У Паризу обиљежен Свјетски дан науке

У петак, 8. новембра, у сједишту УНЕСЦО-а у Паризу одржана је прослава Свјетског дана науке, чија је тема била “Отворена наука”, коју УНЕСЦО порепознаје као горуће питање у савременој научној заједници, с циљем обезбјеђивања што веће приступачности науке и доступности научних резултата широј заједници.

На догађају је, као представник Црне Горе, учествовао др Филип Ивановић, директор Центра за хеленске студије и предавач на Универзитету Доња Горица. Он је говорио на панелу о националним политикама и искуствима истраживача у области отворене науке, који је модерирала др Пеги Оти-Боатенг, директорка Директората за научну политику и изградњу капацитета УНЕСЦО-а.

На панелу су учествовали и представници институција и научних организација из Аргентине, Колумбије, Бразила, Словачке, Француске, Гане, Грузије и Јапана. Др Ивановић је том приликом објаснио како Центар за хеленске студије баштини отворени приступ науци, кроз организацију предавања и других догађаја отворених за јавност, али и кроз научни часопис Акрополис: Јоурнал оф Хеллениц Студиес, који је у потпуности отвореног приступа. Он је нагласио да су сви чланци, објављени у часопису, бесплатни у дигиталној верзији, те да не постоје никакви трошкови рецензије или техничке обраде који падају на терет аутора. С друге стране, Акрополис поштује критеријуме високог научног квалитета, као што су међународни уређивачки одбор и двоструке анонимне рецензије сваког чланка, чиме се доказује да отворени приступ ни у ком случају не подразумијева и нарушавање научног квалитета, што је још увијек једна од предрасуда како у стручној, тако и у лаичкој, јавности.

Др Ивановић се такође осврнуо и на присутност отворене науке у региону Југоисточне Европе и истакао да је потребна промјена парадигме бављења науком и објављивања научних резултата како на нивоу научностраживачких установа, тако и на нивоу националних политика, јер се само таквом промјеном може обезбиједити стварна релевантност науке за цјелокупно друштво, повећати удио региона у великим међународним истраживачким конзорцијумима, али и припремити научна заједница за наступајуће инструменте финансирања науке, првенствено на нивоу Европске Уније по истеку Хоризон2020 програма.