Едуковати припаднике ЛГБТ заједнице о њиховим правима у случајевима дискриминације и насиља

У Црној Гори је, у циљу поштовања права ЛГБТ особа, урађено много, али је говор мржње према њима још увијек веома изражен, због чега је потребно досљедно примјењивати законска рјешења и едуковати припаднике заједнице како да реагују у случајевима дискиминације и насиља.

То је оцијењено на инфо сесији на којој су припадници ЛГБТ заједнице имали прилику да се информишу о њиховим правима у вези са кривично-правном и прекршајно-правном заштитом од насиља и дискриминације, а коју су у ЛГБТ Дроп ин центру НВО Јувентас организовали Министарство за људска и мањинска права у сарадњи са Асоцијацијом Квир Монтенегра и Министарством правде.

Генерална директорка Директората за унапређење и заштиту људских права у Министарству за људска и мањинска права, Бланка Радошевић-Маровић, казала је да су припадници ЛГБТ заједнице имали прилику да чују како могу добити заштиту од сваког облика напада, било да су у питању „вербални напади, омаловажавање, унижавање њиховог достојанства, или чак батине“.

„Упознати су са институционалним оквиром за пружање заштите и оним институцијама које се баве њиховим правима, а то су Министарство за људска и мањинска права, Институција Заштитника људских права и слобода и скупштински одбор за људска права. Међутим, када је у питању конкретна заштита, ту су надлежни полиција, судови, тужилаштво и инспекцијске службе. Припаници заједнице су добили поребна упутства како и на који начин у којој ситуацији да реагују“, појаснила је Радошевић Маровић.

Према њеним ријечима, још увијек је веома изражен говор мржње према ЛГБТ особама.

„За период од десет година колико се интензивно бавимо овим послом, учинили смо много. Оно што јесте најважније, физички напади на ЛГБТ особе су сведени на минимум. Међутим, говор мржње и даље постоји са мањим или већим интензитетом“, рекла је Радошевић Маровић.

Говор мржње је, како је додала, најраспрострањенији на друштевним мрежама управо због тога што су починиоци на тај начин „прикривени“.

„То је један кукавички однос, гдје је онај ко шири мржњу према ЛГБТ особама прикривен и самим тим је и тај облик ширења мржње најраспрострањенији. То су увијек особе које покушавају сакрити свој идентитет, због чега се ти случајеви често врло тешко процесуирају и имају свој залужени епилог на судовима“, објаснила је Радошевић Маровић.

Када се суочи са говором мржње, како је појаснила, припадник ЛГБТ заједнице може да реагује преко невладине организације са којом је повезан, а може и самоиницијативно отићи у Институцију Заштитника људских права и слобода.

„Он ће ту поднијети притужбу по којој је Заштитник дужан да реагује, односно Закон у десет тачака прецизира све активности које ће Заштитник предузети да би заштитио ово лице. Осим што ће да покрене поступак провјере података, позивајући другу страну која је починилац, даће и сва потребна обавјештења који су даљи најбољи и најсврсисходнији кораци. Може да мири стране, а може и да заступа дискриминисано лице у одређеним ситуацијама и на суду, или да му да даља обавјештење како покренути судски поступак“, објаснила је Радошевић Маровић.

Предсједник Управног одбора Квир Монтенегра, Данијел Калезић, казао је да је, када је ријеч о правима ЛГБТ особа, урађено много и да прије десет година није било интересовања институција система за њихова права.

„Није се говорило о нашим људским правима. Говорило се само о томе како смо нека пријетања друштву. Износиле су се нетачне информације, потпуно негативна слика о нама. Данас већ имамо видљиву заједницу. Имамо људе, имамо званичне политике које се тичу наших права и имамо законодавни оквир, који ће, ускоро, у великој мјери, бити заокружен усвајањем Закона о животним заједницама лица истог пола“, казао је Калезић.

Он је, ипак, рекао да када је пракса у питању и практиковање усвојених закона, стање није задовољавајуће.

„Још много треба да се ради на досљедној примјени свих закодавних рјешења. И ми морамо да радимо са људима из заједнице на томе да се пријављује све што се деси. У сваком тренутку свако ко крене да наша људска права угожава, на било који начин, мора бити санкционисан, а може бити санкционисан само ако ми то пријавимо“, истакао је Калезић.

Према његовим ријечима, обавеза државе је да обезбиједи квалитетну и досљедњу примјену свих законских рјешења, која постоје на папиру, а са друге стране активисти и активисткиње треба да охрабре ЛГБТ особе, којима се дешавају ствари које би требало пријавити и да буду уз њих.

„Едукација је континуирана. То је нешто што континуирано радимо. Имамо различите радионице. Едукације никад доста. Не знају сви на који начин да пријаве, коме да пријаве. Не знају сви да постоје различити механизми заштите током процеса. Не знају сви које су институције више од других пријатељски настријене према нама. Због тога се трудимо да едукујемо људе из заједнице изнова“, казао је Калезић.