Пресуда против Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру

Европски суд за људска права у Стразбуру („Европски суд“) донио је пресуду о правичном задовољењу (јуст сатисфацтион) у предмету КИПС ДОО и Дрекаловић против Црне Горе (бр. 28766/06) којом је обавезао државу Црну Гору да плати предузећу КИПС ДОО („први подносилац представке“) укупан износ од 4,535,595.20 еура на име правичног задовољења због повреде члана 1 Протокола бр.1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода (“Конвенција“).

Европски суд је у главној пресуди КИПС ДОО и Дрекаловић против Црне Горе од 26. јуна 2018. године одлучио о меритуму предмета и утврдио повреде члана 6 став 1 (право на правично суђење) и члана 13 (право на дјелотворни правни лијек) Конвенције, као и повреду члана 1 Протокола бр.1 (заштита имовине) уз Конвенцију. Први подносилац представке је у том поступку Европском суду доставио финансијску анализу међународне консултантске мреже „КПМГ“, на основу које је опредијелио захтјев за правичним задовољењем због претрпљене материјалне штете и изгубљене добити на укупан износ од 30,764,542.22 еура. У конкретном, први подносилац представке је за накнаду измакле добити за „период од 2005. године до недефинисаног периода пословања у будућности“ тражио исплату износа од 30.000.000,00 € (тридесет милиона еура), док је у односу на претрпљену материјалну штету за трошкове прибављања грађевинске дозволе, припремних радњи за грађење објекта, куповине и допремања монтаже бетонске конструкције објекта, плаћања за куповину намјенске опреме објекта, као и трошкове Агенције за ПР по основу услуга на рјешавању кризне ситуације, закупа комерцијалног простора у штампи у 2005. и 2006. години ради јавне одбране и штампе брошура у 2005. и 2006. години, тражио укупан износ од 678,582.47 еура. 

У односу на предметни захтјев за правичним задовољењем, Европски суд је задржао коначну одлуку о овом питању уз давање могућности постизања споразума између страна. Стране у поступку, односно Влада Црне Горе и први подносилац представке, позвани су да у року од три мјесеца од правоснажности главне пресуде доставе своја писана изјашњења о износу материјалне штете коју треба додијелити првом подносиоцу представке и да обавијесте Европски суд о било каквом договору који могу постићи. 

У преговорима који су вођени од стране овлашћених представника државе Црне Горе и представника првог подносиоца представке договор није постигнут, о чему је Европски суд упознат и од стране заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права (у даљем тексту: „заступник“), као и од стране адвоката подносилаца представке.

У накнадном писаном изјашњењу које је поднио први подносилац представке, захтјев за правичним задовољењем у односу на изгубљену добит је у коначном опредијељен на износ од „најмање“ 39,558,137.18 еура. Као пратећу документацију на којој је заснован наведени захтјев, први подносилац представке је доставио нови финансијски извјештај Центра за форензичка истраживања из Новог Сада.

