Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Одржан округли сто поводом Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о слободном приступу информацијама

Објављено: 23.09.2019. 20:32 Аутор: МЈУ
Округли сто поводом Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о слободном приступу информацијама, одржан је данас у организацији Министарства јавне управе. У уводном дијелу округлог стола говорили су министарка јавне управе, Сузана Прибиловић и шеф Делегације ЕУ у Црној Гори, Аиво Орав.

“Слободан приступ информацијама је од јавног значаја, незамјењив инструмент за вршење контроле над радом органа власти и услов за квалитетно и ефикасно остваривање других људских права и слобода. Ово право грађанима отвара пут да без посредника, стварно и одговорно учествују у вршењу јавних послова и у процесу доношења одлука. Препознајући значај за константним унапређењем стања у овој области Влада Црне Горе је у програму рада препознала потребу измјена и допуна важећег закона у циљу унапређења нормативног оквира у овој области и стварања услова за ефикасније остваривање права на слободан приступ информацијама“, казала је министарка Прибиловић на отварању округлог стола. 

Она је казала да је на основу савремених међународних стандарда и трендова, као и препорука које су дате од стране међународног експерта и препорука из Анализе нормативног оквира у области слободног приступа информацијама, коју је Влада Црне Горе усвојила у априлу ове године, предложеним измјенама настојало се да се систем остваривања права на приступ информацијама учинити ефикаснијим, имајући у виду да правна сигурност, законитост и ефикасна примјена закона тражи његову јасноћу и кохерентност. 

“Предложеним измјенама, прецизирали смо значења израза “информација” и органа власти”, као централна питања овог закона, како би на јасан и недвосмислен начин дефинисали шта се сматра информацијом у смислу овог закона и ко су обвезници његове примјене, а у складу са стандардима у овој области. Такође, рокови за поступање органа када одлучују о праву на приступ информацији и то како оних који у првом степену поступају по захтјевима за слободан приступ информацијама, тако и органа који поступа по жалбама су промијењени и прецизирани”, казала је Прибиловић. 

Она је истакла да је при изради нацрта закона посебан акценат стављен на питање трошкова у поступку остваривања овога права руководећи се општеприхваћеним стандардом, да остваривање овог права треба да буде једноставно са што мање трошкова или без трошкова, те је предложено да у поступцима остваривања права на приступ информацијама (управном и судском) свака странка сноси своје трошкове. 

Такође, напоменула је Прибиловић, предложено је и увођење института злоупотребе права на приступ информацијама, у складу са међународним и европским стандардима и документима, који институт познају и друге државе, а подразумијева обавезу органа да спријечи сваку злоупотребу овог права од корисника који тражи остваривање права супротно циљу и сврси закона. 

„Иако свјесни чињенице да транспарентност рада органа власти представља идеал сваког демократског друштва уједно морамо бити свјесни да то не значи апсолутну транспарентност и отвореност којом би били повријеђена друга призната права, интереси и вриједности заштићени уставом и законима. Као што је значајна дужност државе да ојача повјерење грађана у институције, једнако је важно да грађани користе законске одредбе у складу с њиховом намјеном и сврхом“, казала је Прибиловић. 

Шеф делегације ЕУ Аиво Орав је истакао да тајност података представља плодно тло за развој корупције. Ефикасна и сервисно орјентисана управа треба да свима обезбиједи приступ релевантним информацијама, посебно истраживачким организацијама и новинарима, који, у противном, не би били у могућности да свој посао раде професионално и у корист грађана. 

Он је казао да су у посљедњим извјештајем Европске комисије о Црној Гори, црногорске институције су позване да обезбиједе већу транспарентност и одговорност, нарочито у областима које су склоне корупцији и у секторима који су задужени за расподјелу великих дијелова државног буџета или имовине. 

„Од велике важности је да се закон измијени, узевши у обзир све значајне препоруке из Извјештаја ЕК, као и релевантних експерте Европске уније, укључујући и мисију стручног надзора и заштите слободних података која је оџана у јулу. Између осталог, експерти ЕУ су истакли важност да у СПИ не буде уведен институт злоупотребе података“, казао је Орав. 

Јавна расправа о тексту Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о слободном приступу информацијама почела је 17. септембра 2019. године, објављивањем јавног позива за учешће у расправи, текста Нацрта закона са образложењем и Програма јавне расправе на интернет страници Министарства јавне управе и порталу е – управе. Јавна расправа ће трајати 30 дана. 

МИНИСТАРСТВО ЈАВНЕ УПРАВЕ




Да ли вам је садржај ове странице био од користи?