Извјештај о обављеном консултовању заинтересоване јавности у процесу припреме Предлога закона о измјенама и допунама Закона о здравственој заштити

На основу члана 13 Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија („Службени лист ЦГ“, број 41/18), лице задужено за координацију консултовања заинтересоване јавности у припреми Закона о измјенама и допунама Закона о здравственој заштити, сачињава

ИЗВЈЕШТАЈ

о обављеном консултовању заинтересоване јавности

Министарство здравља упутило је Јавни позив заинтересованој јавности (органима, организацијама, удружењима и појединцима) да се укључе у почетну фазу припреме Закона о измјенама и допунама Закона о здравственој заштити и доставе иницијативе, предлоге, сугестије и коментаре.

Заинтересовани субјекти су позвани да своје иницијативе, предлоге, сугестије и коментаре доставе у писаном и електронском облику Министарству здравља, на адресу Подгорица, Римски трг бр. 46, на фаx 078/113-128 и на е-маил: мздравља@гов.ме или славојка.суковиц@мзд.гов.ме.

Лице задужено за координацију и консултовање заинтересоване јавности била је Славојка Шуковић, начелник Дирекције за хармонизацију прописа.

Јавни позив је објављен 21. јануара 2019. године.

У периоду одређеном за консултовање јавности, иницијативе, предлоге, сугестије и коментаре доставили су:

1. ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ

Предложено је прецизирање и терминолошко усклађивање одређених норми важећег закона са другим законским прописима. Такође, сугерисано је, везано за болничку здравствену заштиту, да се размотри додавање новог става којим би се предвидјело ближе регулисање исхране болесника, на начин да ближе захтјеве за стандарде исхране у болницама доноси Министарство, јер болничка исхрана подразумијева одређивање и припремање адекватне и безбједне хране за посебне групе болесника.  За установе здравствене његе, које тренутно код нас не постоје, свакако треба створити могућност оснивања у склопу примарне здравствене заштите (како је то у окружењу), или и на другим нивоима, али уз директну везу са упутом доктора медицине. Предложено је и да се размотри увођење могућности да се у оквиру поликлинике може организовати и дневна болница, уколико се стекну услови које прописује Министарство јер је дневна болница је препозната у многим документима у систему здравства, али још увијек не функционише у пракси. Ради ближег регулисања утврђивања узрока смрти и системског позиционирања овог сегмента у закону, треба размотрити сљедеће предлоге: увести мртвозорничку службу и дефинисати правилником о мтрвозорству ближе услове или увести законом ко установљава смрт лица умрлих ван здравствене установе. Интерна медицина и офталмологија копје спадају у дјелатности које припадају секундарном нивоу здравствене заштите не би требале бити на примарном нивоу., имајући у виду да је један од најважнијих разлога за покретање реформе примарне здравствене заштите био да се изврши разграничење између нивоа здравствене заштите и избјегне дуплирање капацитета, а тиме и рационалније располагање ограниченим ресурсима. То је и био разлог зашто су јачани кадровски капацитети на примарном нивоу, уведена је специјализација породичне медицине, која у курикулуму садржи стицање неопходних знања и вјештина и за области офталмологије, интерне медицине и многих других грана. Свакако би требало проширити улогу јединице за физикалну терапију и опсег услуга које пружају, увођењем физиотерапије у заједници, укључујући рад са вулнерабилним популационим групама као што су старе особе, хронични болесници..итд., Кућно лијечење као посебну ставку такође треба изоставити, јер изабрани доктор у оквиру свог рада, који је регулисан и другим прописима, има обавезу кућне посјете и кућног лијечења, као и јединица за патронажу и јединица за физикалну терапију.      Члан.31 у ставу 6. истог члана, потребно је ограничити и јасно навести и услове када Фонд може да склопи уговор са установама ван Мреже, а имајући на уму рационално коришћење расположивих ресурса, односно оправданост таквих одлука. Постављено је И питање сврхе успостављања дневних болница, у оквиру постојеће здравствене установе, била је да уз тијесну сарадњу са примарним нивоом и савременим системом упућивања дође до опадања броја непотребних амбулантних прегледа и хоспитализација, а тиме и до ефикснијег функционисања без дуплирања капацитета и расипања ресурса. То је уједно погодност за пацијента, да на једноставан начин брзо реализује здравствену потребу на секундарном нивоу. Имајући у виду наведено, потребно је размотрити сврху увођења дневне болнице као самосталне здравствене установе, као што је то предвиђено актуелним законским рјешењем. Дневна болница се треба везати за ширу организациону јединицу или имати додатне услове да би на тај начин функционисала.

2. УПРАВА ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ

Предлог је да се прецизирају поједине казнене одредбе и пропише обавезна актредитација за лабораторије.

3. ЈЗУ КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР ЦРНЕ ГОРЕ

Предложено је да се допуни члан 119 став 1 ријечима „или специјализацију, ужу специјализацију (субспецијализацију) на истом (медицинском факултету)“, као рјешење проблема који је наступио формирањем Стоматолошке коморе у односу на издавање лиценци за рад.

4. НИНА МИЛОВИЋ  

Усагласити одредбе Закона о здравственој заштити и Закона о здравственом осигурању са Законом о међународној и привременој заштити странаца.

5. ЈЗУ ДЗ ПЉЕВЉА

Сугерисано је да се у члану 25 тачка 6 послије ријечи: „лабораторијска, радиолошка,“ додају ријечи: „само за општине које немају болнице“, а у члану 25 да се  брише тачка „24) хитну медицинску помоћ“, пошто се у складу са чланом 28, хитна медицинска помоћ организује у складу са посебним законом.

