Потпредсједник Симовић: Удруженим напорима допринијећемо развоју здравих прехрамбених и других навика наше дјеце

„Црна Гора је суочена са забрињавајућом епидемијом прекомјерне килаже и гојазности у популацији најмлађих чланова нашег друштва. За тај, али и све изазове и циљеве од значаја за цијело друштво, најбољи одговори су сарадња и заједништво свих сегмената друштва у проналажењу рјешења“, оцијенио је потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић отварајући конференцију о националном и мултисекторском дијалогу  на тему “Програм - воће, поврће, млијеко и мљечни производи за школе - пут здравих навика и бољег здравља од раног дјетињства”.

Са циљем заједничког дјеловања у правцу побољшања прехрамбених навика дјеце и смањења забрињавајућег процента гојазности дјеце у Црној Гори, као и представљања Програма воће поврће, млијеко и млијечни производи за школе чију реализацију је започело Министарство пољопривреде у основним школама, Министарство је у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом организовало данашњи скуп. 

На конференцији су, осим представника Владе, присуствовали представници Заједнице општина, директори и представници 40 основних школа широм Црне Горе, Института за јавно здравље, Факултета за спорт, цивилног сектора и медија.

Потпредсједник Симовић је изразио задовољство присуством свих субјеката друштва истичући да сви треба да буду партнери у остварењу заједничког циља, а то је, како је казао, „стварање услова за здравији развој дјеце и здравија будућа покољења“.

„Превенција и контрола хроничних обољења, укључујући и гојазност, представља један од основних циљева Националне стратегије одрживог развоја 2030 у Црној Гори, која инаугурише здравље као генератор и мјерило одрживог, инклузивног и паметног развоја. Препознајући да здравље опредјелјују социјалне, економске и еколошке детерминанте, које превазилазе зону утицаја креатора здравствене политике, Влада инсистира на интегрисаном приступу и пуном учешћу свих актера из сектора здравља, образовања, спорта, урбанистичког планирања, пољопривреде, јавних финансија, цивилног сектора, медија и друштвено одговорно дјеловање индустрије хране“, казао је потпредсједник Владе истичући да холистички приступ здрављу и развоју нема алтернативу и зато здравље мора бити у свим политикама и све политике морају бити за здравље. 

Према његовим ријечима, гојазност је могуће спријечити кроз примјену политика и мјера које имају за циљ стварање амбијента који промовише здравље током цијелог живота, гдје дом и породица, али и школа играју кључну улогу у стварању навика у исхрани и уопште наћину живота дјеце.

„Расположиви подаци указују да наша дјеца не конзумирају довољно воћа и млијека, као и да значајан број сати проводе сједећи, испред екрана“, казао јј Симовић истичући управо у том контексту  значај Програма подјече здравих оброка који од ове школске године у школама спроводи Министарство пољопривреде.

Програм, подсјећамо, обухвата бесплатну подјелу млијечних и воћних оброка дјеци од И до В разреда основне школе, једном недјељно. Поред бесплатних оброка, Програм прати и едукативни рад, кроз који ће дјеца учити о здравој прехрани, нутритивним вриједностима хране, пољопривреди и начину производње хране и обићи пољопривредне произвођаче. У оквиру програма предвиђено је и подизање мини воћњака и башта у кругу школа и сл. 

„Агробуџетом за 2019. годину планирали смо и издвојили средства за реализацију овог програма и ове школске године смо почели са бесплатном подјелом оброка у 7 школа на територији 4 општине (Бијело Поље, Беране, Даниловград и Колашин). До краја текућег полугодишта дјеци ће бити подијељено 24.520 здравих оброка. Намјера нам је, да наредне године у овај Програм укључимо још општина и основних школа, као и да кроз неколико година буду укључене све школе у Црној Гори“, поручио је Симовић.

Он је изразио увјерење да ће удружени напори које улажу сви сегменти  друштва допринијети развоју здравих навика наше дјеце, здравих навика које ће им омогућити да остваре свој пуни потенцијал. „Чинимо то поносно јер знамо да улажући у овај Програм, улажемо у здравље и будућност наше дјеце“, поручио је Симовић.

Министар здравља Кенан Храповић казао је да је гојазност медицински проблем који се најлакше препозна, али се најтеже лијечи. 

“Гојазност је достигла епидемијске размјере у свијету. У последњих 50 година број гојазне дјеце се повећао за невјероватних 300 одсто”, казао је Храповић додајући да су узроци гојазности су комплексни и бројни и укључују генетске, биолошке, културолошке и социолошке факторе, али да су комплексне и посљедице. 

Храповић истичући да је, поред свих фактора, правилна исхрана дјеце  основна база доброг здравља. На развој прехрамбених навика школске дјеце, према ријечима Храповића највећи утицај имају родитељи, али свакако треба нагласити и утицај школе.

Храповић је сагласан да се забрињавајући трендови гојазности код наше дјеце могу промијенити само кроз мултисекторску сарадњу и спровођење свеобухватног пакета интервенција.

  

Он је навео да је здравствени систем, у циљу усвајања здравих навика и примјене здравих стилова живота, реализовао бројне активности у протеклом периоду као што су усвајање Програма мјера за унапређење стања ухрањености и исхране у Црној Гори са Акционим планом за 2019-2020. Годину, као и Програма за контролу и превенцију хроничних незаразних болести 2019-2021. година. Такође, као пилот пројекат у три општине, Подгорици, Бару и Бијелом Пољу, уведен је у школама предмет Здрави стилови живота. Помоћ за регулисање тјелесне масе, такође, затражио је велики број родитеља и дјеце и у Институту за јавно здравље гдје већ годинама ради Савјетовалиште за правилну исхрану.

Шефица Канцеларије СЗО у Црној Гори Мина Брајовић честитала је Министарству пољопривреде на иницирању и реализацији важног Програма подјеле свјежих и здравих оброка за дјецу у школама, јер то, како је казала, није само примјер добре праксе земаља ЕУ него много више. „За СЗО ово је потврда да борба против гојазности дјеце у Црној Гори није само приортет сектора здравства, него је и под пуном пажњом и других ресора, као што је пољопривреда. То је потврда да је Влада усвојила приступ мултисекторског приступа у рјешавању овог проблема“, казала је Брајовић.

„Гојазност је комплексан проблем са комплексним посљедицама. Наука указује да је данас гојазно дијете, сјутра гојазна особа и то носи ризик од оболијевања од низа хроничних обољења, као и проблем пријевременог морталитета. Се то скупа значи да ће наша дјеца живети краће него њихови родитељи, што је недопустиво. Такође гојазност је велико опретећење за појединца, породицу и друштво“, казала је Брајовић.

„Здравље је капитал појединца, али је и капитал цјелокупног друштва, што значи да здравље мора да буде одговорност цјелокупног друштва“, поручила је Брајовић.