Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Лаковић: Лакше покретање истрага након измјене закона о одузимања имовине

Објављено: 05.08.2019. 17:40 Аутор: КЕИ
Вриједност трајно одузете имовине стечене криминалном на основу споразума о признању кривице износи 32 милиона еура казала је у разговору за Нову М шефица преговарачке групе за поглавље 23 и преговарачица за поглавље 24, Маријана Лаковић.

"Када су посриједи поглавља 23 и 24, треба посебно истаћи видљиве резултате у борби против организованог криминала. Чињеница је и да је основан посебан сектор који је одмах постао оперативан, што додатно потврђује посвећеност Управе полиције у ефикасној борби против организованог криминала и корупције", казала је Лаковић.

Измјене Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу које су недавно усвојене у Парламенту допринијеће лакшем покретању финансијских истрага, казала је Лаковић и додала да је примјена овог закона претходних година остварила је своју сврху.

"У кривичном поступку, у претходном периоду, само на основу споразума о признању кривице, вриједност одузете имовинске користи стечене кривичним дјелом је преко 32 милиона еура, прецизније 32 милиона 334 хиљаде 897 еура", појаснила је Лаковић.

Црна Гора, како је додала, већ има и пресуде са трајним одузимањем имовине, гдје само један објекат вриједи око милион и по еура. Такође, трајно је одузето преко 3 хиљаде метара квадратних остале непокретне имовине. Није занемарљива ни цифра када је посриједи привремено одузета имовина.

"Само у једном случају 12. јуна 2018. године, Специјално државно тужилаштво блокирало је средства у износу од 63 милиона еура, и то на рачунима 112 резидентних правних лица. Такође, поменули би и предмет прање новца као самостално кривично дјело, привремено су блокирана средства у износу нешто већем од милион еура. Укупно је, на рачунима код пословних банака, привремено блокирано скоро 67 милиона еура у предметима истраге", објаснила је Лаковић.

Она је додала да се реформе у области владавине права схватају као апсолутни приоритет процеса, не само зато што је то обавеза из Европске агенде, већ и због убјеђења да ће реформисани систем допринијети квалитетнијем и сигурнијем животу црногорских грађана и грађанки. "Европска комисија у континуитету препознаје стабилан напредак у више значајних области цијенећи управо конкретне резултате које су наше институције оствариле", казала је Лаковић.

Констатован је, такође, и биланс резултата у борби против организованог криминала што је, како је појаснила, посљедица квалитетне међу-агенцијске и међународне сарадње Управе полиције која је довела и до видљивих резултата у борби против организованог криминала. Лаковић је нагласила да је новоформирани сектор за борбу против организованог криминала и корупције у Управи полиције на чијем је челу Зоран Лазовић, допринио још бољим резултатима.

"Чињеница да је основан посебан сектор који је одмах постао оперативан додатно потврђује посвећеност Управе полиције у ефикасној борби против организованог криминала и корупције у циљу постизања мјерљивих резултата у ових областима. Владавина права је област која захтијева континуиране резултате, свакако да постоје области у којима треба да остваримо видљивије резултате чега смо свјесни и континуирано радимо управо на превазилажењу изазова са којима се у појединим областима сријећемо", саопштила је Лаковић.

Како је најавила, у плану је усвајање Стратегије реформе правосуђа за период 2019-2022, а фокус ће бити на спровођењу најзначајнијих реформских приоритета утврђених у преговарачком процесу за поглавље 23.

"Реформске активности ће у наредном периоду бити усмјерене ка остваривању неколико стратешких циљева. Даље јачање независности, непристрасности и одговорности правосуђа, остаје и даље приоритет у процесу европских интеграција. Такође, и већи ниво ефикасности правосудног система унаприједиће квалитет поштовања људских права и владавине права", закључила је она и објаснила да је посебан дио стратегије посвећен стратешким смјерницама које за циљ имају реформе и даљи развој правосудних и других институција у функцији правосуђа. Ту се посебно мисли на нотаре, јавне извршитеље, судске вјештаке и адвокате.

Извор: ТВ НОВА М



Да ли вам је садржај ове странице био од користи?