Завод за хидрометеорологију и сеизмологију добио опрему вриједну преко миллион еура - Потпредсједник Симовић: Важна и кредибилна институција

Влада Црне Горе у сарадњи са ЕУ и другим међународним партнерима у протекле двије године уложила је више од миллион еура у Завод за хидрометеорологију и сеизмологију Црне Горе, за набавку најсавременије опреме и јачање капацитета ове институције. 

Потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић који је данас посјетио Завод оцијенио је да је ријеч о врло важној  и кредибилној институцији и изразио посебно задовољство што се такав закључак доноси у години када ова институција слави јубиларних 70 година постојања.

 

“Са правом можемо рећи да Црна Гора у овом тренутку има Завод за хидрометеорологију и сеизмологију који је по опремљености далеко изнад нивоа земаља региона, а једнако опремљен као многе сличне европске институције. То потврђује опредјељење Владе да ову значајну институцију опремимо и ојачамо до максималног нивоа“, оцијенио је Симовић. 

Представници Завода представили су потпредсједнику и његовим сарадницима из Директората за водопривреду нову опрему и важност њене набавке и коришћења. Опрема је обезбијеђена из средстава ИПА пројекта Јачање капацитета у циљу имплементације Оквирне директиве о водама у Црној Гори и  Пројекта управљања сливом ријеке Дрине на западном Балкану финансираног од стране Глобалног фонда за животну средину и Специјалног фонда за климатске промјене. Пројекат реализује Министарство пољопривреде у сарадњи са ЕУ и међународним партнерима. 

„Посебан утисак ове посјете није само у модерној и најсавременијој опреми, затим чињеници да је ова институција увезана у међународне сличне институције као што је свјетска метеролошка организација и Европски прогностички центар, већ запослени који са својим знањем и искуством представљају кључни потенцијал ове институције.

Наставићемо са таквим опредјелјенјем, и Завод и Влада, са нашим европским и другим међународним партнерима, јер је наш циљ је да, не само усаглашавамо законодавство са европским у области вода, него да га квалитетно имплементирамо“, поручио Симовић.

Он је подсјетио да се у овој години наставља са новим ИПА пројектом вриједним 3,5 милиона еура, ккроз који ће се добити планови управљања поплавама, наставити са новим истражним бушотинама како би пратили ниво и квалитет подземних вода, као и пројектима регулације бујичних ријека, као што су Грнчар, Лим, а у другој фази и Тара на критичним дионицама. Подсјетио је и на важност пројекта регулације Бојане и Грачанице.

„Доста смо урадили, доста започели, слиједе нам нови изазови. Нажалост и ових дана добијамо потврду учесталости и тежине приородних хазарда, конкретно земљотреса који је погодио пријатељску и сусједну Албанију. Жалимо због свих изгубљених живота, желимо брз опоравак повријеђенима и да Албанија што прије превазиђе посљедице земљотреса. Саосјећамо као држава која је давне 1979. осјетила посљедице тог природног хазарда, али и међународну подршку“, казао је Симовић.

Он је истакао да су земљотреси, поплаве, суше и пожари природни хазарди који све чешће траже одговор. „Да би управљали са тим хазардима, имали правовремене могуће информације, у неким сегментима и реално могуће превентивне акције, за сваки одговорни систем, сваку одговорну државу важна је оваква институција  и капацитети који станују у њој“, поручио је Симовић.

Директор Завода за хидрометеорологију и сеизмологију Лука Митровић изразио је задовољство видљивим напретком у институцији, посебно захваљујући донацијама из наведених пројеката, што је довело да Завод постане кредибилан са капацитетом да реализује све пројекте и програме који су дефинисани и европском агендом. 

Митровић је навео да су захваљујући средствима из два пројекта повећали број хидролошких станица за 50 одсто, број станица за подземне воде преко 100 одсто, да је по први пут омогућен пуни  мониторинг подземних вода, повећан број станица за падавине који дају важне податке за најаву поплава и прогнозу времена. Повећан је и број главних метеоролошких станица, по први пут постоје у неким општинама. Према ријечима Митровића Завод сада има једниствен систем од 203 локације на којима се врше мјерења одакле се аутоматски шаљу подаци у рачунски центар. 

Он је изразио задовољство најавом Владе да настави улагања у даље  јачање капацитета ове институције чији је рад врло важан у дијелу суочавања са бројним изазовима и посљедицама све израженијих климатских промјена и природних хазарда.

Обиласку Завода присуствовао је и представник Делегације ЕУ у Црној Гори Слађан Маслаћ.