Извјестај о примјени института Лице за подрску дјетету у поступцима из породицно-правних односа

Акционим планом за имплементацију Стратегије реформе правосуђа 2019-2020, мјера 2.3.3. и Програмом рада Министарства правде за ИВ квартал 2019. године планирана је израда Извјештаја о примјени института “Лице за подршку дјетету у поступцима у вези са породичним односима” (у даљем тексту: Лице за подршку).
Овај институт уведен је у правни систем Црне Горе - област породичног законодавства Законом о измјенама и допунама Породичног закона (“Службени лист ЦГ, број 53/16) са циљем пружања стручне помоћи и подршке дјетету које учествује у судским поступцима у вези са породичним односима у којима постоји такав интензитет конфликта између дјетета и родитеља или између родитеља који би могао штетно да утиче на психофизички развој дјетета.
Имајући у виду посебан значај Лица за подршку, те чињеницу да се ради о новом институту у области породичног законодавства, важно је пратити његову практичну примјену кроз сачињавање редовних годишњих извјештаја о његовој примјени.
Извјештај садржи податке о броју предмета у којима су у извјештајном периоду ангажована Лица за подршку, запажања свих релевантних субјеката који се баве његовом практичном примјеном, односно субјеката на које се овај институт односи, оцјену стања о његовој примјени, те препоруке за његово даље оснаживање.
Извјештај се заснива на подацима прибављеним од основних судова, Центра за обуку у судству и државном тужилаштву, те подацима и информацијама које је прибавила експерткиња проф. др. Невена Петрушић, која је за потребе израде овог Извјештаја ангажована од стране УНИЦЕФ-а, партнерске међународне организације Министарства правде за област права дјеце.


1. Међународни нормативни оквир
Кључно полазиште савременог међународног права о правима дјетета јесте да је дијете аутономни правни субјекат и самостални титулар људских права и слобода, прилагођених његовим развојним потребама, чиме се обезбјеђује задовољавајући степен слободе личности и самоодређења дјетета. Међународни стандарди у погледу учешћа дјеце у грађанским судским поступцима и доношења одлука које су у њиховом најбољем интересу успостављени су усвајањем Конвенције о правима дјетета, а ближе разрађени у општим коментарима Комитета за права дјетета. Два су кључна права и принципа гарантована Конвенцијом чијом се имплементацијом ови циљеви остварују: право дјетета на поштовање његових најбољих интереса и право дјетета на слободно изражавање мишљења.
Право дјетета да активно учештвује у судским поступцима и утиче на садржину судске одлуке проистиче из права на слободно изражавање мишљења, као једном од кључних елемената ширег права на партиципацију, које обезбеђују да дјеца учествују у одлучивању о стварима које су од значаја за њихов живот. Поштовање мишљења дјетета, слобода изражавања и право на приступ информацијама кључне су компоненте овог права. Дијете има право да, ако то жели, буде саслушано и озбиљно схваћено приликом доношења било које одлуке која га се тиче, као и право да, као члан породице, заједнице и државе узме активно учешће у породичном и друштвеном животу. У том смислу, право на партиципацију је индивидуално право сваког дјетета појединачно, али и право дјеце као групе, да у различитим приликама и различитим окружењима изразе своје мишљење и на тај начин буду активни актери у породици и друштву, односно у приватном и јавном животу.
Једна од кључних компоненти концепта правосуђа прилагођеног дјеци јесте право дјеце да под једнаким условима приступе правди и ефективно учествују у судском поступку, што подразумијева да дјеца буду обавијештена о својим правима, да им се укаже на могућност приступа правосуђу, да буду консултована и саслушана у поступцима у којима учествују или који на њих утичу.
Право дјетета да буде саслушано (члан 12. Конвенције о правима дјетета) повезано је са принципом најбољег интереса дјетета, чије остваривање захтијева да дијете буде обавезно укључено у процјену његових најбољих интереса, што подразумијева да му се пружи могућност да слободно изрази своје ставове о свим питањима која га се тичу.
