Митровић: Медијска писменост захтијева подршку образовног система, медија и цивилног сектора

„Медијска писменост тема која захтијева образовни, али и шири друштвени контескт и подршку медија и цивилног сектора, који ће, заједно са ресорним установама и инситуцијама, помагати унапређење легислативе и радити на пројектима којима би млади били у прилици да се упознају са значајем и функционисањем медија и комуникације у 21. вијеку“, поручио је државни секртетар Министарства просвјете Александар Митровић на данашњој конференцији посвећеној унапређењу медијске писмености у Црној Гори.

Конферемнцију су организовале агенција Мина, НВО Јувентас уз подршку Амбасаде САД у Црној Гори, а поред Митровића, конференцију су отворили Јаша Јовићевић, извршни директор агенције МИНА, Џуди Куо, отправница послова Амбасаде САД и Ивана Вујовић, извршна директорица НВО Јувентас.

Митровић је рекао да је медијска писменост у 21. вијеку добила потпуно ново значење у смислу квантитета информација које се добијају, али и њиховог квалитета.

„Усљед толиког обима информација, велког броја медија, те појаве друштвених мрежа које омогућавају директан контакт са другима без медија као посредника, имамо потпуно нову слику протока информација и комуникације“, рекао је Митровић и додао да таква слика има своје предности и мане. Како је рекао, предност је што је информација дотупна „на клик“, а мана друштвених мрежа у овом смислу је добијање „суве“ информације, без ширег новинарског контекста, који је за све нас, а посебно младе, изузетно едукативан.

„Са друге стране, независно од врсте медија, од тога да ли је ријеч о традиционалним медијма или не, електронским или не, спин лажна вијест, половичне информације, искривљене информације, су опасности које реално вребају не младе из Црне Горе, већ фактички читав свијет. Чак и у ситуацијама кад су пренесени подаци потпуно тачни, уређивачна политика, што је потпуно легитмно, има право да их обради у складу са оним што она сматра квалитетним. А перцепција квалитета се опет разликује од једног медија до другог. Гје опет долазимо до потребне познавања контекста у коме раде медији, као и потребе за саморегулацијом“, истакао је Митровић.

Он је рекао да данашња дјеца имају велике предности, будући да могу бити подједнако информисани о друштвеним збивањима независно од година, материјалног, социјалног или другог статуса. Но, истовремено, пред њима је велика одговорност, а то је да се снађу у тој навалици информација које им све свакодневно намећу у огромним количинама.
„Управо зато образовни систем се бави овом темом. Наиме, медијска писменост је већ изборни једногодишњи програм у гимназији, и то у другом и трећем разреду гимназије, по два часа седмично. Наравно, сами наставници имају могућност да инсистирају да се такозвани слободни дио куруикулума у оквиру сваког часа посвети управо и овој теми. А медијска писменост може се наћи и као међупредметна тема у разним предметима.

Митровић је закључио да ће Министарство просвјете наставити да пружа подршку критичком размишљању младих људи. „Само тако створићемо мислеће друштво које ће донијети одлуку да буде информисано, а не дезинформисано. Критично, а не успавано. А за такво друштво потребни су управо такви млади људи“.

ПР Служба Министарства просвјете