Беч: Излагање предсједника Владе Црне Горе Жељка Штурановића на Округлом столу лидера Југоисточне Европе у оквиру Економист конференције

Беч: Обраћање предсједника Владе Црне Горе Жељка Штурановића на Округлом столу лидера Југоисточне Европе у оквиру Економист конференције.

Господине Федерални канцелару,
Даме и господо,

Изузетно ми је задовољство да вас поздравим и захвалим на прилици коју сте ми указали да се у име Црне Горе обратим уваженим учесницима Округлог стола лидера Југоисточне Европе овдје у Бечу. Дозволите ми да вас укратко подсјетим на главне карактеристике пута који је Црна Гора прешла од 21. маја прошле године до данас, као најмлађа европска држава. Након обнављања независности на демократском референдуму, стекли су се услови да се у Црној Гори у потпуности посветимо стратешким правцима нашег дјеловања, а то су укључивање у европске и евроатланске интеграције, затим у међународне економске, политичке и безбједносне структуре, кроз демократски развој, развој институција и економске реформе. Мислим да данас с правом могу рећи да је ситуација у Црној Гори стабилна и да се Црна Гора динамично креће ка остваривању горе поменутих циљева. Потврду овој тврдњи дају и извјештаји релевантних међународних институција које смо у овом периоду имали прилике да видимо. Дакле, поред политичке и безбједносне стабилности која је у Црној Гори успостављена и очувана већ током посљедње деценије прошлог вијека, у посљедњих неколико година успјели смо да остваримо и макроекономску стабилност коју потврђују сви кључни макроекономски индикатори. Ово сматрам посебно важним, јер смо тиме послали јасан сигнал страним инвеститорима да је Црна Гора стабилно подручје и да смо намјерни да заједно са њима у партнерском односу осмишљавамо и спроводимо даљи развој наше државе.

Споразум о Стабилизацији и придруживању са Европском Унијом који смо недавно потписали у Луксембургу, потврда је да смо на правом путу и истовремено круна једногодишњег рада Владе. Имамо увјеравања земаља чланица ЕУ да ће процес ратификације Споразума у њиховим националним парламентима ићи у складу са планираном динамиком и да ћемо, сходно томе, бити у прилици да током 2008.године аплицирамо за статус земље кандидата. У међувремену, 1.јануара 2008.године ступиће на снагу привремени Споразум, који садржи 80% одредби Споразума о стабилизацији и придруживању. На интерном плану, посвећени смо изради Националног програма за интеграцију у Европску Унију и кроз овај процес афирмисаћемо сарадњу са Парламентом и цивилним друштвом. У овај посао укључено је више од 300 Владиних службеника и више од 40 експерата ЕУ за различите области поглавља Ацqуис-а.

У Извјештају Европске комисије који се сваке године у новембру мјесецу припрема за све земље Региона, препознали смо још много посла и нових изазова за нашу администрацију, правосуђе и Парламент. Оцјене и препоруке ЕУ разумјели смо у конструктивном смислу, а на области које је указала Комисија у наредном периоду ћемо фокусирати све своје капацитете у најбољем интересу даљег динамичног демократског и економског просперитета Црне Горе.

Дозволите ми да на овом мјесту подсјетим да је Црна Гора опредијељена за даљи развој добросусједских односа и регионалну сарадњу, као неодвојив дио процеса европских интеграција. Чврсто вјерујемо да цио Регион припада Европи и подржавамо напоре које све земље региона чине на плану усвајања европских стандарда. Своје добре намјере за регионално повезивање Црна Гора је доказала чланством у Централноевропској иницијативи најстаријој регионалној иницијативи у централној и источној Европи коју видимо као јединствен механизам економске, политичке и културне сарадње у Европи, који успјешно повезује праксу и стандарде ЕУ са демократским процесима у државама аспирантима за чланство у Унији; Чланство у ЦЕФТА-и сматрамо изванредном приликом за прихватање међународних правила пословања и унапрјеђење спољне трговине кроз регионалне интеграције, а очекујемо и бројне позитивне ефекте прије свега кроз растућу конкуренцију и бољу снабдјевеност тржишта, затим кроз процес хармонизације законодавстава у трговинској, царинској, пољопривредној и осталим повезаним политикама, као и кроз повећање степена атрактивности Црне Горе за стране инвестиције.

Једном ријечју, након успостављања првог уговорног односа са Европском Унијом који представља доказ утемељености наших европских аспирација, спремни смо за наредну, цијеним много тежу фазу на нашем европском путу. Свјесни смо такође да је за нас у Црној Гори мјера усјеха којом брзином усвајамо европске стандарде у свим областима и сегментима друштвеног живота, што је за нас у овом тренутку испред крајњег циља чланства у ЕУ. Пуноправно чланство доћи ће на крају процеса као потврда нашег напретка, а ми ћемо, као Влада, у међувремену бити посвећени ономе што је приоритет нашег рада стварању услова за повећање животног стандарда, односно квалитета живота свих грађана Црне Горе.

