Саопштење: Предсједник Владе РЦГ Жељко Штурановић примио националног директора и регионалног координатора Међународне банке за обнову и развој за земље Југоисточне Европе Орсалију Каланцопулос

Предсједник Владе Републике Црне Горе Жељко Штурановић, примио је данас у Подгорици националног директора и регионалног координатора Међународне банке за обнову и развој за земље Југоисточне Европе, госпођу Орсалију Каланцопулос, која борави у службеној посјети Црној Гори.

У разговору је било ријечи о будућој сарадњи са Свјетском банком и њеним афилијацијама - Међународним удружењем за развој (ИДА), Међународном финансијском корпорацијом (ИФЦ) и Мултилатералном агенцијом за осигурања инвестиција (МИГА), након што је Црна Гора, 18. јануара ове године, постала пуноправни члан тих институција.

Господја Каланцопулос је изразила задовољство поводом пријема Црне Горе у медјународне монетарно-финанијске институције и истакла спремност система Свјетске банке да помогне остваривању развојних приоритета Црне Горе, кроз четворогодишњу Стратегију сарадње, која треба да буде усвојена до средине ове године.

Пожеливши саговорници добродошлицу, предсједник Владе је истакао да се Црна Гора пријемом у монетарно-финансијске институције, у доброј мјери, интегрисала у систем међународних економских односа, што ће јој омогућити да брже и ефикасније реализује циљеве свог друштвено-економског развоја. Он је нагласио да су основни Владини приоритети у наредном периоду убрзавање пута ка европским и евроатлантским интеграцијама и потписивање Споразума о стабилизацији и асоцијацији са Европском унијом. На плану унутрашњег развоја, Влада ће усмјерити напоре на унапредјење животног стандарда грађана, што захтијева интензивирање економског раста и развоја на основама, већ неколико година, присутне макроекономске стабилности.

Госпођа Каланцопулос је истакла да је систем Свјетске банке заинтересован да подстакне укључивање Црне Горе у европске интеграције, прије свега у Европску унију, јер Црна Гора, као и друге земље региона и припада Европи. Програми помоћи, ослоњени на приватно и јавно партнерство и концепт одрживог развоја, требало би, у првом реду, да обухвате пројекте из области енергетике, саобраћајне и друге инфраструктуре, а посебно из домена туризма и са њим повезаних грана, као што су сигурно водоснабдијевање, те одлагање свих врста отпада. Биће, такодје, укључени и сектори здравства и образовања.

Изражен је интерес да се у наредном периоду интензивира комуникација са надлежним органима, ради што скоријег дефинисања конкретних пројеката сарадње и њихове операционализације.