Радуловић: Црна Гора посвећена спровођењу стамбених политика за осјетљиве категорије грађана

Министар је то казао током данашњег уводног излагања на конференцији „Право на адекватно становање - од идеје до спровођења“ у организацији Асоцијације за демократски просперитет – Зид и Платформе за развој адекватног становања у Црној Гори.

Радуловић је казао да кроз Програм социјалног становања за период 2017-2020. године црногорске општине располажу са фондом од преко 2.000 стамбених јединица, које су претежно додијељене лицима у стању социјалне потребе. Истакао је и пројекат „1000+“ МОРиТ-а захваљујући коме је скоро 1200 домаћинстава ријешило стамбено питање по повољнијим условима. Најавио је да ће кроз четврту фазу овог пројекта још око 400 домаћинстава ријешити стамбено питање. 

„Кроз Регионални стамбени програм за расељена и интерно расељена лица, од 2015. изграђена су 62 стана у Никшићу, 120 на Кампу Коник, 94 у Беранама, 51 на Конику, у Херцег Новом је купљено 36 станова за социјално угрожене породице и изграђен је Дом за стара лица у Пљевљима. Такође, започета је реконструкција постојећих војних објеката – Војни комплекс Требјеса за потребе изградње Дома за стара и одрасла инвалидна лица у општини Никшић“, нагласио је Радуловић.

Он је подсјетио и на пројекат Изградње станова солидарности који спроводи Црногорски фонд за солидарну стамбену изградњу, а који је реализовао преко 2000 станова. Министар је истакао и улогу синдиката, приватног сектора и непрофитних организација у рјешавању стамбених питања. 

Радуловић је навео да ни Европска унија нема јединствену политику социјалног становања већ ту проблематику препушта државама чланицама. „Општеприхваћен је принцип који подразумијева да се стамбени проблеми рјешавају тамо гдје настају, на нивоу локалних заједница, уз мању или већу финансијску помоћ државе“. 

Црна Гора је потписница више међународних докумената који третирају питање социјалног становања, а домаће законодавство ослања се на Националну стамбену стратегију за период 2011-2020. и Закон о социјалном становању који је донијет 2013.

Њиме је утврђено да су социјални станови намијењени оним грађанима који из социјалних, економских и других разлога не могу да ријеше питање становања без интервенције државе. Приоритет имају самохрани родитељи, односно старатељи, лица са инвалидитетом, лица преко 67 година живота, млади који су били дјеца без родитељског старања, породице са дјецом са сметњама у развоју, припадници Рома и Египћана, расељена лица, интерно расељена лица с Косова која бораве у Црној Гори, странац са сталним настањењем или привременим боравком који је имао признат статус расељеног лица или интерно расељеног лица и жртве насиља у породици.