С тим у вези, желио бих да вашу пажњу усмјерим на оно што су карактеристике макроекономске слике Црне Горе: Црна Гора је данас мала отворена економија са БДП од 3.700 пер цапита. Након релативно ниских стопа економског раста остварених у првим годинама ове деценије, зашта су постојали оправдани разлози, у посљедње двије године стопа се повећала на око 7% и на крају трећег квартала ове године износила 7,1%, са тенденцијом да до краја године достигне 8%. То Црну Гору сврстава у земље које се убрзано развијају и тиме постају веома атрактивне и за најреномираније стране инвеститоре, од којих су неки већ у Црној Гори отпочели са развојем свог бизниса и у значајној мјери допринијели оваквом расту. Државни кредитни рејтинг Црне Горе код једне од водећих рејтинг агенција Стандард & Поорс ове године је побољшан са ББ на ББ+. Смањили смо стопу незапослености и она на данашњи дан износи испод 12%, док су стране директне инвестиције за првих 9 мјесеци ове године износиле 708 милиона , што је изнад свих наших очекивања и то је 140% више него у упоредном периоду прошле године. У првих 10 мјесеци остварили смо буџетски суфицит од 208 милиона , што је показатељ заједничког дејства више узрока, у првом реду ту мислим на значајан прилив домаћих и страних инвестиција.

Дошло је и до пораста зарада, што цијеним посебно важним, знајући да су оне у протеклом периоду, посебно у посљедњој деценији прошлог вијека биле веома депресиране због низа економских, али много више и политичких фактора који су тада дјеловали на црногорску економију.

Када погледамо сферу која је у посљедње вријеме доживјела највећу експанзију у Црној Гори финансијско тржиште, видјећемо да је дошло до значајног пораста штедње становништва, која се приближила нивоу од милијарду и представља значајан потенцијал за циклус нових инвестиција и отварање нових радних мјеста, чему ће допринијети и тренд благог пада каматних стопа просјечна пондерисана каматна стопа износи 8,22 %. Овакав тренд посљедица је успјешно завршене приватизације у банкарском сектору, као и уласка неколико страних банака на црногорско тржиште, што је довело до појачане конкуренције и поменутог пада камата. Прогнозе су да ће се ова тенденција наставити. Незаобилазно је поменути и тржиште капитала на којем су успостављени реални односи и тржишна капитализација на њему тренутно износи нешто више од 5 милијарди , што је два и по пута више од Бруто домаћег производа.

Наравно, запазили смо и одређена мање повољна кретања на макроекономској сцени. Ту у првом реду мислим на раст дефицита текућег биланса који је достигао око 29% БДП у 2006.години. Ово не мора обавезно да буде знак за узбуну, јер велики дефицити текућег биланса нијесу неуобичајени за мале, отворене економије са слободним токовима капитала у току периода наглог раста, каква је Црна Гора. Текући биланс Црне Горе је у великој мјери подстакнут директним страним инвестицијама, које су, како сам већ рекао, у протеклом периоду биле веома високе и које су доминирале на страни увоза, док су ефекти јачања куповне моћи због улагања у некретнине подстакли и високу домаћу тражњу за увозним робама.

Недостајућа инфраструктура, прије свега капитална инфраструктура, и даље представља ограничавајући фактор даљег развоја Црне Горе. Влада је одлучна да изгради аутопут који ће повезати црногорско приморје са сјевером државе све до границе са Србијом, као и дионицу Јадранско-јонског аутопута кроз Црну Гору у дужини од 100км који ће бити наша најближа веза са Западном Европом преко Хрватске и Словеније. Веома важна је и брза реализација пројекта Регионалног водовода за црногорско приморје, јер је даљи развој туризма, који је у експанзији, без квалитетног водоснабдијевања незамислив. Неизбјежно је и убрзо направити савремене санитарне депоније чврстог отпада и системе за пречишћавање отпадних вода, поготову на црногорском приморју, јер Јадранско море представља једну од наших највећих развојних шанси. Сви ови пројекти које сам поменуо, у исто вријеме представљају и одличну прилику за заинтересоване стране компаније кроз јавно-приватно партнерство, систем концесија или неки други облик заједничког улагања.

На крају, али не и најмање важно, желим да потенцирам да сумарно несумњиво добри економски резултати Црне Горе остварени у посљедњих неколико година носе са собом и нове изазове и ризике. Уз пројектоване стопе раста у наредних неколико година на нивоу или нешто испод тренутне, предстоји нам још интензивнији процес структурних реформи. Повезивање овог процеса са процесом европских интеграција видим као добар оквир за стабилне јавне финансије, како би производња јавних добара могла водити даљем расту зивотног стандарда становништва.

Хвала на пажњи.