У Улцињу представљен нови регионални пројекат за управљање ризицима од поплава, Симовић: Прекогранична сарадња, а не прекогранични проблеми

Влада Црне Горе одговорно и активно ради на заштити својих водних ресурса, њиховом одрживом коришћењу и заштити од бројних ризика у овој области, дајући одговор на бројне изазове које су посљедица све израженијих климатских промјена. У том правцу на националном нивоу и у сарадњи са међународним партнерима у Црној Гори се реализује низ пројеката, чија је посебна важност у позитивном прекограничном утицају и промоцији дијалога и заједничког рјешавања проблема и изазова.

Један од тих пројекта који се реализује у сарадњи са УНДП, представљен је данас у Улцињу. Ријеч је о регионалном пројекту „Климатски отпорно, интегрално управљање ризицима од поплава у прекограничном сливу ријеке Дрим на Западном Балкану, који реализују Црна Гора, Албанија и Сјеверна Македонија.

Пројекат се финансира из Адаптационог фонда, са више од 9 милиона долара, од чега је Црној Гори на располагању 2,3 милиона долара који ће бити утрошени на регулацију ријеке Бојане, ријеке Грачанице на подручју општине Никшић, као и на јачање институција и мјере елиминисања негативног антропогеног утицаја на водотоцима слива Дрима. Представљању пројекта у Улцињу присуствовао је потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић, стална представница УНДП-а у Црној Гори г-ђа Даниела Гашпарикова.

Дијалог и заједнички одговор на заједничке проблеме

Говорећи на презентацији пројекта, потпредсједник Симовић је казао да овај пројекат даје одговоре на вишедеценијске проблеме са поплавама које осјећају локалне заједнице, затим проблеме на нивоу три укључене државе, као и проблеме на регионалном нивоу у подручју овог слива.

Кључне поруке овог пројекта, како је истакао, јесу прекогранична сарадња, дијалог као најбоља потврда добросусједских и пријатељских односа између држава и приступ да је потребна прекогранична сарадња, а а не прекогранични проблем. “Овај пројекат потврђује овај приступ и он треба да буде водиља у свим наредним изазовима које имамо у овом подручју, а који се тичу односа и управљања са прекограничним водотоцима”, оцијенио је Симовић.

Он је додао да је пројекат и одговор на глобалне изазове као посљедице све израженијих климатских промјена. „Вјерујемо да оваквом заједничком бругом и заједничким одговорима, три државе – Црне Горе, Албаније и Сјеверне Македоније, уз подршку Адаптационог фонда, уз учешће УНДП, дајемо заједнички одговор на заједничке изазове“.

„За нас су веома важни пројекти који имају брзи почетак, видљив ефекат, који су превентива у односу на економске штете, проблеме грађана. Зато молба и порука пројектном тиму да не губимо вријеме. Да што прије, надам се почетком идуће године, означимо да су почели радови“, казао је Симовић.

Он је подсојетио и на остале пројекте покренуте у посљедње вријеме, а који су показатељ квалитетнијег односа према нашим водотоцима, а који су, такође, резултат, добре комуникације и сарадње са међународним партнерима. „Заједнички, осмишљено, уз снажну подршку међународних партнера, ушли смо у фазу да дајемо осмишљене и правимо добре потезе који иду у правцу давања одговора на климатске промјене, интегрално управљање ризицима, посебно од поплава“, поручио је Симовић.

У комуникацији са Албанијом да изједначимо коте насипа на Бојани

Симовић је прецизиро да ће од 2,3 милиона долара, Црна Гора 1,3 милиона долара опредијелити за инфраструктурне радове на Бојани и ријеци Грачаници и израду пројектне документације, како би се инфраструктурни радови урадили квалитетно. „Ми морамо коначно да добијемо коте насипа који су подигнути на Албанској страни. Морамо ниво наших насипа да изједначимо са тим котама, јер у супротном имамо веће пробеме и опасности. Сигуран сам да ћемо преко овог пројекта у доброј комуникацији са нашим колегама из Албаније обезбиједити те податке и насипе на Бојани довести у нивелацију са онима у Албанији“, казао је Симовић, наводећи да ће за инфраструктурне радове у Улцињу бити утрошено 800 хиљада долара, док ће за за радове на Грачаници бити утрошено око 100.000 долара, уз претходну израду пројекта регулације и за ту ријеку.

Гашпарикова: Црна Гора успјешна на плану ублажавања ефеката климатских промјена

Стална представница УНДП у Црној Гори, Даниела Гашпарикова истакла је посвећеност Црне Горе Париском климатском споразуму: „Црна Гора је већ остварила циљ и смањила емисију гасова са ефектом стаклене баште за 30% и то много прије зацртаног рока 2030. године. Од укупно 197 земаља потписница споразума, Црна Гора се већ налази у групи од само 16 држава које су испуниле овај циљ.“

Поред очигледног успјеха у митигацији, односно ублажавању ефеката климатских промјена, она је указала на неоподност увођења мјера адаптације – односно бољег прилагођавања на промјене у клими. Гашпарикова је указала да су поплаве из 2010. године још увијек болни подсјетник на то да је преко 9,300 људи, односно 1,5% укупног становништва Црне Горе, било присиљено да напусти своје домове, при чему су поплаве узроковале губитке и штету од готово 1,5% БДП. „Предности адаптације су вишеструке, издвојићу само три кључне: прво, адаптација помаже да се избјегне трошак потенцијалних штета узрокованих екстремним временским условима; друго, има позитиван утицај на привреду – смањењем ризика се повећава продуктивност, подстичу иновације и привлаче инвестиције; и као треће – адаптација доноси предности по друштво и животну средину. Према процјенама, укупан повраћај на улагање у отпорност на климатске промјене је висок и креће се од 2 до 10 еура поврата на сваки уложени еуро“ појаснила је Гашпарикова. Уједно је подсјетила да су воде заједнички ресурс и изискују заједничку одговорност и регионалну сарадњу.

 „Зато смо се и окупили овдје данас да представимо регионални пројекат за басен ријеке Дрим, који се финансира из Адаптационог фонда. Пројекат тежи унапређењу управљања ризиком од поплава и то са локалног и националног до регионалног нивоа. Од пројекта ће највећу корист имати општина Улцињ путем реализације структурних мјера на ријеци Бојани,“ закључила је стална представница УНДП, Даниела Гашпарикова.

Осим пројеката регулације Бојане и Грачанице, кроз посебне компоненте пројекта, 200.000 долара ће бити намијењено за мјере, као што је детекција зона угрожених нелегалним одлагањем отпада, уклањање тог материјала из водотока, пошумљавање као мјера заштите од ерозије и слично. 300.000 долара ће бити опредијељено за додатно опремање Хидро-метеоролшког завода за унапређење мониторинга вода и других лабораторија за контролу квалитета вода.

Презентацију пројекта је као домаћин отворио предсједник Општине Улцињ Лоро Нрекић, а присуствовао је потпредсједник Општине Никшић Драган Перовић. Они су као представници локалних самоуправа корисника пројекта изразили задовољство због реализације пројекта који ће значајно допринијети рјешавању дугогодишњих проблема на подручју ове двије општине.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја