Отворена изложба „Повратак краља“: Црна Гора ће испунити и преостали дуг према династији Петровић Његош

У Дворцу Петровића на Крушевцу синоћ је, поводом обиљежавања 30 година од преношења посмртних остатака краља Николе у Црну Гору, свечано отворена изложба фотографија „Повратак краља“.

Аутор изложбе је Рајко Паповић, чије су фотографије пратиле цјелокупан ток преношења остатака краља Николе од Сан Рема до Цетиња. 

Изложбу је отворио министар културе Александар Богдановић који је истакао како мотиви представљени на вечерашњој изложби буде посебну емоцију.

Та емоција, изнад свега, проистиче из времена прошлог. Из наше историје, која биљежи и догађаје што се могу посматрати исклизнућем из регуларног и природног развоја националне самобитности једног народа. Један од таквих догађаја, свакако, историја је забиљежила 1918. године, и то као примјер насилно нарушеног развоја једне државе, све до њеног укидања. Баш тај догађај у општеисторијским оквирима има посебну тежину – нарочито уколико у обзир узмемо цијену коју је црногорски народ платио стварајући државу. Такве се историјске аномалије могу исправити, и то онда када је очуван идентитетски супстрат и биће народа – што је на примјеру Црне Горе и потврђено. И данас, када смо обновљену државу уобличили правно и институционално, дужни смо и да испунимо историјску обавезу која се тиче исправљања свих неправди насталих као посљедица губљења државе. Вечерас смо овдје како бисмо се присјетили историјског чина Црне Горе, која је свог краља, након 68 година, вратила простору којем припада. Са њим су се тада у домовину вратиле и краљица Милена и принцезе Вјера и Ксенија. Тај цивилизацијски и етички чин остаће забиљежен у нашој историји као један од важних догађаја који ће мотивисати и процес обнове црногорске државности – рекао је он.

Министар Богдановић нагласио је и како дуг према династији Петровић Његош неће бити враћен све док остаци њених преосталих чланова не буду почивали у Црној Гори.

Вишевјековна прича о династији Петровић Његош, дио је сржи црногорске историје и идентитета. Стотину година уназад, почео је процес насилног урушавања тог идентитета и његове негације. Али, и у најтежим данима – он је очуван. Зато, наша је обавеза да данас, у много повољнијим временима, када смо исправили многе историјске неправде, учинимо све како би црногорски идентитет био оснажен – а прије свега, како ниједна прича из тог опсега не би остала неиспричана и недовршена. Јер, тешко је градити данашњицу на замагљеној прошлости, уз дугове потомцима оних без којих наша историја и наш идентитет у својој суштини не би имали тако изражене појмове слободе и јунаштва. Зато је наш задатак и да, уз снажну вољу, завршимо започето. Да испунимо дуг према нашој славној династији. Стога смо, у сарадњи са принцом Николом, покренули иницијативу за преношење остатака чланова наше краљевске династије који још чекају на свој вјечни подловћенски смирај. И сасвим сам сигуран да ћемо у предстојећем времену ту обавезу испунити и да ће краљеви синови Данило, Мирко и Петар и његов унук Михаило почивати на Цетињу. Тек када одужимо тај дуг, моћи ћемо да говоримо о пуној историјској и моралној одговорности, о одавању дужног поштовања династији Петровић Његош. Формирајући координациони одбор који ће се бавити тим питањем, Држава и све њене институције већ су исказале ријешеност да то учине, а тиме и посвећеност у очувању идентитетских вриједности своје државе и спремност на испуњење задатка који је пред генерацијама Црногораца чекао један читав вијек – закључио је он.

На изложби је представљена 101 фотографија, а испред породице Петровић Његош присутне је поздравио принц Никола, који се присјетио догађаја којем је посвећена изложба „Повратак краља“.

Нијесам очекивао да ћу икада искусити такве емоције као током тих дана, када се дешавао тај невјероватни пренос, те током церемоније која га је заокружила. Био сам под утиском усхићења мушкараца и женакоји су се гурали док је поворка пролазила, како у Италији, тако и у Црној Гори. Поред изврсног протоколарног сегмента, њихово је усхићење путовању четири ковчега давало епску и ванвременску димензију. Ипак, најдубље су ме дирнуле сцене у Црној Гори, долазак у Бар, срцепарајуће појање које је дочекало ковчеге на Његушима, маса људи на цетињским улицама, по крововима кућа или на дрвећу док су ковчези пролазили. Први пут сам тада имао тај топли осјећај да један народ може да буде велика породица. Да ја припадам тој породици и да је тај сакривени дио мене управо излазио на површину током тих незаборавних дана. Некако су та четири ковчега била покретач колективног препорода који је скренуо ток мог живота и смјер који је до тада имао, али и судбину Црне Горе и Црногораца. Заправо, како се осврнем уназад, тако остајем увјерен да би се Црногорци, да није било тог догађаја који је оживио у црногорским срцима носталгију и гордост према њиховој историји, упустили у крваве сукобе који су окончали југословенску еру – рекао је он.

Рајко Паповић рођен је 1954. године у Никшићу. Мајстор умјетничке фотографије, иначе запослен у Телевизији Црне Горе, током досадашњег рада излагао је на бројним групним изложбама у држави и иностранству – почев од Подгорице и Никшића, преко Београда, Новог Сада, Сарајева, Приштине, Мостара, Сплита, Загреба, Љубљане, Марибора и Софије, све до Прага, Будимпеште, Милана, Ливорна, Марсеја и Барселоне. Изложба „Повратак краља“ његова је четврта самостална, а за свој рад до сада је добио низ признања и награда.

Видео: Yоутубе