- Влада Црне Горе
Министарство правде Израчунат први Индекс родне равноправности за Црну...
Израчунат први Индекс родне равноправности за Црну Гору: Да би постигла родну равноправност, Црна Гора треба да искоријени дискриминаторне праксе правасходно у доменима моћи и новца
Индекс родне равноправности први пут је израчунат за Црну Гору, а Извјештај позива на снажније лидерство праћено одговарајућим финансијским ресурсима, како би се постигла институционална промјена с циљем да се премости јаз између мушкараца и жена. Вриједности Индекса и налази извјештаја представљени су данас на конференцији коју су заједнички организовали Европски институт за родну равноправност (ЕИГЕ), Делегација Европске уније у Црној Гори, Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Министарство људских и мањинских права, у сарадњи са Кабинетом потпредсједника Владе Црне Горе за политички систем, унутрашњу и вањску политику и Управом за статистику Црне Горе (МОНСТАТ).
Индекс родне равноправности за Црну Гору развила је Управа за статистику (МОНСТАТ), на иницијативу Министарства за људска и мањинска права, а на основу методологије Европског института за родну равноправност (ЕИГЕ). Овај инструмент користи се за мјерење неједнакости у државама чланицама ЕУ, као и земљама у процесу приступања. Индекс омогућава праћење напретка у превазилажењу неједнакости у шест кључних димензија: Рад, Новац, Знање, Вријеме, Моћ и Здравље, као и двије додатне димензије: насиље и унакрсне неједнакости.
„Јасно је да је данас нашем друштву потребно више разумијевања и више сарадње на темељу вриједности које нас уједињују, без обзира на све наше разлике и посебности. У првом реду, то је јачање и заштита универзалних људских права и слобода, укључујући и унапређење положаја и права жена у црногорском друштву,“ саопштио је потпредсједник Владе Црне Горе Зоран Пажин. Сви друштвени актери који слиједе ову вриједну друштвену мисију и који се залажу за једнакост свих пред законом и пуну родну равноправност имаће у Влади Црне Горе искреног савезника и подршку, закључио је потпредсједник Пажин.
Са вриједношћу индекса од 55 (од укупно 100 поена), Црна Гора остварила је нижи резултат од просјека Европске уније, гдје вриједност индекса износи 67,4. На врху љествице налазе се Шведска, Данска, Француска, Финска и Велика Британија, док се четири земље чланице ЕУ налазе испод Црне Горе – Румунија, Словачка, Мађарска и Грчка. Вриједност индекса указује да се највеће неједнакости између мушкараца и жена у Црној Гори налазе у домену Моћи, праћено доменима који се односе на Вријеме, Знање, Новац и Рад. Највећа једнакост очитава се у домену Здравља. У поређењу са Европом, највећа разлика између Црне Горе и земаља ЕУ забиљежена је у доменима Новца и Моћи.
“Редовно рачунање овог индекса је важно како би се процијенило колики је јаз који треба премостити. Овај инструмент нам помаже да процијенимо колико су економије и друштва напредна, а напредак није могућ ако се таленат половине друштва не унапређује и не користи. Индекс нам такође може помоћи да развијамо боље политике, засноване на поузданим и свеобухватним подацима,” закључио је Херман Шпиц, шеф Сектора за сарадњу у Делегацији Европске уније у Црној Гори.
Извјештај открива дубоко укоријењене неједнакости, које се некада крију иза просјечних вриједности. На примјер, већина упослених у сектору образовања су жене (76.6%), али се на руководећим мјестима у већини налазе мушкарци (63% директора школа и вртића чине мушкарци). Запослене жене суочавају се са низом дискриминаторних пракси на радном мјесту, док се мајчинство и даље сврстава у једну од најчешћих препрека за напредовање у послу, задржавање или уопште добијање радног мјеста. Истраживања указују да се на интервјуима за посао, жене и даље суочавају са питањима о њиховом брачном статусу (64.1% испитаница), колико дјеце имају (45.5%) или чак о плановима да имају дјецу (35.6%).
„Да бисмо дошли до дјелотворних рјешења за превазилажење неједнакости, мораћемо открити узрочнике родне неравноправности, који су обично дубоко укоријењени у културолошким нормама и предрасудама, стварајући тако невидљиве препреке у спровођењу политика и закона који треба да омогуће једнакост,“ истакла је Даниела Гашпарикова, стална представница УНДП у Црној Гори. Да у потрази за добрим праксама не морамо ићи далеко, свједочи искуство Женске политичке мреже која је остварила завидне резултате кроз конструктиван дијалог, закључила је Гашпарикова.
Жене често бивају потиснуте у слабо плаћене секторе и занимања, упркос све већим постигнућима у образовању. Разлика у зарадама то потврђује (жене примају 14%-16% мању плату од мушкараца, за исти ангажман). Власнице су само 4% некретнина, што увећава њихову финансијску несигурност и зависност. То често води ка низу других ускраћености, попут немогућности да изађу из насилног односа или да покрену бизнис, с обзиром да је власништво над непокретностима предуслов за добијање банковног кредита. Стога је број компанија које су у власништву жена у Црној Гори мањи од 10%.
„Честитам Црној Гори на првом Индексу родне равноправности, који ће омогућити земљи да прати напредак у постизању родне равноправности. Као и у ЕУ, вриједност индекса за Црну Гору указује да упркос томе што у домену Здравља још увијек није постигнута пуна једнакост, земља је на добром путу. Такође, као и у ЕУ, највеће помаке неопходно је направити у домену Моћи. Детаљна анализа коју Индекс пружа треба да омогући креирање циљаних политика које ће пружити адекватан одговор на ова питања,“ рекла је Виргинија Лангбак, директорка Европског института за родну равноправност.
На дневној основи, жене носе ‘двоструки терет’ балансирања између плаћеног и неплаћеног рада, уз додатно неравномјерну расподјелу породичних и кућних послова. Негативна слика се додатно усложњава због чињенице да и даље преовладавају патријархалне норме чак и међу младима. Према недавним истраживањима, више од 60% младих у Црној Гори не мисли да би жене и мушкарци требало да дијеле кућне послове (извор: Вестминстерска фондација за демократију, август 2019. године).
Гордана Радојевић, директорка МОНСТАТ-а подсјетила је на податке: „Индекс родне равноправности за Црну Гору је 55, док за ЕУ-28 износи 67,4. У односу на ЕУ-28 Црна Гора биљежи нижу вриједност индекса за 12,4 индексна поена. Индекс главних домена родне равноправности показује да је највећи јаз родне равноправности у области новца (нижа вриједност индекса за 20,7 поена у односу на просјек ЕУ-28), док је најмањи јаз у Црној Гори у односу на просјек ЕУ-28 забиљежен у домену здравља (нижа вриједност индекса за 1,2 поена у односу на просјек ЕУ 28)“.
Током панел дискусије “Индекс родне равноправности: Приступање Европској унији и добробит жена”, угледни стручњаци и стручњакиње разговарали су о вриједностима индекса у контексту свакодневног живота. Панелисти и панелисткиње анализирали су појединачне домене Индекса: Драгана Радевић, директорка Института за предузетништво и економски развој – ИПЕР (Новац), Соња Томовић Шундић, професорка Факултета политичких наука (Знање), Милош Вуковић, извршни директор Фиделитy Цонсултинг (Рад), Мирјана Ивановић, савјетница предсједника Владе за медије (Вријеме), Синиша Бјековић, заштитник људских права и слобода Црне Горе (Моћ), Јелена Радуловић, социолошкиња (Здравље).
