Монако: Предсједник Владе Републике Црне Горе Мило Ђукановић говорио на Кран Монтана Форуму

ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

МИЛО ЂУКАНОВИЋ

КРАН МОНТАНА ФОРУМ

''Суочавање са новим свијетом''

Поштовани господине Картерон,
Даме и господо,

Са посебним задовољством учествујем на овогодишњем традиционалном Самиту Кран Монтана Форума, чији избор теме има додатну актуелност и специфичност за Црну Гору.

Слободно израженом вољом грађана на референдуму о државно-правном статусу, Црна Гора је 21. маја ове године обновила своју државну независност. Веома смо поносни на демократски ток референдумске кампање и на историјски исход референдума. Плебисцит који смо спровели по правилима које је поставила ЕУ потврдио је демократски капацитет и зрелост црногорског друштва и доказао да је и на Балкану могуће овако стратешка питања рјешавати на европски начин. Тиме смо из Црне Горе послали јасну поруку о новој држави која је снажно окренута својој европској вокацији и чврсто опредијељена да заузме мјесто у уједињеним народима Европе и свијета.

Дозволите да се у овом контексту искрено захвалим Кран Монтана Форуму и господину Картерону лично, на њиховој дугогодишњој подршци демократском развоју Црне Горе и повјерењу које од почетка имају у црногорски пројекат.

И, заиста, надам се да није претенциозно ако устврдим да се црногорски плебисцит може посматрати и као успјех у ширим оквирима. Прије свега, што се и на Балкану потврдила дјелотворност европских вриједности и перспективе дакле, снага коју посвећеност и ангажованост ЕУ има за активирање свих домаћих чиниоца да се ангажују у демократском, европском духу.


Своју јасну визију даљег напретка према ЕУ потврдили смо и Скупштинском Декларацијом независне Републике Црне Горе, афирмишући опредијељеност даље изградње Црне Горе као грађанске државе, функционалне тржишне демократије. То подразумијева и стабилне институције које гарантују правну државу, слободе, људска права и права мањина. Такође, и даље поштовање принципа међународног права, као и наставак пуне сарадње са Међународним кривичним судом за бившу Југославију. Црна Гора остаје привржена становишту да је пуна сарадња са Хашким трибунлом не само тест демократског капацитета сваке власти, већ и услов регионалног помирења, и изградње повјерење на здравим основама.

Резултати које смо до сада остварили у реформама и развоју су доказ да Црна Гора постаје економски одржив и политички чврсто утемељен систем, и да је способна да ефикасно и постепено преузима одговорности које има једна држава чланица ЕУ.

Посљедњих година, у Црној Гори смо учврстили макроекономску стабилност, што је омогућило да тежиште својих активности сада усмјеримо ка динамизирању економског раста и развоја. Позитивне тенденције су настављене и у првом кварталу ове године. БДП је номинално већи за 9,3% у односу на упоредни период прошле године, и сви индикатори упућују на овогодишњи реални раст између 5% и 6%. Посебно динамичан развој биљежимо у туризму, гдје смо остварили приходе веће за 16,1% у односу на упоредни тромјесечни период прошле године. И према налазима Свјетске туристичке организације, Црна Гора је већ трећу годину за редом држава са највећом стопом раста туристичке индустрије у свијету. Такође, у дијелу монетарне и буџетске дисциплине наставља се тренд приближавања Мастрихтским критеријумима у прошлој години, инфлација је износила свега 1,8%, а буџетски дефицит 1,9%. Вјероватно, један од најважнијих показатеља је рекордан ниво страних директних инвестиција, које су у прошлој години износиле око 613 еура по глави становника, што је Црну Гору сврстало у водеће у региону. Таква динамика наставља се и у овој години, што је посебно охрабрујуће, имајући у виду да је процес приватизације у завршној фази и да већ данас он није кључни генератор прилива ино-инвестиција.. То рјечито говори у прилог растућег повјерења страних инвеститора у систем који изграђујемо. Поред макроекономске и политичке стабилности, томе су допринијели либерални економски и регулаторни оквир, већа заштита својине и власничких права, национални третман странаца, повољан порески систем илустрације ради, корпоративни порез на добит износи 9%, и међу најнижим је у Европи.

И у случају Црне Горе се потврђује да мала земља може бити предност, а не ограничење. Мали системи се брже и са мање проблема и трошкова адаптирају на промјене на ширем тржишту, што је посебно важно у условима интензивне интеграције и глобализације.

Свјесни смо комплексности захтјева и изазова сљедећих, виших фаза наше европске интеграције, али опредијељени да извршимо сва потребна прилагођавања по мјери државе чланице ЕУ.

Све су ово разлози због којих цијенимо да се са реалним оптимизмом може гледати на будући развој независне државе Црне Горе. То потврђује и досадашњи ниво и квалитет аранжмана са ЕУ, Савјетом Европе, ОЕБС, СТО, ММФ, СБ и другим међународним организацијама. И, то смо остварили захваљујући домаћем, а не ''позајмљеном или поклоњеном'' капацитету. Тако ће бити и убудуће, и тако разумијемо и двосмјерни карактер наше европске перспективе. Мултиетнички склад је још један важан елеменат који нас додатно квалификује за убрзано напредовање према ЕУ. Он је очуван и у протеклој деценији ратних сукоба на просторима бивше Југославије. Зато су обнову црногорске државности у континуитету подржавале националне мањине. А, то повјерење и приврженост мањина чини Црну Гору јединственим примјером у региону. Таква грађанска, мултиетничка и европска Црна Гора била је и остала поуздан пријатељ и партнер свим демократским структурама и у Србији, и у региону и шире.

И са овог аспекта, на регионалном нивоу, ефекти обнове црногорске државности могу се најкраће сажети као допринос учвршћивању стабилности и снажније европске профилације региона у цјелини. Агенда Западног Балкана сада је растерећена од једног важног демократског питања, што отвара већи простор за знатно снажније фокусирање на питања европске интеграције, и то не само у Црној Гори. Досадашња политика добросусједства и сарадње, на принципима отворености, равноправности и међусобног уважавања, је такође основ за додатни, нови динамизам који сматрамо да Црна Гора може унијети у регионалну сарадњу. Радује нас што то потврђују и реаговања наших држава, које су једногласне у оцјени да ће независна држава Црна Гора још снажније доприносити стабилности и европском путу региона. У суштини, регионална сарадње се и мора одвијати руку под руку са европском интеграцијом. Мале економије као што су земље Западног Балкана и немају другог избора, већ да се међусобно интегришу, уколико желе да искористе потенцијал који располажу. Очекујем да ћемо то, ускоро, сви скупа потврдити, ефикасним закључењем јединственог споразумо о слободној трговини у Југоисточној Европи.

На крају, не мање важан приоритет Црне Горе је да са Србијом настави да развија свестране међудржавне односе, на принципима узајамног поштовања, разумијевања и равноправности, увјерени да они могу постати примјер на Балкану. Такву одлучност Црна Гора је већ демонстрирала, а показују се реалним наша очекивања да такав однос покаже и Србија. Блискост двију старих европских држава сада је ојачна заједничким циљевима које дијелимо и којима тежимо.

У увјерењу да са оптизмом можемо гледати на будућност Црне Горе и региона

Захваљујем на пажњи.

Монако, 22. јун 2006.