Бечићи: Говор предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на отварању Бечког економског форума

Говор Предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на Бечком економском форуму у Црној Гори, Бечићи, 14.04.2008.године:


Поштовани господине предсједниче Форума,
Даме и господо,

Задовољство ми је да вас поздравим и захвалим вам на прилици коју сте ми указали да се у име Владе Црне Горе обратим уваженим учесницима Бечког економског форума на засиједању овдје у Бечићима. Историјат Бечког форума указује на његову посвећеност испуњењу основне мисије промовисању економских веза и инвестиција на простору од Јадранског до Црног мора. Сви досадашњи Форуми оставили су јасну поруку: оснажити економску сарадњу земаља Региона у циљу јачања укупних веза и просперитета сваке од њих. Бечки економски форум је снажну заинтересованост за економски развој свих нас показао и тиме што сваке године по једно своје засиједање одржава у земљама Југоисточне Европе. Ове године, убијеђен сам не случајно, избор је пао на Црну Гору. То је потврда да је Црна Гора препозната као земља која је привлачна за стране инвеститоре који ће, у партнерском односу са домаћим привредним субјектима, радити на нашем убрзаном економском и друштвеном развоју. Такође и потврда, да је Црна Гора политички стабилна држава која сигурно напредује на свом европском путу, држава која је спремна и способна да даље изграђује владавину права, професионалну управу и правосуђе. Не мање важно, и да је конструктиван и активан партнер на регионалном плану и иницијативама, гдје бих посебно издвојио значај пуне имлементације ЦЕФТА споразума, Уговора о енергетској заједници, као и активности које ће се реализовати у оквиру Регионалног савјета сарадње. У овом контексту, истакао бих наше опредјељење да искористимо значајне шансе и могућности које се отварају и у оквиру недавно лансиране Комуникације ЕК о јачање европске перспективе држава Западног Балкана. Укупно досадашње искуство показује да је јачање институционалних веза са ЕУ и даљи напредак земље у европској интеграцији најпоузданији индикатор и путоказ за инвестиције. И сјутрашње потписивање билатералног споразума Црне Горе и ЕУ у оквиру Свјетске трговинске организације биће позитиван и трајан допринос јачању предузетништва са обије стране и даљи стимуланс за инвестиције. Убијеђен сам да ћемо у периоду који предстоји, то на најбољи начин потврдити.

Главне теме овогодишњег Бечког економског форума у Црној Гори, које у фокусу имају инвестиције, поклапају се са нашим приоритетима када је у питању трасирање магистралних путева повећања друштвеног богатства у Црној Гори, односно квалитета живота сваког њеног грађанина. Већ неко вријеме, на економском плану у Црној Гори помјерили смо тежиште са макроекономске стабилности која је успостављена, на економски раст и развој, односно динамизирање економије. То је пут ка подизању животног стандарда и квалитета живота свих грађана, што и јесте крајњи циљ онога што Влада ради. Тај циљ желимо да остваримо кроз раст и развој базиран на приватном сектору и његовим креативним и иновативним потенцијалима. Црној Гори су, међутим, осим високих стопа економског раста, неопходне и одређене промјене у структури њене економије, односно њено прилагођавање ономе што су захтјеви будућег уједињеног европског, па и свјетског тржишта. На нама је да у скорије вријеме отворимо нову страницу црногорског економског пута.

Када говорим о расту, мислим прије свега на даљи динамичан и одржив раст Бруто домаћег производа који ће према нашим процјенама на крају 2009.године износити око 3 милијарде Еура. Овакве процјене базирамо на стопи реалног раста БДП која је у 2006.години достигла ниво од 8,6%, а слична стопа се очекује након обраде званичних података и за 2007.годину. Као веома добар показатељ да смо на правом путу ка остварењу ових циљева, могу послужити подаци о констатном смањењу броја незапослених у Црној Гори, односно расту запослености. Примјера ради, број незапослених на евиденцији Завода за запошљавање у мају 2006.године, дакле непосредно након обнављања независности Црне Горе износио је 45.640, уз стопу незапослености 17,29%. Данас, број незапослених лица је 31.171, а стопа незапослености је испод 12%. Овакав пад незапослености довешће до тога да крајем 2009.године у Црној Гори буде око 24.000 људи који траже посао, а стопа незапослености биће на нивоу неких од најразвијенијих држава Европске Уније. У остваривању ових циљева, активности Владе су усмјерене на стварању услова за што боља и квалитетнија радна мјеста, што укључује и даљи развој едукативних и специјалистичких програма, како би сваки грађанин био у могућности да искористи могућности ове и будућих фаза нашег динамичног и економског развоја.

