Одржана промоција монографије Димитрија Поповића

Промоција монографије поводом 50 година умјетничког стваралаштва Димитрија Поповића одржана је синоћ у Владином дому на Цетињу, у организацији Министарства културе Црне Горе и Народног музеја Црне Горе.

Говорећи о луксузној монографији која обједињава полувјековни ликовни опус нашег великог умјетника, министар културе Александар Богдановић је казао да је Димитрије Поповић ширио обзоре своје поетике, остајући досљедан у ономе што можемо назвати његовом одговорношћу према великим нарацијама и њиховој метафизичкој условљености, што је одлика умјетника који своје дјело виде као стални дијалог са вјечним. 

„Није претјерано рећи да је такав сензибилитет у великој мјери производ простора из којег Димитрије Поповић потиче, простора на ком су се сусрели динарски крш и Медитеран, гдје су се сударала велика царства и велике религије“ казао је министар Богдановић и додао да је он један од наших ријетких умјетника који је у тој креативној надградњи унио нову димнезију, ону која се одмиче од доминантних епских, рационалних и историјских фасцинација, доносећи један метафизичнији, контемплативнији и меланхоличнији приступ, захваљујући чему ће настати дјела универзалнијих значења, која ће и свијет препознати.

Министар Богдановић је истакао да Поповићево дјело за црногорску умјетност има посебан значај, јер нам много тога из његовог опуса може послужити за примјер како се може остварити дијалог између нашег локалног и универзалног. Према његовим ријечима, таквих умјетника нијесмо имали много и зато нам је Димитрије тако драгоцјен у канону наше умјетности, као што смо свјесни да он има своје значајно мјесто и у канону хрватске умјетности, а сви заједно знамо да његово дјело надилази сваки национални оквир.

Он је казао да је у монографији дат приказ умјетниковог истраживања, стилског и тематског, његовог умјетничког пута од Цетиња до највећег хришћанског храма и миленијумског успјеха, протежући се на његов повратак и занимање за велико дјело ванвременског Његоша и вјечну подловћенску запитаност.

Министар Богдановић се на крају захвалио и уреднику монографије Божу Бишкупићу за, како је нагласио, подухват којим је умногоме задужио и црногорску културу.

Директорица Народног музеја Црне Горе, историчарка умјетности и ликовна критичарка, др Анастазија Мирановић, казала је да ову монографију чини изузетном управо то што је саткана од дјела и ријечи Димитрија Поповића, јер он припада малом броју ликовних стваралаца који своју умјетност знају да вербализују, како у живом говору тако и у писаној ријечи.

„Димитрије Поповић, сликар, графичар, вајар, писац, теоретичар умјетности, филозоф, интелектуалац, умјетник. Савремени „уомо универсале“. Опредијељеност на припадање себи, свом дјелу и свијету универзалних вриједности, за посљедицу има фронтално инпостиран исказ првог лица једнине, априорни став неприпадања затомњеном, сврставајућем, свему униформно очекујућем. Зато је Димитрије Поповић једнако велики и црногорски и хрватски, но ништа мање европски умјетник – истакла је Мирановић. 

Она је нагласила да филозофско-умјетнички дискурс отворен још у првим радовима, ходограмом десетљећа наставља да интригира умјетнички исказ Димитрија Поповића кроз различите циклусе којима је заједнички именитељ сублимиран у називу једног од њих - „Цорпус мистyкум“. 

- „Цорпус мистyкум“ је лексема хетерогених писама једног језика који разумљиво, паралелно кохабитирају у умјетничком Ја Димитрија Поповића. Мистично тијело је средство, алатка општења са собом и свијетом. Умјетник демистификује круцијалне, свевремене, филозофске теме на посве особен начин, обраћајући се едукованој публици са одређеним предзнанјима. У супротном, пријети опасност да буде несхваћен, односно банално схваћен – казала је Анастазија Мирановић и додала како се, заправо чини да је цијели његов опус пут трагања, откривања љепоте, у којем су антиципиране све остале теме. 

Академик Павле Горановић казао је да монографија најбоље показује да Димитрије ствара потез који мисли и мисао која чека да буде изречена, насликана.

„Он је у сталној креацији, тражи умјетничку хармонију у распу бића, у његовој расточеној стварности, изгубљеној прошлости и садашњости што измиче. Димитрије тиме чини тај потез који промишља, у његовој умјетности ум и осјећај се надопуњавају. Зато је ријеч о вишеструком „часу анатомије“, о неуобичајеном сусрету свјетова зачетом овдје на Цетињу, „Подграницом“ казао је Горановић. 

Умјетник је рекао да је сретан и задовољан што је 50 година свога рада обиљежио тако изузетном књигом. Уз сво то задовољство, према његовим ријечима, провлачи се једна меланхолична нит, не због нагомиланих 50 година и тог времена које је прошло, већ због чињенице да је живот кратак. Али исто тако да умјетност, умјетнички рад и истраживање дају могућност да умјетник, кроз своје ликовно и литерарно стварање, открива и продубљује све оне димензије тајне људске егзистенције - духовне и физичке. 

Директор издавачке куће „Сканер студио“ Драги Савићевић захвалио се Министарству културе и Народном музеју Црне Горе и истакао како му је било задовољство радити на овом пројекту.

Луксузна монографија, чији је уредник бивши министар културе Хрватске Божо Бишкупић, на 620 страна обухвата ауторове тематске циклусе у виду двадесет одабраних тема. Књига показује раскош и различитост медија којима се Димитрије Поповић служио кроз деценије, од оних класичних попут цртежа, слика, графика, скулптура, па до савремених техника колажа, асамблажа, фотографије, објекта, инсталације и перформанса. У њој се налазе и фотографије које својом документарном вриједношћу илуструју вријеме настанка одређених радова или се дочарава атмосфера отварања умјетникових изложби.

Монографија је изашла у библиотеци "Златни рез" издавача Сканер студија и Националне заједнице Црногораца Хрватске, а на корицама носи умјетников аутопортрет из 1974. године који је означен појмом АРТ и који, према његовим ријечима, представља судбоносни професионални и умјетнички крст којег носи последњих 50 година.

Фото: Линк

Видео: Yоутубе