- Влада Црне Горе
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде У Никшићу презентован ИПАРД други јавни позив за п...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
У Никшићу презентован ИПАРД други јавни позив за прераду
Објављено: 18.09.2019. • 20:47 Аутор: МПРР
У наставку инфо кампање о процедурама спровођења ИПАРД другог јавног позива за подршку преради, представници Министарства пољопривреде и руралног развоја данас су упознали заинтересоване прерађиваче са територије општине Никшић, за који заинтересовани привредници и кооперативе могу аплицирати од 04. септембра до 04. новембра 2019. године.
Пољопривредницима су појашњени услови ИПАРД позив за прераду, и како заинтересовани апликанти могу конкурисати са пројектима, чији прихватљиви трошкови износе од 40.000€ до 1.500.000€, док подршка износи до 50% прихватљивих трошкова. Додатна средства подршке од 10% могу се додијелити за дио прихватљивих/одобрених трошкова који се односи на управљање отпадом, нуспроизводима, пречишћавање отпадних вода и искоришћавање отпада. Подршка се добија након што се реализује цјелокупна инвестиција.
Представници Министарства упутили су заинтересоване произвођаче да предмет инвестиције може бити изградња, реконструкција или опремање објеката за пријем и прераду производа, набавка опреме, механизације, уређење инфраструктуре на производној јединици, инвестиције у изградњу, реконструкцију или опремање постројења за производњу енергије из обновљивих извора, увођење система безбједности хране и управљање квалитетом производа.
Наглашено је да се подржавају почетници, односно заинтересовани апликанти могу основати предузеће до трајања јавног позива и аплицирати за средства подршке.
Корисници ИПАРД другог јавног позива за прераду могу бити правна лица (микро, мала и средња) предузећа, као и кооперативе. У складу са критеријумима, корисници могу бити и велика предузећа. Подршка се додјељује за прераду пољопривредних и рибљих производа, за које су постављени и специфични критеријуми, односно услови које потенцијални корисници подршке морају да задовоље да би остварили подршку кроз овај јавни позив. Најкасније до тренутка исплате, у зависности од сектора прераде, корисници морају имати инсталиране капацитете прераде и то:
Сектор прераде млијека: минимални капацитет дневне прераде од 500 л млијека;
Сектор прераде меса: - кланице са минималним капацитетом дневног клања (8 радних часова) од десет грла говеда или 20 грла свиња или 30 грла оваца или коза или 3.000 комада живине;
- прерада меса са минималним капацитетом годишње прераде од 10 т;
Сектор производње вина: минималним годишњим капацитетом од 2.000 л вина годишње;
Сектор прераде воћа и поврћа (укључујући житарице, гљиве, печурке, ароматично и љековито биље): погони за прераду воћа и поврћа регистровани у одговарајућим регистрима у складу са законом.
Сектор прераде маслина: минималним годишњим капацитетом прераде од 500 кг;
Сектор прераде млијека: минимални капацитет дневне прераде од 500 л млијека;
Сектор прераде меса: - кланице са минималним капацитетом дневног клања (8 радних часова) од десет грла говеда или 20 грла свиња или 30 грла оваца или коза или 3.000 комада живине;
- прерада меса са минималним капацитетом годишње прераде од 10 т;
Сектор производње вина: минималним годишњим капацитетом од 2.000 л вина годишње;
Сектор прераде воћа и поврћа (укључујући житарице, гљиве, печурке, ароматично и љековито биље): погони за прераду воћа и поврћа регистровани у одговарајућим регистрима у складу са законом.
Сектор прераде маслина: минималним годишњим капацитетом прераде од 500 кг;
Сектор прераде рибе и аквакултуре: минимални капацитет годишње прераде од 5 т.
Сви потребни обрасци везани за аплицирање на пројекат могу преузети са интернет страница Министарства пољопривреде и руралног развоја, као и интернет странице која је успостављена посебно за ИПАРД програм – www.ипард.гов.ме. Обрасци се могу преузети и у канцеларијама Одјељења за савјетодавне послове у области сточарства и у биљној производњи.
Највећи број питања односио се на то које стандарде морају испунити инвестиције на крају реализације и да ли се средства подршке могу враћати као кредит; питања везана за власништво предметне инвестиције када је ријеч о изградњи објеката на земљишту које није у власништву подносиоца захтјева, односно земљишту под закупом у тренутку аплицирања. Значајан број пољопривредника тражио је савјет од представника Министарства у ком правцу треба да инвестирају како би побољшали тренутно пословање и шта све подразумјевају маркетиншке активности. Потенцијални корисници подршке интересовали су се и која докумнета и услове вазане за заштиту животне средине морају да задовоље да би остварили подршку кроз овај јавни позив.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?