно у Хрватској. Сада смо кроз ХЛА пројекат добили не само лабораторију са најсавременијом опремом, већ и обучени кадар, што је додатна вриједност.
То није све. Прва фаза Стратегије паметне специјализације у оквиру које је одрађено мапирање економских, иновативних истраживачких капацитета, финансирана је из ХЕРИЦ пројекта. Кроз ХЕРИЦ је почела је да се отвара наша научна заједница, тако да данас учествујемо у великом броју међународних пројеката...
Имајући све то у виду, ХЕРИЦ је, заједно са пројектом Хоризон 2020 био одскочна даска за научноистраживачку заједницу.

ЗЕЛЕНИ РАСТ И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА, ШАНСА РЕГИОНА

ВН: Шта су заједничке предности региона?

ДАМЈАНОВИЋ: Несумњиво су то зелени раст и дигитализација. Регион Југоисточне Европе има огроман потенцијал за обновљиве изворе енергије. Чињеница је да фосилним горивима није дуг вијек, и да већ сада треба да размишљамо како да подигнемо конкурентност, како да се повежемо. Наше Министарство је отворено, имамо билатералну сарадњу са свим земљама региона, са многим државама Европе… Дакле, врло смо отворени и имамо одличну комуникацију са министрима науке у региону.

У БАЗИ НАШЕ НАУЧНЕ ДИЈАСПОРЕ ЈЕ 280 ИМЕНА

ВН: Сарађујете ли са нашом научном дијаспором?

ДАМЈАНОВИЋ: Преко ХЕРИЦ пројекта успјели смо да направимо базу наше научне дијаспоре у којој је сада 280 чланова. Веома нам је било битно да направимо спону са дијаспором, да се повежемо... У конкурсима увијек наглашавамо да је предност уколико постоји сарадња са члановима научне и иновативне дијаспоре Црне Горе, што ће надам се, постати важна полуга бржег развоја друштва знања код нас.
Такође, кроз ХЕРИЦ пројекат, заједно са Привредном комором Црне Горе, прошле смо године у новембру организовали конференцију о економији, позвали нашу дијаспору којој је био посвећен један панел, и просто је невјероватно како се та сарадња, након тог скупа, покренула. Данас имамо и заједничке пројекте у пројекту Хоризон 2020.


ПРЕКО СТРАТЕГИЈЕ ДО ЕВРОПСКИХ ФОНДОВА

ВН: Колико ће паметна стратегија олакшати приступ фондовима ЕУ? До сада у томе нијесмо имали баш успјеха?

ДАМЈАНОВИЋ: Стратегија паметне специјализације је заправо кровни документ ако хоћете да користитите структурне фондове Европске уније. Не можете да повучете средства из тих фондова уколико пројекат није везан за Стратегију паменте специјализације. Све друге стратегије које смо доносили и које имамо треба да буду увезане у овај документ. Дакле, корист је вишеструка, и то ће се врло брзо показати. Не ради се само о структурним, него и о разним другим фондовима ЕУ, гдје се ми појављујемо и аплицирамо, са овом Стратегијом велика је вјероватноћа да ћему успјети да повучемо средства.



КРОЗ НАУЧНУ САРАДЊУ ОБЕЗБИЈЕЂЕН ПРВИ СКЕНЕР ЗА ДЈЕЦУ

ВН: Имате врло успјешну сарадњу и са Међународном агенцијом за атомску енергију...

ДАМЈАНОВИЋ: Та се сарадња већ потврдила кроз неколико пројеката. Успјели смо да кроз сарадњу са Међународном агенцијом за атомску енергију повучемо средства - око милион еура - а један од пројеката је ЦТ, односно скенер за дјецу. То ће бити први такав апарат код нас.

Оно што бих посебно истакла, јесте да смо као Министарство помогли нашој научној заједници да учествује и користи крупне међународне инфраструктуре. Постали смо пуноправни члан највећег експеримента у ЦЕРН-у, имамо већ тим који тамо ради, тако да држава уз малу контрибуцију може да користи инфраструктуру која кошта милијарде и миљарде еура.

Извор Дневне новине