6. ДОМ ЗДРАВЉА ПОДГОРИЦА

Предложено је терминолошко усаглашавање члана 136 став 3 овог закона са чланом 39 став 4 Закона о збиркама подата у области здравства („Сл. лист ЦГ“ бр. 80/08 и бр. 40/11).

7. ПРЕДСТАВНИШТВО УНХЦР-А У ЦРНОЈ ГОРИ

Предложено је да се  усагласи терминологија Закона о здравственој заштити са Законом о међународној и привремоној заштити странаца, као и да се обезбиједи несметан приступ здравственој заштити странцима који траже међународну заштиту у Црној Гори, у складу са чланом 66 Закона о међународној и привремоној заштити странаца.

8. УДРУЖЕЊЕ ДОКТОРА МЕДИЦИНЕ ПРИВАТНЕ ПРАКСЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Предложено је ближе уређивање питања организовања здравствене дјелатности и препознавања улоге и значаја здравствених установа које обављају здравствену дјелатност ван здравствене мреже, на начин што су и приватне здравствене установе основане и организоване за вршење здравствене дјелатности од јавног интереса и доприносе остваривању јавног интереса. Предложено је да се ближе уреди питање имунизације против заразних болести, у складу са програмом имунизације, на начин што ће се прописати да осим Домова здравља имунизацију против заразних болести школске и предшколске дјеце на примарном нивоу врше и одговарајуће специјалистичке амбуланте, које посједују рјешење Министарства здравља о испуњености услова за пружање здравствене заштите из дјелокруга педијатрије. У тим установама имунизацију би вршио доктор медицине, према утврђеном Програму.

9. МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

Предложено је да се пропише могућност да и здравствене установе на секундарном нивоу здравствене заштите могу да буду наставне базе факултета здравственог усмјерења.

10. ЉЕКАРСКА КОМОРА

Предложено је да се уреде одређена питања у вези унутрашње организације и рада комора здравствених радника, плаћање чланарине, као и да треба укинути трајно одузимање лиценце за рад доктору медицине у случају када је правоснажно осуђен на казну затвора за тешка кривична дјела (члан 116 Закона о здравственој заштити ) и предвидјети привремено одузимање лиценце до истека рока издржавања изречене казне, по одлуци суда, и брисања из казнене евиденције. Такође, уредити континуирану медицинску едукацију - Категоризација и вредновање стручних скупова и других видова стручног усавршавања у надлежност Коморе, а акредитација здравствених установа за организовање различитих видова усавршавања у надлежности државног органа за послове здравства. Потребно је да здравствене установе своје програме и планове стручног усавршавања кадрова доставе и надлежној комори. Такође је предложено да треба предвидјети код екстерне провјере стручног рада учешће и представника Коморе. Поред наеденог, предложено је и прописивање новчане казне за: правно лице, одговорно лице и здравственог радника који обавља непосредну здравствену дјелатност, ако не посједује лиценцу и не овјерава медицинску документацију факсимилом који није у складу са важећом лиценцом, као и здравственог радника ако не обавијести надлежну  комору о промјенама које су битне за упис у именике које комора води, као и о другим битним чињеницама из надлежности коморе.

11. ФАРМАЦЕУТСКА КОМОРА ЦРНЕ ГОРЕ

Предлог се односи на измјену и допуну у члану 114а став 2 који се односи на услове за обнављање лиценце за фармацеуте, те да се као за докторе пропише у ставу 1 овог члана дода у ставу 2 истог члана услов и за фармацеуте:

“1) додатно стручно усавршавање у складу са чл. 108 и 109 овог закона;”.

Поред ове иницијативе предложене су и још три сугестиј, и то:  интегрисање свих апотека у мрежу здравствених установа Црне Горе, без обзира на власништво и обавезу рада са Фондом здравства; уводјење и спровођење  демографско географских критеријума за отварање апотека и да се у члану 79 у ставу 3 дода у тачки 2 сљедеће: “и континуиране фармацеутске едукације.(и фармацеутских техничара)”, чиме би се омогућило да на основу плана едукације који усваја Министарство здравља, омогући несметана континуирана едукација фармацеута и фармацеутских техничара.

12. ФОНД ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ

Предложена је измјена и допуна у члану 82, у смислу увођења рада у двије смјене за одређене нивое здравствене заштите јер је очигледно да у свим државним здравственим установама секундарног и терцијарног нивоа постоји рад само у једној смјени.

Такође, предложено је да се прецизира члан 98, у смислу ограничавања броја сати допунског рада, на недјељном нивоу или броја уговора о допунском раду. Поред наведеног, предложено је да треба размотрити и став 2 наведеог члана, у смислу давања сагласности за обављање допунског рада у приватним здравственим установама, како је то тренутно случај у пракси.

13. КОМОРА ФИЗИОТЕРАПЕУТА ЦРНЕ ГОРЕ

Предложена је допуна члана 111 и 119 додавањем ријечи: “Коморе физиотерапеута Црне Горе”, као и да се пропишу казне према здравственим радницима и сарадницима у случају да не посједују лиценцу. Такође је предложено и да се у члану 120 ријечи: “могу да организују рад” замијене ријечима: “треба да организују рад”.

14. ЗАВОД ЗА ХИТНУ МЕДИЦИНСКУ ПОМОЋ

Сугестије се односе  на:

- члан 37 да се у домовима здравља формира екипа за кућно лијчење у чијем саставу су доктор и медицинску техничар – возач;

- члан 39 који се односи на то да се створи законски оквир како би медицински тимови Завода за хитну медицинску помоћ поступали у складу са законском регулативом и транспортовали пацијента до пријемног одјељења најближе болнице, од мјеста акцидента.

- члан 162 став 3 да се на други начин регулише утврђивање узрока смрти за лица која су умрла ван здравствене установе и да не ради Завод за хитну медицинску помоћ.