- Влада Црне Горе
Будва: Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић отвори...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Будва: Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић отворио 13. Фестивал информатичких достигнућа ИНФОФЕСТ
Објављено: 25.09.2006. • 05:51 Аутор: Насловна страна
Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на отварању 13. Фестивала информатичких достигнућа ИНФОФЕСТ у Будви
Даме и господо,
Велико ми је задовољство да вас срдачно поздравим на 13. Инфофесту, манифестацији која у континуитету потврђује нашу опредијељност да одговорно креирамо и реализујемо најбољу визију будућег развоја Црне Горе, базираног на знању.
Црна Гора је, већ давних деветдесетих, одлучила да интензивира свој информатички развој и да, са пуним разумијевањем значаја информатике и комуникација, своју развојну будућност ослони на савремене информационе технологије. Први прагматични корак у том правцу био је управо Инфофест, који је, свих ових година, представљао стјециште прогресивних технолошких идеја, полигон за размјену искустава, синергију комуникационих активности и сарадње информатичких посленика. Због тога је Влада Црне Горе, још 1993. године, прогласила Инфофест манифестацијом државног значаја.
Обнова црногорске независности, за коју су се грађани опредијелили на демокреатском референдуму, заправо и јесте рационално и модерно разумијевање појма заједништва. Сигурни смо да ће јасноћа државног оквира и за Црну Гору и за остале државе региона представљати стимуланс јачању савремених форми заједништва, које омогућавају да се појединачни интереси и економски модели сарадње, од којих се полази и на које су ослањени, заједнички, лакше достижу.
Реформски пројекти који се реализују у Црној Гори представљају коријенит раскид са архаичним поимањем економије, па и друштва у цјелини. Кроз процес Европских интеграција профилисали смо јасне правце нашег даљег развоја. Свјесни смо да изазови са којима се суочавамо нијесу наивни. Међутим, цијеним да је најтежа, транзициона фаза иза нас. И, да имамо довољно капацитета и потенцијала да, у савезништву са стратешким партнерима, извршимо даља потребна прилагођавања и промјене, које ће Црну Гору, релативно брзо, сврстати у европске државе са ефикасним сервисима за грађане, бизнис и друштво у цјелини.
У суштини, усмјеравање на економске секторе и услуге у којима видимо развојну шансу Црне Горе, уз истовремено модернизовање капиталне инфраструктуре, и развој информационе и комуникационе технологије, чини окосницу реформи које спроводимо. На том плану, Влада Црне Горе је у јуну 2004. усвојила Стратегију развоја информационог друштва и Акциони план за њену реализацију, који се ослањају на препоруке Лисабонског самита ЕУ, еЕуропе + 2003, еЕуропе 2005, као и на остале релевантне смјернице ЕУ и Пакта стабилности за Југоисточну Европу. Дефинисали смо и кључне приоритете е-Говернмент до 2008. Дакле, и овим стратешким документима детерминисали смо пут развоја у економију и друштво знања. И кроз овај оквир демонстрирамо да смо разумјели да, у ери глобализације, само као информационо друштво, можемо убрзати развојни процес и створити услове за одржив економски развој и за пуни демократски амбијент.
На платформи дефинисаној Стратегијом развоја информационог друштва, Црна Гора је усвојила низ закона и прописа у области интелектуалне својине, електронског потписа и другим сродним питањима. Агенда економских реформи, као обухватно реформско полазиште које третира и област информатичко- комуникационог прогреса, укључује и програме и пројекте кроз које ће се стимулисати непосредан развој ИЦТ сектора, подићи ниво информатичке културе и повећати доступност рачунарских технологија и Интернета. У том свијетлу, цијеним веома важним Уговор о стратешком партнерству Владе Републике Црне Горе који смо закључили са Microsoft-ом прошле године, као и Уговор о академском софтверу за потребе образовних институција у Црној Гори, у фебруару ове године. Реализаија концепта ''електронске владе'' је, свакако, једно од сљедећих приоритетних инвестиционих улагања у развој информационо-комуникационе технологије
Разумљиво, овакво опредјељење ћемо богатити сарадњом са другим државама, значајним међународним и регионалним технолошким компанијама, као и са свим институцијама и појединцима који за такве пројекте имају интересовање и у њима препознају и сопствени интерес.
Сигуран сам да је управо Инфофест право мјесто на коме треба поновити наш позив на сарадњу. Послови и пројекти који нам предстоје и у Црној Гори и у другим сусједним државама захтијевају регионално обједињавање потенцијала и ресурса, што ће, уз спремност свјетских технолошких лидера да се укључе у такав концепт, најбрже генерисати жељене резултате.
Инфофест је, у читавом периоду свог постојања, представљао потврду пуне отворености Црне Горе за сарадњу, у интересу свих учесника. Увјерен сам да ћете и са овогодишњег, тринаестог по реду, Будванског окупљања, отићи богатији за нова сазнања, спремнији за нове успјехе и трајно увјерени да мисија којој сте посвећени има неоспорну будућност.