Према ставу Комитета за права дјетета израженом у Општем коментару број 12, дијете има право, али не и обавезу да изрази своје мишљење. То подразумијева да је свако ко утврђује мишљење дјетета дужан да о томе обавијести дијете на начин примјерен узрасту и зрелости дјетета, провјеравајући да ли је дијете то разумјело. С друге стране, право на слободно изражавање мишљења подразумијева аутентично слушање и уважавање онога што дијете има да каже, давање простора дјетету да изрази своје мишљење и, узимајући у обзир његов узраст и развојне могућности, омогућавање да учествује у процесу доношења одлука о стварима које га се тичу. На тај начин се подстиче и инсистира на уважавању мишљења дјетета, што је у непосредној вези с његовим најбољим интересом, још једним од основних принципа Конвенције о правима дјетета. Комитет за права дјетета указује да постоји јасна повезаност између пружања прилике дјетету да изрази свој став и његовог најбољег интереса.
У складу са принципом супстантивне једнакости, неопходно је пружити посебну заштиту и помоћ рањивијој дјеци, у које су сврстана дјеца мигранти, избјеглице или дјеца која су поднијела захтјев за азил, дјеца без пратње одраслих, дјеца са инвалидитетом, дјеца бескућници или дјеца са улице, ромска дјеца и дјеца смјештена у установе за стационарни боравак, као и дјеци која учествују у поступцима пред судом у којима постоји конфликт између дјетета и родитеља или између родитеља који је таквог интензитета да може штетно утицати на психофизички развој дјетета.
Један од стандарда правосуђа по мјери дјетета јесте и поштовање достојанства дјетета, што подразумијева да се према дјеци поступа с пажњом, осјећајно, правично и с поштовањем, све док траје поступак, као и да се посебна пажња посвећује њиховом личном положају, благостању и конкретним потребама, уз пуно поштовање њиховог физичког и психичког интегритета и строге забране мучења или нечовјечног и понижавајућег поступања или кажњавања.


Устав Црне Горе из 2007. године промовише концепт права дјетета, прописујући да дијете ужива права и слободе који су примјерени његовом узрасту и зрелости, као и да се дјетету јемчи посебна заштита од психичког, физичког, економског и сваког другог искоришћавања или злоупотребе (члан 74 Устава).
Институт Лице за подршку уведен је у правни систем Црне Горе 2016. године доношењем Закона о измјенама и допунама Породичног закона, којим је парцијално новелиран Породични закон из 2007. године, при чему се највећи број новина односи на област права дјетета и механизме намијењене судској заштити права дјетета из сфере породичних односа. Увођењем овог института унапријеђени су услови за ефективно учешће дјеце у судским поступцима из породично-правних односа и пружање потребне стручне помоћи и подршке дјеци о чијим се правима и интересима одлучује, у складу са међународним стандардима.
Искуство показује да је дјетету учеснику у судском поступку, без обзира да ли има положај странке, свједока или учесника који изражава своје мишљење, најчешће неопходна стручна помоћ и подршка, јер је недовољно припремљено за долазак пред суд, не познаје своја права и не разумије на прави начин оно што се у судници догађа. С друге стране, за дјецу, посебно ону нижег узраста, долазак у судницу и суочавање са типичним амбијентом и атмосфером која у њој влада представља трауматично искуство и узрок је својеврсне виктимизације дјетета. Сагледавајући потребу да се дјеци обезбиједи адекватна помоћ и подршка стручних особа, а имајући у виду разноврсне моделе у упоредним правним системима, уведен је нови институт Лице за подршку, модел који је прилагођен домаћем правном систему.
У Породичном закону у члану 317в у ставу 1 најприје је прописано да у поступцима у вези са породичним односима, суд може, ако оцијени да то захтијева интезитет конфликта између дјетета и родитеља или између родитеља, поставити дјетету Лице за подршку. Лице за подршку се поставља дјетету млађем од 14 година без његове сагласности, а дјетету старијем од 14 година уз његову сагласност.