У одговору којим је Европски суд обавијештен да преговори нису били успјешни, заступник је указао на одређене чињенице од значаја за доношење одлуке о висини материјалне штете и изгубљене добити коју је претрпио први подносилац представке. Наиме, полазећи од прве пресуде у овом предмету у којој је Европски суд утврдио повреду члана 1 Протокола бр. 1 Конвенције и истовремено нашао да „постоји узрочна веза између утврђене повреде и материјалне штете коју је навео први подносилац представке”, у циљу правичног обештећења првог подносиоца представке размотрене су све релевантне чињенице, а нарочито финансијска документација која је достављена уз представку, порески извјештаји и друге околности које су од значаја за утврђивање висине стварне претрпљене штете. У складу са претходним, заступник је Европском суду посебно указао на чињеницу да је први подносилац планирао изградњу тржног центра са пратећим објектом на локацији на Старом Аеродрому у Подгорици, који је требао да почне са радом током 2006.године. Планирани објекти су подразумијевали изградњу складишта површине 1,743 м2 у првој фази, које је и направљено током 2006. године, и изградњу тржног центра са административним дијелом, површине 6,131 м2 у другој фази, који није изграђен због недобијања грађевинске дозволе од стране надлежних општинских органа. С обзиром на то да први подносилац представке није могао да гради тржни центар на начин на који је планирао на иницијалној локацији, током 2007. године први подносилац представке је од стране органа локалне самоуправе прибавио неопходну документацију за изградњу тржног центра на другој локацији – Цијевна, која се такође налази на територији Главног града Подгорице, површине 6,535.25 м2. Заступник је указао да први подносилац представке усљед повреде Конвенције утврђене пресудом Европског суда није био лишен пословања као компанија и да је наставио да функционише као лидер на тржишту током цјелокупног периода од 2006.-2018.године. Усљед околности које су довеле до повреде Конвенције, први подносилац представке је био онемогућен да остварује профит на територији Главног града Подгорице само за одређени временски период, тј. до изградње и почетка пословања другог тржног центра – ТЦ Цијевна 2008.године, због чега је у писаном изјашњењу указано да је правично да се први подносилац представке обештети за изгубљену добит само за период од 01.01.2006.године до 31.12.2007.године. Када је у питању износ по основу материјалне штете који је тражио подносилац представке, заступник је указао да тражени трошкови немају никакве узрочно-посљедичне везе са утврђеном повредом Конвенције, због чега је позвао Европски суд да их одбаци у цјелости као неосноване.

Европски суд је у пресуди о правичном задовољењу подсјетио „да пресуда којом је Суд утврдио повреду намеће правну обавезу туженој држави да прекине кршење и да исправи посљедице истог на начин да, у мјери у којој је то могуће, ситуацију врати каква је била прије кршења“. У главној пресуди у овом предмету, повреда је утврђена јер је захтјев за издавање грађевинске дозволе одбијен јер подносиоци представке нису испунили два критеријума: а) докомплетирање урбанистичке парцеле куповином сусједне катастарске парцеле у власништву Општине, која би била придодата њиховој и на тај начин се формирала једна „урбанистичка парцела“ и б) плаћање накнаде за уређење грађевинског земљишта. Европски суд је надаље примијетио да први подносилац представке иницијално није планирао изградњу ТЦ Цијевна, те да је исти изграђен из разлога јер је био онемогућен да прибави грађевинску дозволу за изградњу тржног центра на Старом Аеродрому. Имајући у виду да је други тржни центар заснован на истим плановима, Европски суд је прихватио да је ТЦ Цијевна изграђен умјесто планираног тржног центра на Старом Аеродрому. Како је ТЦ Цијевна отворен крајем 2007.године, што није било спорно међу странкама, Европски суд је, полазећи од становишта из главне пресуде и аргумента које су изнијеле странке у поступку, утврдио да је први подносилац представке претрпио штету због изгубљене добити само за период 2006. и 2007.године. 

Правећи компарацију између површине и локације планираног тржног центра на Старом Аеродрому и постојећег ТЦ Цијевна, у пресуди се наводи да Европски суд не може спекулисати на којој би локацији први подносилац представке остваривао већи профит, из којих разлога је као полазну основу за процјену изгубљене добити коју би остварио планирани тржни центар на Старом Аеродрому, узео профит који остварује ТЦ Цијевна. Како је у достављеним финансијским извјештајима, остварени профит ТЦ Цијевна варирао из године у годину (нпр. за прве двије године пословања, тј. 2008. и 2009.годину је износио 5,346,093.87 еура и 2,177,714.71 еура) Европски суд је сматрао за правичним да узме просјечни износ као претпостављени профит по години, односно износ од 2,267,797.60 еура. Како је први подносилац представке трпио штету само за двије године, тј. 2006. и 2007.годину, Европски суд је у коначном опредијелио укупни износ претрпљене штете због изгубљене добити на 4,535,595.20 еура и обавезао државу да плати наведени износ у року од 3 мјесеца од правоснажности пресуде. Када је ријеч о траженој материјалној штети и остатку захтјева за накнаду изгубљене добити, Европски суд је одбацио исте као неосноване.

Ова пресуда ће постати правоснажна у околностима утврђеним чланом 44 став 2 Конвенције и може бити предмет редакцијске измјене. Пресуда ће бити преведена и објављена по правоснажности исте.