Храповић: Мултисекторски радити на смањењу потрошње антибиотика

Црна Гора се, и поред уложених напора, убраја у земље са високом потрошњом антибиотика и нихове повезаности са антимикробном резистенцијом, због чега је неопходно мултисекторски радити на смањењу потрошње антибиотика, синтези нових, као и на превенцији и контроли инфекције.
То је саопштио министар здравља Кенан Харповић на петом Националном састанку мреже за праћење антимикробне резистенције у Црној Гори, који су организовало Министарство здравља у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом.
Министар здравља, Кенан Храповић, казао је да је антимикробна резистенција један од највећих изазова употребе лијекова и представља нарастајући јавно здравствени, али и економски проблем глобалних размјера.
“У периоду од 2007-2015 оптерећење инфекцијама на годишњем нивоу које су узроковане резистентним сојевима бактерија се готово удвостручило у земљама Европске уније”, рекао је Храповић.
Он је казао да је у Црној Гори праћење резистенције бактерија на антибиотике почело 2016. године.
“Влада, кроз активности Министарства здравља, поштујући и слиједећи препоруке и савјете међународних институција, прије свега Свјетске здравствене организације и Европског центра за контролу и превенцију болести, поставила је стратешке циљеве у области резистенције на антибиотике. То су смањење потрошње антибиотика, превенција и контрола инфекција и синтеза нових антибиотика”, казао је Храповић.
Он је навео да је Влада на предлог Министарства здравља усвојила Акциони план за период 2019-2020 Националне стратегије за контролу резистенције бактерија на антибиотике за период 2017-2021.
“Кроз Акциони план предвиђено је да се ураде многе активности у циљу смањења рационилазицаје потрошње антибиотика”, казао је Храповић.
Уз подршку Свјетске здравствене организације, како је рекао, добијена је дигитална подршка за Протокол за лијечење уринарних инфекција, који је урадило Министарство здравља, чијом примјеном се, како је појаснио, очекује рационалније коришћење антибиотика по реду њихове снаге и смањење трошкова за лабораторијске анализе.
“У току је припрема и Протокола за лијечење респираторних инфекција за примарни ниво здравствене заштите. Циљ је да сви љекари примјењују смјернице из Протокола захваљујући чему ћемо имати рационалну употребу антибиотика”, рекао је Храповић.
И поред великих напора који се улажу, Црна Гора се, како је рекао, убраја у земље са високом потрошњом антибиотика и његове повезаности са антимикробном резистенцијом, а неконтролисана и неадекватна употреба антибиотика, како је додао, пријети још већем ширењу отпорности на њихово дејство, што може имати далекосежне посљедице.
“Према подацима Агенције за љекове и медицинска средства, која је надлежна за прикупљање и објављивање података о потрошњи антибиотика у Црној Гори, од 2013. до 2018. године забиљежено је смањење употребе антибиотика на ванболничком и болничком нивоу, међутим прошле године је дошло до благог раста потрошње за 2,2 одсто у ванболничким здравственим установама, док је у болничким и даље настављен тренд благог смањења”, навео је Храповић.
Он је рекао да у Црној Гори постоји тренд смањења потрошње антибиотика, али је још увијек далеко од просјечне потрошње у земљама ЕУ.
“Оно што морам да нагласим, када је у питању прописивање, је да се антибиотик може и смије издати само уз љекарски рецепт. Министарство здравља ће потенцирати да се појача контрола примјене законских прописа којима се контролише издавање антибиотика”, поручио је Храповић.
Он је истакао да се на контроли резистенције мора мултисекторски радити.
“На томе морају да раде и доктори и ветеринари и фармацеути и произвођачи хране, али и сваки појединац, јер само тако ће нас антибиотици успјешно и ефикасно лијечити”, објаснио је Храповић.
Шефица канцеларије Свјетске здравствене организације за Црну Гору, Мина Брајовић, појаснила је да правилна употреба антибиотика, контрола антимикробне резистенције у земљи, али и промоција квалитетне здравствене заштите представљају приоритете и окосницу свих напора Владе и ресорног министарства.
Брајовић је истакла да је, када је ријеч о употреби антибиотика на глобалном нивоу, ситуација забрињавајућа.
“У периоду од 2000. до 2015. године употреба антибиотика у земљама ниског и средњег нивоа развоја је порасла за невјероватних 114 процената. Оно што знамо јесте да нерационална, неправилна и неодговорна употреба антибиотика подстиче и убрзава антимикробну резистенцију”, објаснила је Брајовић.
Неодговорна употеба антибиотика, како је истакла, је пријетња по квалитетну здравствену заштиту која претпоставља, прије свега, безбједну здравствену заштиту пружену за пацијента и претпоставља да расположиви ресурси буду на ефикасан и рационалан начин кориштени.