Уз најбоље жеље за пријатан и успјешан боравак у Будви, 13. Фестивал информатичких достигнућа ИНФОФЕСТ 2006. проглашавам отвореним
Захваљујем на пажњи.
Будва, 24. септембар 2006.
Даме и господо,
Велико ми је задовољство да вас срдачно поздравим на 13. Инфофесту, манифестацији која у континуитету потврђује нашу опредијељност да одговорно креирамо и реализујемо најбољу визију будућег развоја Црне Горе, базираног на знању.
Црна Гора је, већ давних деветдесетих, одлучила да интензивира свој информатички развој и да, са пуним разумијевањем значаја информатике и комуникација, своју развојну будућност ослони на савремене информационе технологије. Први прагматични корак у том правцу био је управо Инфофест, који је, свих ових година, представљао стјециште прогресивних технолошких идеја, полигон за размјену искустава, синергију комуникационих активности и сарадње информатичких посленика. Због тога је Влада Црне Горе, још 1993. године, прогласила Инфофест манифестацијом државног значаја.
Обнова црногорске независности, за коју су се грађани опредијелили на демокреатском референдуму, заправо и јесте рационално и модерно разумијевање појма заједништва. Сигурни смо да ће јасноћа државног оквира и за Црну Гору и за остале државе региона представљати стимуланс јачању савремених форми заједништва, које омогућавају да се појединачни интереси и економски модели сарадње, од којих се полази и на које су ослањени, заједнички, лакше достижу.
Реформски пројекти који се реализују у Црној Гори представљају коријенит раскид са архаичним поимањем економије, па и друштва у цјелини. Кроз процес Европских интеграција профилисали смо јасне правце нашег даљег развоја. Свјесни смо да изазови са којима се суочавамо нијесу наивни. Међутим, цијеним да је најтежа, транзициона фаза иза нас. И, да имамо довољно капацитета и потенцијала да, у савезништву са стратешким партнерима, извршимо даља потребна прилагођавања и промјене, које ће Црну Гору, релативно брзо, сврстати у европске државе са ефикасним сервисима за грађане, бизнис и друштво у цјелини.
У суштини, усмјеравање на економске секторе и услуге у којима видимо развојну шансу Црне Горе, уз истовремено модернизовање капиталне инфраструктуре, и развој информационе и комуникационе технологије, чини окосницу реформи које спроводимо. На том плану, Влада Црне Горе је у јуну 2004. усвојила Стратегију развоја информационог друштва и Акциони план за њену реализацију, који се ослањају на препоруке Лисабонског самита ЕУ, еЕуропе + 2003, еЕуропе 2005, као и на остале релевантне смјернице ЕУ и Пакта стабилности за Југоисточну Европу. Дефинисали смо и кључне приоритете е-Говернмент до 2008. Дакле, и овим стратешким документима детерминисали смо пут развоја у економију и друштво знања. И кроз овај оквир демонстрирамо да смо разумјели да, у ери глобализације, само као информационо друштво, можемо убрзати развојни процес и створити услове за одржив економски развој и за пуни демократски амбијент.
На платформи дефинисаној Стратегијом развоја информационог друштва, Црна Гора је усвојила низ закона и прописа у области интелектуалне својине, електронског потписа и другим сродним питањима. Агенда економских реформи, као обухватно реформско полазиште које третира и област информатичко- комуникационог прогреса, укључује и програме и пројекте кроз које ће се стимулисати непосредан развој ИЦТ сектора, подићи ниво информатичке културе и повећати доступност рачунарских технологија и Интернета. У том свијетлу, цијеним веома важним Уговор о стратешком партнерству Владе Републике Црне Горе који смо закључили са Microsoft-ом прошле године, као и Уговор о академском софтверу за потребе образовних институција у Црној Гори, у фебруару ове године. Реализаија концепта ''електронске владе'' је, свакако, једно од сљедећих приоритетних инвестиционих улагања у развој информационо-комуникационе технологије
Разумљиво, овакво опредјељење ћемо богатити сарадњом са другим државама, значајним међународним и регионалним технолошким компанијама, као и са свим институцијама и појединцима који за такве пројекте имају интересовање и у њима препознају и сопствени интерес.
Сигуран сам да је управо Инфофест право мјесто на коме треба поновити наш позив на сарадњу. Послови и пројекти који нам предстоје и у Црној Гори и у другим сусједним државама захтијевају регионално обједињавање потенцијала и ресурса, што ће, уз спремност свјетских технолошких лидера да се укључе у такав концепт, најбрже генерисати жељене резултате.
Инфофест је, у читавом периоду свог постојања, представљао потврду пуне отворености Црне Горе за сарадњу, у интересу свих учесника. Увјерен сам да ћете и са овогодишњег, тринаестог по реду, Будванског окупљања, отићи богатији за нова сазнања, спремнији за нове успјехе и трајно увјерени да мисија којој сте посвећени има неоспорну будућност.
Уз најбоље жеље за пријатан и успјешан боравак у Будви, 13. Фестивал информатичких достигнућа ИНФОФЕСТ 2006. проглашавам отвореним
Захваљујем на пажњи.
Будва, 24. септембар 2006.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?