Лица за подршку дјетету су стручњаци одговарајућег профила који се налазе на листи Лица за подршку коју утврђује Министарство правде.
У члану 317г истог закона таксативно су прописани услови које мора да испуњава Лице за подршку, с тим што је прописан и један изузетак којим је дозвољена могућност да Министарство правде изда лиценцу и лицу друге струке осим оне која је предвиђена овим законом, а које има завршене специјалистичке студије ВИИ1 ниво квалификације образовања и које испуњава преостале прописане услове за издавање лиценце, ако утврди да то лице својим практичним знањем и искуством може успјешно да обавља послове Лица за подршку. Министарство правде спроводи обуку Лица за подршку, образује Комисију за провјеру стечених знања и вјештина, прописује програм обуке и начин њеног спровођења и др., те издаје увјерење о успјешно завршеној обуци.
Дужности Лица за подршку су: да се брижљиво и савјесно стара о личности и интересима дјетета, да са дјететом изгради однос повјерења, упозна га са његовим правима, пружи информације о предмету, току и могућем исходу поступка, као и да објасни дјетету могуће посљедице изражавања његовог мишљења. Такође, прописана је и обавеза Лица за подршку да, уз сагласност дјетета, суду пренесе његово мишљење, да присуствује рочишту на коме се дијете саслушава односно непосредно износи мишљење, као и да дјетету објасни садржину одлуке и њене посљедице.
Да би лице за подршку успјешно остварило своју улогу, прописана су и одговарајућа права која оно има, прије свега право увида у списе предмета, право да му буду достављени сви поднесци и право да присуствује свим рочиштима. Права и обавезе Лица за подршку престају правноснажношћу судске одлуке.
Као контролни механизам и заштита од несавјесног и непрофесионалног поступања Лица за подршку прописано је да ће суд разријешити Лице за подршку ако утврди да несавјесно врши своју дужност, да злоупотребљава своја овлашћења, да радом угрожава интерес дјетета или ако сматра да би за дијете било корисније да му се постави друго Лице за подршку.
У складу са наведеним законским одређењима, Министарство правде је организовало и спровело обуку, те издало лиценцу за 17 Лица за подршку.
Услови за практичну примјену института Лице за подршку створени су у законом прописаном року – новембар 2017. године, када је овим лицима издата лиценца за рад и сачињена Листа лица за подршку која је достављена свим основним судовима.
Према прибављеним подацима, основни судови су у извјештајном периоду ангажовали Лице за подршку у 31 предмету.
У табели која слиједи приказани су основни судови који су у извјештајном периоду ангажовали Лице за подршку, као и број предмета у којима су та лица ангажована.

Назив суда Број предмета
Основни суд у Бару 3
Основни суд у Беранама 3
Основни суд у Котору 4
Основни суд у Подгорици 17
Основни суд у Херцег Новом 4
Укупно 31

Из табеларног приказа произилази да је Основни суд у Подгорици у највећем броју предмета – 17 предмета ангажовао Лице за подршку, што чини више од половине од укупног броја предмета у којима су ова лица ангажована у извјештајном периоду у свим основним судовима. Преостали основни судови који су у извјештајном периоду ангажовали Лице за подршку то су учинили у приближно истом броју предмета. Тако су Основни суд у Бару и Основни суд у Беранама ангажовали Лице за подршку у по 3 предмета, а Основни суд у Котору и Основни суд у Херцег Новом у по 4 предмета. Из наведених података произилази и да је само 5 од укупно 15 основних судова ангажовало Лице за подршку у извјештајном периоду, те да су, географски посматрано, у свим регијама у Црној Гори – централна, сјеверна и јужна регија, у извјештајном периоду ангажована Лица за подршку.
