Техннологија и развој друштва тема овогодишњег Фестивала „Отворени дани науке“

Фестивал „Отворени дани науке“ трајаће од 1. до 5. октобра у Подгорици и другим црногорским градовима, а тема овогодишњег Фестивала је технологија и развој друштва, саопштено је на прес конференцији Министарства науке.

Директорица фестивала “Отворени дани науке”, Ђурђина Булатовић, казала је да је слоган деветог издања фестивала „Технологуј се“.

„Тема Фестивала ове године јесте технологија и развој друштва, будући да експанзија технолошког развоја има веома вежан утицај на свакодневни живот и на живот свих грађана, али исто тако подстиче на размишљање гдје заправо развој технологије може да нас доведе и на који начин може да утиче на будућност човјечанства. На та питања покушаћемо да одговоримо кроз раличите сегменте Фестивала“, најавила је Булатовић у ПР Центру.

Фестивал је, како је рекла, постао изузетно препознатљив и број партнера и учесника расте из године у годину.

„Измјена у односу на претходна издања јесте да смо настојали да централизујемо Фестивал и да већину сегмената организујемо на једној локацији. У питању је Парк Дворца на Крушевцу, гдје ће посјетиоци имати прилику да обиђу велики број изложби, радионица, експеримената из различитих области, као што су роботика, програмирање, астрономија, али и физика, хемија, биологија“, навела је Булатовић.

Она је казала да ће Фестивал свечано бити отворен 1. октобра у Дворцу Петровића у 19 сати и 30 минута након чега ће посјетиоци имати прилику да обиђу изложбу „Био космос, технологија и умјетност“.

„Осим у Подгорици, веома занимљив програм имаћемо и у Никшићу. Такође, програм имамо и на сјеверу, гдје ћемо имати Науку у покрету, али и у Котору и Бару“, казала је Булатовић.

Она је рекла да ће се Фестивал у Подгорици осим у Парку Дворца на Крушевцу, одржавати и у Галерији „Центар“, Центру за компетенције, на Универзитету Црне Горе, Универзитету Доња Горица (УДГ) и на другим локацијама.

Професорица са Факултета визуелних умјетности ФВУ (Универзитет Медитеран), Марија Џогановић, рекла је да ће на изложби „Био космос“, у организацији Министарства науке, посјетиоци имати прилику да виде нешто несвакидашње, „што се дешава око нас, али ми нисмо у прилици да то видимо, због тога што нема за то потребне технологије“.

„Сада смо у прилици да видимо како настаје ћелија, како се дијели. Имамо прилику да видимо како се у можданим синапсама преносе информације. Имамо прилику да видимо шта се дешава на ћелијском нивоу“, рекла је Џогановић.
Сљедећи сегмент, како је рекла, је ауторска изложба „Код“ студенткиње Катарине Лаковић.

„Она прави везу између микрокосмоса и макрокосмоса. Повезује то да је у сваком човјеку записан неки код, до кога он оптерећен свакодневицом, не може да допре. Умјетник може, несвјесним путем забиљежавањем тачака, линија, површина, да дешифрује тај код, да га понуди свима нама и да нас на неки начин инспирише да тражимо тај код у нама самима“, појаснила је Џогановић.

Она је, као још један сегмент изложбе, најавила веома необичну инсталацију, гдје је студент Осман Заимовић конструисао машину, која је осјетљива на звук и назива се „Синарт“.

„Трећи сегмент овог дијела који покрива ФВУ је изложба „Лумен принт“, колеге Балше Гобовића. То је техника која потцртава чињеницу да фотографија настаје емитовањем и прихватањем тог свјетла. Посљедњи сегмент изложбе је перформанс. То је ауторско дјело студенткиње Џенане Мушовић. Зове се „Играч или посматрач“ и она се на један критички начин односи према технологији, заправо износи нам бојазан да смо на неки начин сви обузети технологијом. То је позив да се вратимо себи и да искористимо технологију како би живот учинили бољим, а не се утопили у масу у вируелном свијету“, навела је Џогановић.

Професорица са Природно-математичког факултета (Универзитет Црне Горе), Слађана Кривокапић, појаснила је да су активности тог факултета ове године усмјерене у правцу биотехнологије.

„Представићемо технику рекомбинације гена, мапирања гена, указаћемо на примјену микроорганизама у биотехнологији и на све изазове и ризике генетског инжењеринга“, казала је Кривокапић.

Други сегмент је, како је додала, посвећем периодном систему елемената, због тога што су Уједињене нације 2019. прогласили годином Међународног периодног система елемената.

„Тако да ове године периодни систем елемената пуни 150 година“, рекла је Кривокапић.

Једна од радионица ће се, како је најавила, односити на минералну исхрану биљака.

„Показаћемо како биљке усвајају, транспортују, метаболишу минералне елементе, како их користе у физиолошким процесима, шта се дешава ако се ти елементи налазе у дефициту или су у вишку“, казала је Кривокапић.

Она је појаснила да је биохемија наука која спаја биологију и хемију и томе ће, како је додала, бити посвећена радионица „Доказивање макромолекула и електролита у тјелесим течностима“.

Представница компаније М:тел, Александра Радојевић, истакла је да је у доба дигитализације јако важно да је академска заједница схватила комерцијални потенцијал иновација и да је процес иновација постао двосмјеран.

„Поред тога што је наша компанија највећи мобилни оператор, компанија М:тел је и једини телекомуникациони оператор, који је регистрован као иновативна организација. Позвала бих и друга предузећа из индустрије да се региструју и постану иновативна“, казала је Радојевић.
М:тел ће, како је рекла, бити присутан на три локације и то на централној испред Дворца Петровића на Крушевцу, на платоу испред УДГ-а и у оковиру М:тел дигиталне фабрике.

„Имаћете прилику да научите основе програмирања, како да користите 3Д штампаче, шта је то виртуелна реалност. Оно што ћемо ексклузивно приказати на овогодишњем штанду јесу два прототипа, која се тичу смартхоме уређаја. То су сензори, односно уређаји који ће омогућити већу енергетску ефикасност у домаћинствима“, рекла је Радојевић.

Детаљније информације о програму Фестивала доступне су на сајту www.данинауке.ме .

Видео: Ђурђина БУЛАТОВИЋ, директорица Фестивала "Отворени дани науке"