Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Саопштење Министарства јавне управе поводом реакција на Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о слободном приступу информацијама

Објављено: 26.09.2019. • 20:55 Аутор: МЈУ

Министарство јавне управе прати све коментаре и интересовање јавности о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама и у складу са правилима о спровођењу јавне расправе, све предлоге и сугестије ће пажљиво размотрити. 

Подсјећамо да је јавна расправа о тексту Нацрта закона почела 17. септембра 2019. године објављивањем јавног позива за учешће у расправи са пратећим материјалом, на интернет страници Министарства и порталу е-управе. Јавна расправа трајаће до 18. октобра 2019. године. 

Циљ предложених измјена и допуна у области слободног приступа информацијама је да допринесу што дјелотворнијем остваривању права на слободан приступ информацијама, те стварању неопходних механизама, како би све оно што су идентификовани проблеми у примјени овога закона, били превазиђени. На овај начин, створили би се и неопходни услови да се право на слободан приступ информацијама остварује квалитетније и ефикасније.

Као што смо више пута саопштили, предложена законска рјешења припремљена су у складу са најбојим праксама, међународним и европским стандардима и документима, те у складу са препорукама које су дате од стране међународног експерта ангажованог од стране Делегације ЕУ у Црној Гори и препорукама из Анализе нормативног оквира у области слободног приступа информацијама, коју је Влада Црне Горе усвојила у априлу ове године.

У односу на оцјену из недавне изјаве амбасадора Орава да су међународни експерти, између осталог, истакли важност неувођења концепта злоупотребе права у Закону о слободном приступу информацијама министарка јавне управе, Сузана Прибиловић, је упутила званични допис Делегацији ЕУ у Подгорици са молбом за достављање поменутих препорука. Подсјећамо да је, у поступку припреме Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о слободном приступу информација, од стране међународне експертице која је као подршка у овом процесу ангажована од стране Делегације ЕУ у ЦГ, као једна од кључних препорука истакнута важност увођења института злоупотребе права на приступ информацијама. 

Када је ријеч о институту злопотребе права, важно је напоменути да је овај институт механизам који је успјешно заживио у многим државама ЕУ и региона, као што су нпр. Уједињено Краљевство, Ирска, Шкотска, Канада, Португал, Швајцарска, Словенија, Србија, Хрватска и др. Циљ увођења злоупотребе права је да се спријечи сваки недопуштени циљ од стране корисника супротно циљу и сврси закона, а који подразумијева да корисници овога права исти користе у улози демократских контролора власти, те омогућава да су грађани добро и правовремено информисани о питањама о којима треба да се опредјелјују или доносе одлуке.

Посебно истичемо да када је ријеч о правилној примјени института злоупотребе права од стране органа власти кључно је да се створи добра пракса, те је планирано доношење смјерница од стране Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама, као и едукација службеника из органа власти, како би се створили неопходни услови да у пракси не долази до неоправданог позивања на овај правни основ и злоупотребе самог института.

Истовремено, Нацртом закона предложена је измјена појма „орган власти“ из разлога недовољне прецизности постојеће норме која је знатно проширила обухват и на субјекте који нису и не треба да буду обвезници овога закона, нпр. попут политичких партија. Наиме, овај закон према свим међународним стандардима и документима треба да обухвати све органе власти који врше јавна овлашћења, а не субјекте који чине добровољни сектор као што су политичке организације, вјерске организације и удружења грађана.

У нацрту закона посебан акценат је стављен на питање трошкова у поступку остваривања овога права руководећи се општеприхваћеним стандардом, да остваривање овог права треба да буде једноставно са што мање трошкова или без трошкова, те је предложено да у поступцима остваривања права на приступ информацијама (управном и судском) свака странка сноси своје трошкове, без обзира на успјех у поступку, како трошкови поступка не би оптерећивали остваривање права корисника, нити били у супротности са јавним интересом.

Такође, предложеним рјешењима, не у циљу одуговлачења поступка, како се то представља у јавности, већ искључиво у циљу ефикаснијег остваривања права на слободан приступ информацијама, прецизирани су рокови за поступање органа када одлучују о праву на приступ информацији и то како оних који у првом степену поступају по захтјевима за слободан приступ информацијама, тако и органа који поступа по жалбама.

Посебна пажња посвећана је питању могућег ограничења приступа информацији, што подразумијева изузетну посвећеност реалној и чињенично утемељеној процјени штетности објављивања појединих информација (у циљу заштите легитимних интереса заштите државе, друштва и појединца), што се обезбјеђује кроз прописани механизам теста штетности.

Информације које су означене степеном тајности предложеним измјенама нијесу искључене из примјене овога закона, изузев оних информација, односно података у области безбједносно обавјештајног сектора, што је стандард и у другим европским државама (нпр. Уједињено Краљевство, Њемачка), већ подлијежу релативном ограничењу, што орган власти мора у сваком случају цијенити.

Позивамо заинтересовану јавност да учествује у процесу јавне расправе како би заједничким радом допринијели унапређењу предложених рјешења. 

МИНИСТАРСТВО ЈАВНЕ УПРАВЕ

Везани чланци:

У сусрет новом Закону о локалној самоуправи 21.02.2025.
Позив за јавне консултације о НАП-у Партнерство за отворену управу у Црној Гори 20.02.2025.
Хитно морамо наставити са имплементацијом Закона о информационој безбједности 19.02.2025.
Обавјештење 12.02.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?