У Извјештају није било могуће исказати однос броја предмета у којима су судови ангажовали Лице за подршку и укупног броја предмета из области породично-правних односа који се налазио у раду у судовима у извјештајном периоду, јер статистички подаци о броју парничних и ванпарничних предмета у судовима не пружају увид о њиховом броју према предмету спора.
У правцу стварања свих неопходних услова за цјеловито праћење практичне примјене института Лице за подршку предвиђено је да се аналитички подаци који се односе на ангажовање Лица за подршку, разврстани према предмету спора, уносе у нови Информациони систем правосуђа (садашњи Правосудни информациони систем). Наведени начин евидентирања података почеће са примјеном након почетка примјене новог Информационог система правосуђа, који је у припреми.
За свеобухватно сагледавање практичне примјене овог института од посебног су значаја подаци и информације које је прибавила ангажована експерткиња која је организовала фокус-групне дискусије и обавила интервјуе са представницима Министарства правде, судијама, адвокатима, Лицима за подршку, представницима центара за социјални рад и једним родитељем чијем је дјетету било постављено Лице за подршку.
Сви учесници у фокус-групним дискусијама и интервјуима сматрају позитивним увођење института Лице за подршку, препознајући да је он користан с аспекта заштите права и интереса дјеце и промоције концепта права дјетета.
Примарни значај Лица за подршку учесници виде у могућности да ово лице утврди и суду пренесе аутентично мишљење дјетета, док се мање препознаје улога Лица за подршку у пружању информација дјетету како би разумјело о чему се одлучује у поступку и како ће судска одлука утицати на живот дјетета. Такође, знатно мање се препознаје улога Лица за подршку у пружању психолошке подршке дјетету током трајања судског поступка ради смањења трауматизације и виктимизације, као и улога у информисању дјетета о његовим правима.
Током дискусије и интервјуа учесници су посебно нагласили да је институт Лице за подршку од великог значаја за утврђивање мишљења дјетета у поступцима у којима се одлучује о вршењу родитељског права, нарочито у ситуацијама када има индиција да је дијете инструирано и да је предмет манипулације родитеља. Оцијенили су да у таквим случајевима извјештај Лица за подршку омогућава судији да сазна аутентично мишљење дјетета, што је од значаја за правилну процјену и утврђивање најбољег интереса дјетета и доношење правилне одлуке. У том смислу, учесници су истакли да ангажовање Лица за подршку олакшава и рад судијама, који нијесу стручно оспособљени за разговор са дјецом, посебно са дјецом нижег узраста.
Нарочито позитивне оцјене улоге и значаја Лица за подршку дали су судије који имају непосредно искуство у постављању Лица за подршку.
Посебно су позитивно оцијенили ангажовање Лица за подршку на припреми дјетета за долазак пред суд ради непосредног изражавања мишљења.
Даље, судије који одлучују по правним лијековима у предметима из породично-правних односа (судије Врховног суда Црне Горе и судије виших судова), иако немају непосредни увид у рад Лица за подршку мишљења су да је овај институт веома значајан и користан и да је његово увођење допринијело прилагођавању правосуђа потребама дјеце. Посебно су указали да је овај институт значајан за јачање положаја дјетета у грађанским судским поступцима, у смислу поштовања жеља и мишљења дјетета, што дугорочно може позитивно утицати на промјену односа према дјеци, која се још увијек у довољној мјери не препознају као титулари права.
У погледу перспективе развоја института Лице за подршку, судије имају позитиван став и сматрају да ће почетне тешкоће, које постоје са свим новим правним институтима, бити временом превазиђене, како се пракса буде развијала.
Адвокати са којима су вршени интервјуи су истакли да Лица за подршку могу у значајној мјери да амортизују трауму код дјетета и да дјетету пруже подршку, посебно у случајевима када су родитељи у сукобу у погледу вршења родитељског права, због чега су и сами предлагали постављање Лица за подршку.
Према мишљењу представника центара за социјални рад веома је значајно што су увођењем Лица за подршку створени услови да се у случајевима висококонфликтних развода брака ангажује квалификовано стручно лице које ће дјетету пружити неопходну помоћ и подршку у току поступка пред судом, као и неопходни услови да дијете искаже своје жеље и мишљење, што, у крајњем, може битно да утиче на судску одлуку, јер је мишљење дјетета један од значајних фактора за утврђивање најбољег интереса дјетета. Како су даље истакли, то је посебно значајно јер у условима великог оптерећења професионалаца у Центрима за социјални рад постоји ризик да се у припреми налаза и стручних мишљења не посвети довољна пажња дјетету и не препознају непримјерени родитељски утицаји на формирање мишљења дјетета.
И по мишљењу родитеља чијем је дјетету постављено Лице за подршку у поступку у којем је одлучивано о вршењу родитељског права и одржавању личних контаката дјетета са другим родитељем улога Лица за подршку је изузетно важна јер је то лице у могућности да допре до дјетета и да га охрабри да слободно изрази своје мишљење. Поред позитивних ефеката за само дијете, који се огледају у оснаживању дјетета да прихвати нове животне околности и породичну ситуацију, родитељ истиче и позитиван утицај Лица за подршку на саме родитеље, који су додатно мотивисани да прихвате став и мишљење свог дјетета. Зато, по мишљењу овог родитеља, ангажовање Лица за подршку може допринијети и превазилажењу тензија међу родитељима и бољем разумијевању родитељске одговорности, што се позитивно одражава на дијете и његов однос са оба родитеља.
Лица за подршку са практичним искуством у обављању ове дужности оцијенила су цјелисходним своје ангажовање јер је дјетету користила њихова стручна помоћ и подршка. Дјеца су знала шта се догађа на суду, о чему се одлучује, помогли су им да разумију шта судска одлука значи и како ће та одлука на њих утицати. У појединим случајевима дјеца су била инструирана како да изразе одређени став у погледу живота са једним од родитеља, али су Лица за подршку успјела сазнати шта та дјеца стварно желе, што је, по мишљењу Лица за подршку, помогло судији у доношењу одлуке која ће бити у њиховом најбољем интересу. У коначном, сматрају да је потребно организовати додатне напредне обуке које би унаприједиле ниво њихових практичних знања и вјештина за рад са дјецом, посебно у погледу начина утврђивања мишљења дјетета, успостављања комуникације и сарадње са дјететом и родитељима и другим учесницима у поступку, начина пружања подршке дјетету, израде извјештаја итд.


Министарство правде је у октобру 2017. године, уз партнерску подршку УНИЦЕФ-а, организовало и спровело обуку за Лица за подршку, коју је успјешно завршило 17 кандидата, којима је, након што је утврђено да испуњавају све преостале законом прописане услове за издавање лиценце, издата Лиценца за рад за лица за подршку. Након наведене иницијалне обуке, Министарство правде је у 2018. години, такође уз наведену партнерску подршку, организовало и спровело напредну обуку за ова лица.
Центар за обуку у судству и државном тузилаштву је у 2017. години, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, организовао двије дводневне обуке за судије на тему: ,,Породични закон - измјене и допуне - учешће дјетета у поступцима из породичних односа”, док је у 2018. и 2019. години, такође у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, организовао двије, односно једну дводневну обуку на предње наведену тему, коју су похађали судије, социјални радници, адвокати и Лица за подршку.

Институт Лице за подршку уведен је у правни систем Црне Горе Законом о измјенама и допунама Породичног закона из 2016. године, а почео је да се примјењује у новембру 2017. године. Након готово двије године од почетка његове практичне примјене може се констатовати да је увођење Лица за подршку у правни систем Црне Горе било оправдано.
Наведени закључак, прије свега, произилази из чињенице да су судови у извјештајном периоду ангажовали Лице за подршку у 31 предмету, те чињенице да су сви учесници са којима је ангажована експерткиња обавила разговор за потребе израде овог Извјештаја – представник Министарства правде, судије, адвокати, представници центара за социјални рад и родитељ чијем је дјетету било постављено Лице за подршку истакли његов несумњиви значај за пружање стручне помоћи и подршке дјеци у висококонфликтним судским споровима из породично-правних односа.
Наиме, када се има у виду чињеница да је Лице за подршку нови институт у правном систему Црне Горе, те његова изузетно значајна улога, а то је, прије свега, пружање стручне помоћи и подршке дјеци у споровима из породично-правних односа у којима постоји јак интензитет конфликта између родитеља и дјеце или између самих родитеља, свакако се може констатовати да није мали број случајева у којима су ангажована Лица за подршку у извјештајном периоду и да указује на оправданост његовог увођења у правни систем Црне Горе.
Посебно је важна чињеница што су став о оправданости увођења Лица за подршку изнијели учесници који овај институт примјењују у пракси – судије, Лица за подршку и адвокати, који су, у битном, истакли да је овај институт користан с аспекта заштите права и интереса дјеце и промоције концепта права дјетета. Ангажовањем Лица за подршку омогућава се утврђивање аутентичног мишљења дјетета, што је од великог значаја у поступцима у којима се одлучује о вршењу родитељског права, нарочито у ситуацијама када има индиција да је дијете инструирано и да је предмет манипулације родитеља. Оцијенили су да у таквим случајевима извјештај Лица за подршку омогућава судији да сазна мишљење дјетета, што је од значаја за правилну процјену и утврђивање најбољег интереса дјетета и доношење правилне одлуке.
Такође, по мишљењу родитеља чијем је дјетету постављено Лице за подршку у поступку у којем је одлучивано о вршењу родитељског права и остваривању личног контакта са другим родитељем, Лице за подршку је испунило свој задатак на најбољи могући начин. Поред позитивних ефеката за само дијете који се огледају у оснаживању дјетета да прихвати нове животне околности и породичну ситуацију, ангажовање Лица за подршку има позитиван утицај и на родитеље, који су додатно мотивисани да прихвате став и мишљење свог дјетета, тако да, по мишљењу овог родитеља, ангажовање Лица за подршку може допринијети и превазилажењу тензија међу родитељима и бољем разумијевању родитељске одговорности, што се позитивно одражава на дијете и његов однос са оба родитеља.
Када је у питању праћење практичне примјене овог института, нови Информациони систем правосуђа, који је у изради, садржаће све релевантне податке о предметима из породично-правних односа, па и податке о ангажовању Лица за подршку, што ће омогућити цјеловито праћење његове примјене.
Правилном тумачењу и практичној примјени предметног института у извјештајном периоду несумњиво су допринијеле активности Министарства правде, које је, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, организовало базичну и напредну обуку за Лица за подршку и врло активно пратило његову практичну примјену, као и активности Центра за обуку у судству и државном тужилаштву, који је, такође у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, организовао пет дводневних обука за судије, социјалне раднике, адвокате и Лица за подршку на тему: ,,Породични закон - измјене и допуне - учешће дјетета у поступцима из породичних односа”.
Наведене обуке неопходно је организовати и у наредном периоду за све наведене субјекте, ради додатног стицања знања и вјештина потребних за правилно тумачење и примјену овог института.
Када је у питању ниво информисаности стручне и шире јавности о улози и значају предметног института, а на бази података прибављених за потребе сачињавања овог Извјештаја, закључује се да постоји релативно добра информисаност о улози и значају Лица за подршку. Међутим, у наредном периоду неопходно је наставити са активностима у правцу подизања тог нивоа, како преко надлежних институција, тако и путем средстава јавног информисања.

У наредном периоду потребно је:
- континуирано пратити практичну примјену института Лице за подршку кроз израду годишњих извјештаја о његовој примјени;
- наставити са напредним обукама Лица за подршку, а по потреби организовати и нове базичне обуке;

- наставити са континуираним обукама судија, социјалних радника и адвоката у вези примјене института Лице за подршку;

- наставити са информисањем стручне и шире јавности о улози и значају Лица за подршку.