Саопштење за јавност у вези поступка за додјелу концесија за пружање лучких услуга у акваторијуму луке Бар

Влада Црне Горе је на сједници одржаној 19. септембра, у складу са Законом о лукама и Законом о концесијама, прихватила Концесиони акт за додјелу концесије за пружање лучке услуге- пилотски сервис, привез/одвез бродова, реморкажа, тегљење односно потискивање пловних објеката, достава воде на сидришта луке Бар, превоз лучких власти на пловне објекте у акваторијуму луке Бар и превоз схипцхандлера до бродова у луци Бар.  Комплетан поступак који је претходио доношењу наведеног Закључка Владе спроведен је у складу са законима који уређују ову област, и то на крајње транспарентан начин. Подсјетићемо, чак је и јавна расправа проведена два пута и два пута је овим поводом Лучка управа организовала додатно и округле столове, у чијем раду су учешће узели и представници концесионара Оцеан Монтенегро. Све примједбе, сугестије и приједлози који су достављени у току трајања поступка јавне расправе су одговорно анализирани и прихваћене су оне сугестије које су имале своје реално, правно, законско утемељење. Оне примједбе које су за циљ имале једино очување монополског положаја било ког, постојећег или будућег концесионара, нису прихваћене, управо услијед чињенице да се Лучка управа и Министарство саобраћаја и поморства нису руководили никаквим личним интересима, него су настојали и даље настоје, да омогуће још већи ниво пружања лучких услуга, као и већи ниво сигурности поморске пловидбе. Наравно, један од ефеката који ће се постићи додјелом нове концесије, јесте свакако и отварање тржишта и за друга привредна друштва која, у складу са законом, буду испуњавала све услове за пружање лучких услуга, а са друге стране која буду у законитом поступку стекла и право да обављају концесиону дјелатност на овом концесионом подручју.

Како се већ у јавности, вјерујемо довољно, чуло у посљедње вријеме о томе да не стоје наводи да је оваква пракса супротна европској пракси, те да и у највећим свјетским лукама такође више правних лица пружа лучке услуге, то ћемо се у нашем одговору фокусирати на национално законодавство, које смо подразумијева се дужни у потпуности да поштујемо. Међутим, обавеза поштовања националног законодавства није само обавеза Концедента, него је и обавеза Концесионара. Такође, обавеза  је да сваки поступак за додјелу концесије буде спроведен у складу са законом, уз пуно поштовање процедура и документације које је законом дефинисана као обавезна у поступку за додјелу концесије. У поступку који Влада управо спроводи, сви законски елементи су задовољени и стекли су се сви законски услови да на законит начин буде и додијељена нова концесија.

Став представника Оцеан Монтенегра наравно нећемо коментарисати на начин да улазимо у медијску дебату са привредним друштвом које има својство Концесионара  у Црној Гори, с обзиром да цијенимо да Концесионар, сходно одредбама Уговора о концесији, има сасвим довољно правних механизама које може употријебити уколико сматра да му је било које право из Уговора повријеђено или да је Концедент проузроковао кршење одредби Уговора. С тим у вези, вјерујемо да би се постојећи Концесионар, да јесте заиста дошло до кршења предметног Уговора и обавеза које је Влада потписивањем истог преузела, умјесто честих иступа у јавности на ову тему, служио правним механизмима које има на располагању.

На овај начин, стиче се утисак да је и сам Концесионар више него свјестан да његова права из уговорног односа са Владом Црне Горе нису ускраћена, али да се ради очувања монополског положаја (а не ради сигурности поморске пловидбе, што би требао да буде примарни циљ свима) опредијелио на покушаје вршења медијског притиска на органе власти, како би спријечио реализацију Закључка Владе. Влада Црне Горе, наравно, не шаље никакву поруку о правној несигурности за кредибилне инвеститоре, напротив, Влада и на овај начин показује да нико није привилегован и да се никоме, па макар био и страни инвеститор, неће омогућити уживање ексклузивних права која није никада ни стекао Уговором, нити у складу са законском процедуром. За кредибилне инвеститоре оваква порука, увјерени смо, неће бити проблематична. Такође, кредибилни инвеститори и поред конкуренције опстају на тржишту, јер их препоручује квалитет услуге коју пружају.

Наравно, о наводном угрожавању сигурности и безбједности поморске пловидбе не може бити говора, из простог разлога што лучке власти воде на савјестан и стручан начин бригу о одвијању поморског саобраћаја и његовом регулисању, а ваља истаћи и да се посредством ВТМИС система (система за праћење и мониторинг поморског саобраћаја) у Управи поморске сигурности и управљања лукама врши константан надзор цјелокупног поморског саобраћаја чиме је обезбијеђен додатни степен сигурности и безбједности. Колико год Концесионара да пружа лучке услуге у акваторијуму луке Бар, лучке власти ће наравно са једнаком пажњом водити рачуна о свим пловним објектима који су у акваторијуму, тако да је потпуно неутемељена и нелогична тврдња Концесионара да би се додјелом нове концесије било шта, па макар и теоретски, могло промијенити током пружања услуга и од стране више него једног Концесионара. Да закључимо, не постоји ни законска нити практична сметња да у истом акваторијуму више субјеката обавља исту концесиону дјелатност, будући да се на све концесионаре примјењују и прописи којима је регулисано нпр. одржавање реда у лукама и да наравно додјела концесије не искључује ингеренције надлежних органа који ће се старати о испуњености услова којима ће бити задовољени сви стандарди који гарантују пружање услуга на несметан, сигуран и безбједан начин.                   

Као што смо већ истакли, законско је право надлежног органа да покрене поступак за додјелу концесије. Сходно члану 17 став 2 Закона о концесијама надлежни орган-Лучка управа је покренула поступак за додјелу концесије за пружање лучких услуга у луци Бар. Надлежни орган сходно члану 18 Закона о концесијама доставља Влади Црне Горе предлог Концесионог акта за додјелу концесије за пружање лучких услуга, као и предлог Уговора о концесији. Уз концесиони акт приложени су Извјештај са јавне расправе и Анализа оправданости остваривања јавног интереса давањем концесије за лучке услуге са показатељима да концесија обезбјеђује јавни интерес. Ефекти који се желе постићи додјелом концесије су следећи: да се осигура сигурна и безбједна пловидба у луци Бар, да се организује вршење  лучких услуга сагласно свим  домаћим и међународним прописима и стандардима, унапређење дјелатности које су предмет концесије, остваривање јавног интереса, увођење нових технологија и веће запослености, обезбјеђење прихода за Концедента и заштита и унапређење животне средине.

Кроз организовање вршења  лучких услуга сагласно свим домаћим и међународним прописима и стандардима доприноси се повећању сигурности, безбједности и квалитету услуга које су предмет концесије. Наведеном доприноси и обавеза будућег Концесионара да обезбиједи пловне објекте за обављање лучких услуга и то реморкера и пилотског и привезивачког чамца, што повећава и укупан број пловних објеката у луци Бар којима ће се унаприједити сигурност и безбједност.

Вјерујемо да ће и сама црногорска јавност примијетити да је недавна оваква изјава одговорног лица у привредном друштву које са Владом Црне Горе има закључен Уговор о концесији, у најмању руку непримјерена. Устврдити да је министар у Влади једне земље у којој привредно друштво несметано послује свих протеклих година, обмануо Владу чији је члан и да је изнио нетачне податке, те да су се на овај начин стекли услови за увођење других концесионара, заиста крајње неуобичајен, непослован и недипломатски поступак представника Концесионара. Указаћемо на чињеницу да су сви подаци који су били релевантни за доношење преметних Закључака Владе, садржани у обимној документацији која је Влади Црне Горе била у цјелости достављена ради разматрања по овој тачки Дневног реда. Сви подаци који су наведени у предметној документацији, јесу званични подаци надлежних органа, тако да министар Нурковић није имао ни потребу да износи било какве додатне податке, нити су Закључци Владе донешени на основу усмене информације министра Нурковића на сједници Владе, него у редовној процедури, на основу претходно достављене документације свим члановима Владе, у коју су лично могли извршити увид.

Подразумијева се, наравно, да ниједан члан Владе не би износио нетачне податке или покушавао да на тај начин, како се наводи, "обмане" Владу. Подсјетимо, министар саобраћаја и поморства је такође члан Владе, што значи да би "обмануо" и самога себе и сносио евентуалну одговорност за одлуку за коју је гласао, а за коју би знао у том случају да је донешена на основу нетачних података.

Као и у току примјене било ког другог уговора, могућности за евентуално покретање спорова су увијек присутне из разлога јер је ријеч о облигационом односу. Међутим, сматрамо битним указати на чињеницу да Држава (Концедент) ни у ком дијелу не крши уговорене обавезе, јер Уговором о концесији није ни гарантовала ниједном клаузулом ексклузивно право концесионару Оцеан Монтенегро на обављање лучких услуга које су предмет концесије . Међутим, како је "Оцеан Монтенегро" доо у цјелокупном периоду од дана закључивања Уговора о концесији (октобар 2010. године) једини концесионар који је на овом концесионом подручју пружао лучке услуге, суштински је имао монополистички положај, те су донекле разумљиви, али не и оправдани и примјерени, покушаји да се на сваки начин спријечи додјела концесије још неком Концесионару.

У документацији која је пратила комплетан поступак приватизације "Поморски послови" доо, повезаног друштва некада јединствене "Луке Бар" АД, постоје докази о томе да је актуелни Концесионар, а тада понуђач за куповину 100% удјела у "Поморски послови" доо, током преговора са надлежним тијелима задуженим за процес приватизације, покушао испреговарати и ексклузивна права, али му је и тада врло децидно саопштено да право на обављање лучких услуга не може и неће бити додијељено као ексклузивно. Значи, у конкретном случају, нема говора о постојању ексклузивних права нити о кршењу уговорених обавеза од стране Концедента.

Истичемо и да је одредбом члана 12.4. Уговора о концесији недвосмислено уговорено између Концедента и Концесионара да се Концедент у случају додјељивања нове концесије за обављање свих дјелатности које су предмет регистрованих дјелатности Поморских послова, неће ићи на смањење сигурности, безбиједности и квалитета услуга у односу на оне који су уређени овим Уговором и постоје у тренутку додјеле ове Концесије. Значи, више је него очигледно да је Концесионар још у вријеме потписивања Уговора о концесији био свјестан да ће се током концесионог периода указати потреба за додјелом нових концесија на истом концесионом подручју и за исте лучке услуге и изричито је пристао на ову могућност и одлуку Концедента. Интересантно је да тада Концесионар није истицао "аргументе" на које се данас у медијима позива, почев од европске праксе, преко пружања услуга у другим свјетским лукама, па све до заштите конкуренције и сигурности и безбједности поморске пловидбе.

Евентуалног покретања међународне арбитраже Концедент не треба страховати, будући да смо увјерени да је сва аргументација у односу на примјену овог Уговора о концесији на страни Концедента. Штавише, арбитражни поступак био би добра прилика да се у потпуности сагледају и све околности које су условиле закључивање Уговора о концесији "Поморски послови" доо Бар са актуелним Концесионаром, као и околности које би се односиле на евентуални раскид овог концесионог уговора.