Просјечна нето зарада у Црној Гори у времену непосредно прије референдума (април 2006.године) била је 231,50, док је у фебруару ове године износила 399. Дакле, зараде у Црној Гори повећане су 72,4% за непуне двије године, што је податак вриједан пажње.

Да би ови кључни циљеви били остварени, Влада има задатак да даље дограђује пословни амбијент и да га чини још повољнијим него што је садашњи, како би домаћи и страни инвеститори нашли интерес да свој бизнис развијају у Црној Гори, а не негдје у ближем или даљем окружењу. Зато ћемо и у будућности пуну пажњу посветити даљем системском стимулисању развоја предузетништва и уклањању бизнис баријера, како би подржали континуирани развој малих и средњих предузећа у више сектора који представљају економску будућност Црне Горе. То су, прије свега, туризам, енергетика, дрвопрерада и разне врсте услуга, са посебним акцентом на оне у финансијској сфери. У финансијском сектору лежи још један од потенцијала за циклус нових инвестиција. Наиме, поред снажног интересовања из иностранства, дошло је до значајног пораста штедње становништва која се, према подацима за прошлу годину, приближила нивоу од милијарду Еура, а просјечна пондерисана каматна стопа је у протеклом периоду била у константном паду. Овакав тренд је посљедица успјешно завршене приватизације у банкарском сектору и уласка једног броја страних банака на црногорско тржиште, што је довело до повећаног нивоа конкуренције и поменутог пада камата.

Враћајући се на онај дио економске стварности који је под посебном пажњом Владе, желим да кажем да недостајућа инфраструктура, прије свега она капитална, и даље представља један од фактора који тренутно успоравају наш развој. Убијеђен сам, не задуго. Одлучни смо да изградимо аутопут који ће повезати црногорско приморје са сјевером државе све до границе са Србијом и преко Србије са Централном Европом. До краја овог мјесеца обезбиједићемо неопходну документацију за почетак градње прве дионице од Подгорице до Матешева, а након спроведене тендерске процедуре, очекујемо да до краја године почну радови. Такође, крајем ове године, расписаћемо тендер за избор партнера за градњу новог великог енергетског извора у Црној Гори и тиме почети рјешавање проблема наше енергетске зависности. Подсјетићу Вас, тренутно у Црној Гори користимо свега неких 17% нашег хидроенергетског потенцијала.

Када говоримо о сектору туризма, наше је опредјељење да од Црне Горе начинимо туристичку дестинацију коју ће посјећивати туристи високе платежне моћи. За реализацију овог циља намјерни смо да створимо предуслове у области водоснабдијевања и третмана чврстог отпада и отпадних вода најкасније до краја наредне године, јер знамо да без ових базичних инфраструктурних претпоставки нема ни помена о даљем туристичком развоју у смјеру који желимо. Већ сада можемо рећи да крајње озбиљно радимо на томе да се пројекат Регионалног водовода за црногорско приморје заврши до краја 2009.године, уз могућност скраћења рока. Такође, спремни смо да пружимо сву неопходну помоћ јединицама локалне управе у припреми пројектно планске документације за почетак радова на квалитетном збрињавању чврстог отпада изградњи санитарних депонија и изградњи постројења за третман отпадних вода.

Вашу пажњу желим посебно да скренем на крупне туристичке пројекте, односно туристичку валоризацију једног броја најатрактивнијих локација на црногорском приморју, као и у сјеверном дијелу: ради се о Великој плажи, Ади Бојани, Валданосу, некадашњој војној имовини у Кумбору и Бигову, на Острву Цвијећа и на Жабљаку. Претежан дио међународних тендера за изражавање интересовања стратешких инвеститора за учешће у овим пројектима већ је расписан. Након тромјесечног трајања овог тестирања интереса најважнијих свјетских инвеститора, вјероватно ћемо тендере за избор партнера у највећем броју случајева објавити већ током другог квартала ове године, како би се до јесени створили услови за почетак градње. Ови пројекти захтијеваће ангажман више милијарди Еура и њиховом реализацијом након одређеног временског периода у потпуности ће се измијенити слика данашње туристичке понуде Црне Горе.

Све што сам до сада рекао потврђује да смо посвећени изградњи богате, просперитетне, европске Црне Горе, на нашем чврстом путу ка европским и евроатланским интеграцијама. Влада Црне Горе има јасну визију онога што ради и што су захтјеви сљедећих фаза нашег реформског пута.

На крају, желим да вас позовем да охрабрите инвеститоре из земаља из којих долазите, али и све остале да пронађу свој пословни интерес кроз улагања у црногорску економију, зашта, убијеђен сам да дијелите моје мишљење, постоје реалне могућности.

Захваљујем на пажњи.